Društvenim mrežama ponovo se širi priča o neobičnom britanskom izumu – robotskoj ribi koja navodno pliva okeanom, „jede“ plastiku i potom je razgrađuje. Tehnologija zaista postoji, ali je stvarnost nešto manje spektakularna od viralnih objava. Istraživači Univerziteta u Sariju u Velikoj Britaniji razvili su robotsku ribu nazvanu Gillbert, čiji je zadatak da prikuplja mikroplastiku iz vode. Međutim, robot plastiku ne vari, ne razgrađuje je i ne koristi kao izvor energije. Umesto toga, funkcioniše kao pokretni sistem za filtriranje vode.
Gillbert je nastao nakon takmičenja Natural Robotics Contest, koje je Univerzitet u Sariju organizovao 2022. godine.
Učesnici su imali zadatak da osmisle robote inspirisane prirodom koji bi mogli da pomognu u rešavanju problema iz stvarnog sveta.
Pobedila je ideja studentkinje hemije Eleanor Mackintosh – robotska riba sposobna da prikuplja sitne čestice plastike iz reka, jezera i drugih vodenih površina. Istraživači su potom koncept pretvorili u funkcionalni prototip.
Kako „jede“ plastiku
Princip rada prilično je jednostavan. Dok se Gillbert kreće kroz vodu, voda prolazi kroz njegovu glavu i sistem posebno konstruisanih „škrga“.
Mrežasti filter zadržava čestice plastike, dok voda nastavlja da prolazi.
Robot je dug oko 50 centimetara, približno koliko i veći losos, a prve verzije mogle su da zadrže čestice veličine oko dva milimetra.
Veći deo konstrukcije moguće je napraviti pomoću 3D štampača.
Takvo rešenje potencijalno ima dvostruku ulogu.
Prikupljena mikroplastika može da bude uklonjena iz vode, ali i analizirana kako bi istraživači ustanovili gde se zagađenje nalazi i kako se kreće kroz vodene ekosisteme.
Ne razgrađuje plastiku
Upravo ovde nastaje problem sa objavama koje poslednjih meseci kruže internetom.
Tvrdnje da je Velika Britanija „lansirala robotsku ribu koja jede plastiku u okeanu i razgrađuje je“ značajno preuveličavaju mogućnosti uređaja.
Gillbert ne vari plastiku i ne pretvara je u energiju. On je praktično mali plutajući filter: prikuplja čestice koje kasnije moraju da budu uklonjene iz njegovog sistema.
Provera viralnih tvrdnji objavljena u junu 2026. godine takođe je zaključila da je opis robota kao uređaja koji „jede i vari“ plastiku obmanjujući.
Reč je o eksperimentalnom prototipu za filtriranje i prikupljanje mikroplastike, a ne o autonomnoj mašini koja već čisti svetske okeane.
Ideja je ipak ozbiljna
To, međutim, ne znači da je Gillbert samo zanimljiva laboratorijska igračka.
Jedan od razloga zbog kojih su istraživači izabrali upravo ovaj projekat jeste činjenica da još nije dovoljno poznato gde završava veliki deo plastike koja dospe u vodene tokove.
„Ne znamo gde završava ogromna većina plastike bačene u naše vodene tokove“, objasnio je ranije dr Robert Siddall sa Univerziteta u Sariju, navodeći da bi ovakvi roboti mogli da predstavljaju prvi korak ka boljem praćenju i kontroli plastičnog zagađenja.
Prototip je testiran i u jezeru u Gildfordu, gde je pokazao da može da pliva i menja pravac.
- Britanci napravili robotsku ribu koja „jede“ mikroplastiku: Istina je još zanimljivija
- Folksvagen pred najvećim rezovima: Sindikati upozoravaju da je ugroženo do 140.000 radnih mesta
- Nemačka industrija upozorava na nestašicu gasa: Zima bi mogla da donese novi energetski problem
- Završen 32. Sarajevo Film Festival: UNIQA i ove godine deo nezaboravne festivalske priče
- Nova pravila za automobile od novembra: Uvodi se Evro 7 – šta će biti sa benzincima, dizelašima i električnim automobilima
Sistem je zamišljen tako da bude relativno jeftin i jednostavan za proizvodnju, a projekat je predstavljen i kao otvorena platforma koju drugi istraživači mogu dalje da razvijaju.
Jedan od problema koji tek treba rešiti jeste selektivnost.
Rane verzije robota ne mogu pouzdano da razlikuju štetnu mikroplastiku od organskog materijala koji se prirodno nalazi u vodi, poput planktona.
Zbog toga je put od zanimljivog prototipa do flote autonomnih robotskih riba koje bi čistile mora još dug.
Ipak, tehnologija pokazuje kako bi robotika u budućnosti mogla da bude iskorišćena za prikupljanje podataka o zagađenju i uklanjanje dela mikroplastike iz reka i jezera.
Gillbert za sada ne „jede“ plastiku u pravom smislu te reči – ali je svakako sposoban da je ulovi.
