Više
    - Reklama -

    NALED predlaže veće naknade za velike zagađivače

    Još članaka iz ove rubrike

    Zagađenje vazduha u Srbiji je i 20 puta veće nego u zemljama Evropske unije, a prihodi od eko taksa i naknada nedovoljno se ulažu u rešavanje problema, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

    Kako bi se podstakla preduzeća da smanje svoj negativan uticaj, NALED predlaže uvođenje viših naknada za velike zagađivače, proširenje obuhvata štetnih gasova koji se oporezuju i izmenu sistema podsticaja.

    Preporuke su deo nove Analize uspešnosti fiskalnih instrumenata u smanjenju zagađenja, a čija bi potpuna primena obezbedila i dodatnih 18,5 miliona evra u budžetu za ulaganje u zaštitu životne sredine, navodi se u saopštenju.

    “U 2015. prihod od naknade za emisije je iznosio 3,05 milijardi dinara dok je u 2019. ova suma uvećana za 105 odsto i iznosila je 6,26 milijarde. Međutim, fiksni iznosi naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine ne podstiču preduzeća da smanje emisije štetnih materija, a nisu ni srazmerni količini zagađenja”, kaže predsednica Saveza za zaštitu životne sredine u NALED-u Jelena Kiš.

    Kiš dodaje da trenutno, i onima koji ne prave nikakvu štetu se naplaćuju minimalne naknade od 5.000 dinara, dok veliki zagađivači plaćaju malo u poređenju sa stvarnim količinama zagađenja koje stvaraju. Zbog toga je važno sprovesti potpunu primenu principa “zagađivač plaća” odnosno da troškove snosi onaj koji ih je napravio.

    Prema rezultatima analize, osim od proizvodnje električne energije, veliki deo nedozvoljenih čestica dolazi iz individualnih i drugih ložišta. 

    Iako su domaćinstva glavni uzrok prekomernog povećanja PM10 čestica, ne podležu bilo kakvoj kontroli, a uređaji za grejanje koje koriste se slobodno prodaju na tržištu bez poštovanja standarda zaštite životne sredine.

    Preporuka je zato da se poveća cena uglja, kako bi se građani podstakli da pređu na održivije izvore energije.

    Kako navode autori analize, u sistem plaćanja naknada neophodno je uvesti i sektor drumskog saobraćaja. Porez na upotrebu motornih vozila ne podstiče inoviranje voznog parka, jer je niži za starije automobile. Prema podacima MUP, više od polovine vozila ima stare motore, čiji je uvoz zabranjen u EU i regionu i preporuka je da se to uradi i u Srbiji, kao i da se poveća porez na Euro 3 i starije motore, a smanji za novije.

    Ukupna ulaganja u čistiji vazduh, koja je potrebno obezbediti, procenjuju se na oko 2,3 milijarde evra, zbog čega je neophodan održiv sistem finansiranja, koji će se zasnivati na principu “zagađivač plaća”.

    Kako ekološke takse i naknade ne bi predstavljale samo dodatno finansijsko opterećenje privrede i građana, koje ne dovodi do promena u ponašanju, važno je da se osmisli i sistem podrške za prelazak na ekološki čistije alternative u vidu subvencija i drugih podsticaja, zaključuje se u saopštenju.

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo