„Ne daj novac iz kuće posle zalaska sunca“, „ne vraćaj dug uveče“, „novčanik nikada ne sme da bude potpuno prazan“, „kad dobiješ prvi novac, nemoj odmah da ga potrošiš.“ Ovakve savete verovatno nećete čuti od bankara ili finansijskog savetnika. Nema ih ni u udžbenicima ekonomije. Ipak, generacije ljudi odrastale su uz slična pravila o novcu. Narodna verovanja o novcu postoje u različitim kulturama. Neka se odnose na vreme kada novac treba davati. Druga na način na koji ga treba čuvati. Treća propisuju kada dug treba vratiti.
Naravno, nema dokaza da će pozajmljivanje novca uveče doneti finansijsku nesreću. Niti će prazan novčanik sam po sebi izazvati siromaštvo.
Ali iza pojedinih starih pravila krije se nešto zanimljivije. Ona pokazuju koliko su novac, strah od gubitka i potreba za kontrolom povezani. Upravo tim pitanjima danas se bavi bihevioralna ekonomija.
Zašto se novac nije davao uveče?
Jedno od rasprostranjenih narodnih verovanja kaže da novac ne treba davati ili pozajmljivati nakon zalaska sunca. Objašnjenje je simbolično. Sa novcem bi iz kuće navodno moglo da „ode blagostanje“.
Slična verovanja mogu se pronaći u različitim tradicijama, mada se pravila razlikuju od zemlje do zemlje i od generacije do generacije. Negde su problematični određeni dani. Drugde je važnije doba dana.
To, naravno, nije ekonomska zakonitost. Ali zabrana ima zanimljivu praktičnu stranu. Pozajmljivanje novca rođacima i prijateljima često nije samo finansijska transakcija. Ono menja odnos između dve osobe.
Istraživanja bihevioralnih ekonomista pokazuju da odluke o pozajmljivanju među prijateljima mogu biti veoma složene. Analiza ekonomista ING-a, na primer, bavila se upravo ponašanjem ljudi kada prijatelj zatraži novac. Pokazala je koliko emocije i društveni odnosi mogu da utiču na odluku koja na prvi pogled deluje potpuno finansijski.
Drugim rečima, stara zabrana možda nije znala ništa o bihevioralnoj ekonomiji. Ali je ograničavala trenutak u kojem se donosi potencijalno neprijatna odluka.
Dug nikada nije samo broj
Posebno mesto u narodnim verovanjima zauzima dug. Postoje saveti o tome kada dug treba vratiti, kojim danima novac ne treba pozajmljivati i koliko novca čovek mora da zadrži kod sebe.
Savremena istraživanja pokazuju nešto što su ljudi intuitivno odavno znali: pozajmljeni novac psihološki nije isti kao novac koji smo zaradili.
Istraživači sa Stanforda proučavali su koncept „psihološkog vlasništva“ nad pozajmljenim novcem. Njihov rad ukazuje na to da način na koji doživljavamo pozajmljeni novac može biti povezan sa spremnošću da se zadužujemo radi različitih kupovina.
To je važna razlika. Matematički, 100 evra je 100 evra. Psihološki – nije uvek tako.
Novac ima „fioke“ i u našoj glavi
Jedan od najpoznatijih koncepata bihevioralne ekonomije jeste „mentalno računovodstvo“. Ljudi novac često dele u zamišljene kategorije.
Postoji novac „za račune“. Novac „za odmor“. Ušteđevina koja se „ne dira“. Bonus koji sebi lakše dozvoljavamo da potrošimo.
Sa stanovišta klasične ekonomije, novac je zamenljiv. Sto evra od plate i sto evra od bonusa imaju istu vrednost.
Naš mozak ih, međutim, ne mora doživljavati isto. Upravo mentalno računovodstvo može da posluži kao mehanizam samokontrole. Ali može da dovede i do nelogičnih finansijskih odluka.
13 sujeverja koja navodno privlače novac: Ako vam se dogodi broj 7, možda bogatstvo već kuca na vrata
Tu stara pravila o novcu dobijaju novo značenje.
„Ne troši poslednji novac“ može se posmatrati kao primitivni oblik stvaranja finansijske rezerve.
„Ne diraj novac namenjen kući“ liči na mentalno odvajanje budžeta.
„Odvoji čim dobiješ platu“ veoma podseća na savremeni princip „prvo plati sebi“, odnosno izdvajanje dela prihoda za štednju pre ostale potrošnje.
Nisu to ista pravila. Ali je psihološki mehanizam sličan.
Prazan novčanik i strah od nemaštine
Još jedno poznato verovanje kaže da novčanik nikada ne treba ostaviti potpuno prazan. Čak i kada se nekome poklanja novčanik, često se u njega simbolično stavlja novčić ili novčanica.
Folklor kaže da novac „privlači novac“. Ekonomija to ne potvrđuje. Psihologija, međutim, pokazuje da osećaj oskudice može da utiče na način na koji razmišljamo o finansijama.
American Psychological Association objavila je istraživanje koje je pokazalo da ljudi suočeni sa oskudicom mogu davati prednost kratkoročnim koristima kada su ugrožene njihove neposredne potrebe. Važna nijansa jeste da takve odluke ne moraju biti iracionalne. One mogu predstavljati razuman odgovor na okolnosti u kojima se osoba nalazi.
Zbog toga „uvek imaj nešto novca kod sebe“ može imati mnogo racionalniju verziju.
Ona bi glasila: napravite rezervu za nepredviđene troškove. Nije sujeverje. To je upravljanje rizikom.
Zašto ljudi i dalje veruju u finansijske rituale?
Novac je pogodno tlo za rituale. Razlog je jednostavan. Finansijski život pun je neizvesnosti.
Možemo da štedimo, a da inflacija umanji vrednost novca. Možemo da investiramo, a da tržište padne. Možemo nekome da pozajmimo novac i da ga nikada ne dobijemo nazad.
Kada rezultat ne možemo potpuno da kontrolišemo, ritual može da stvori osećaj kontrole.
To ne znači da je ritual finansijski delotvoran. Istraživanja su, međutim, pokazala da sujeverje zaista može da bude povezano sa ekonomskim ponašanjem. Rad objavljen u časopisu Management Science direktno se bavio vezom između sujeverja i finansijskog odlučivanja.
Još novije istraživanje objavljeno u Journal of Consumer Behaviour pokazuje da verovanje u sudbinu može biti povezano i sa izbegavanjem informacija o sopstvenoj finansijskoj situaciji. Autori su istraživali ulogu implicitnih uverenja o novcu u takvom ponašanju.
Tu sujeverje prestaje da bude samo bezazlen običaj.
Ako verovanje zameni proveru stanja na računu, budžet ili racionalnu procenu duga, posledice mogu biti veoma stvarne.
Šta su naši preci možda pokušavali da postignu?
Stara pravila o novcu nisu nastala iz ekonomskih modela. Nisu poznavala inflaciju, kreditni skor, kamatne stope ili teoriju portfolija.
Ali ljudi su vekovima imali isti problem koji imamo i danas: kako sačuvati ograničene resurse.
Zato su pravili jednostavna pravila. Ne pozajmljuj olako. Ne troši sve što imaš. Ne mešaj novac namenjen različitim stvarima. Vrati dug. Sačuvaj rezervu.
Kada se uklone priče o sreći i nesreći, deo tih poruka zvuči iznenađujuće savremeno.
Problem nastaje kada verovanje zameni računicu
Postoji, ipak, važna granica. Nijedan „srećan“ novčanik neće nadoknaditi loš kućni budžet. Nijedan dan u nedelji neće učiniti nepovoljan kredit povoljnim.
I nijedno pravilo o tome kada treba vratiti novac nije važnije od kamate, roka otplate i ugovornih obaveza.
Bihevioralna ekonomija upravo zbog toga pokušava da objasni stvarno ponašanje ljudi. Ono često nije potpuno racionalno.
- Ne pozajmljuj i ne vraćaj novac uveče: Finansijska pravila koja nisu napisali ekonomisti
- Ulje na 10.000, 15.000 ili 30.000 kilometara: Koliko dugo zaista treba čekati mali servis?
- Zašto budućnost osiguranja zavisi od kvaliteta podataka
- Kako je jedan začin vredeo više od zlata: Ekonomija bibera i začina
- Rešavanje problema fragmentacije podataka, prevara i rizika akumulacije
American Psychological Association bihevioralnu ekonomiju opisuje kao interdisciplinarnu oblast koja proučava kako heuristike, pristrasnosti i psihološki faktori utiču na ekonomsko ponašanje.
Možda je zato najbolji način da posmatramo narodna finansijska pravila da ih ne odbacimo odmah, ali ni da ih prihvatimo doslovno.
Treba pitati šta se nalazi iza njih. Ponekad je odgovor samo sujeverje. A ponekad se iza rečenice koju je ponavljala baka krije jednostavno pravilo finansijske discipline. Samo što tada još nije imalo moderno ime.
