Više

    Nova pravila na tržištu dragocenih metala u Srbiji

    PRATITE NAS

    Poslednji članci iz ove rubrike

    U drugoj polovini maja u Srbiji je zaživeo novi Zakon o predmetima od dragocenih metala – zlata, platine, paladijuma i srebra. Njime se precizno reguliše ko sme da otkupljuje predmete od dragocenih metala, uspostavlja se drugi način kontrole nad otkupljivačima, a spisak svih sa dozvolom za bavljenje tim poslom vidljiv je u javnom registru pri Direkciji za mere i dragocene metale. I dok je do sada bilo oko 700 firmi koje su mogle da otkupljuju predmete od zlata i drugih dragocenih metala, trenutno je u novouspostavljenom registru otkupljivača upisano tačno 23 firme. Zlato je, inače, uvek važilo kao sigurna luka za investitore u teškim vremenima. To potvrđuje i kretanje cena ovog dragocenog metala na svetskom tržištu. 

    Novine

    Novi Zakon o predmetima od dragocenih metala doneo je brojne novine, a ključna je da se sada otkupom predmeta od dragocenih metala i njihovih delova mogu baviti samo „otkupljivači“ ‒ firme registrovane u APR-u i upisane u javni registar kod Direkcije za mere i dragocene metale pri Ministarstvu privrede.

    Na dan 9. jul 2021, za nepuna dva meseca primene novog zakona, u ovom registru upisano je tačno 23 otkupljivača među kojima je najviše zlatara. Doduše, svi oni su u registar upisani u periodu od 31. maja do 11. juna. 

    Proizvođači predmeta od dragocenih metala imaju rok do 13. novembra da se, ukoliko žele da nastave da se bave otkupom upotrebljavanih predmeta od zlata i drugih plemenitih metala, upišu u ovaj registar Direkcije. Zakon, naime, ostavlja mogućnost proizvođačima da nastave da se bave otkupom, ali je uslov da se registruju kao otkupljivači u roku od 180 dana od dana stupanja zakona na snagu. 

    Novim zakonom se, praktično, sprečava praksa da se otkupom predmeta od zlata i drugih dragocenih metala bave fiktivni proizvođači, poput frizerskih salona, kao što je to bio slučaj. 

    Naime, prethodnim zakonom je bilo propisano da otkupom mogu da se bave  privredni subjekti registrovani u APR-u za delatnost proizvodnje predmeta, a kojima je i Direkcija izdala rešenje o znaku proizvođača predmeta od dragocenih metala.

    „Međutim, u praksi se pokazalo da otkup upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala, pored zlatarskih radnji, rade i subjekti poput menjačnica, frizerskih salona i slično, koji su takođe formalno ispunili propisane uslove i dobili od Direkcije rešenje o znaku proizvođača, a zapravo se radi o ‘fiktivnim proizvođačima’ koji nikada nisu proizvodili, već su se samo bavili otkupom upotrebljavanih predmeta“, navelo je Ministarstvo privrede obrazlažući novi Zakon o predmetima od plemenitih metala. 

    Novim zakonom uspostavlja se, praktično, drugačiji koncept rada gde je akcenat na jačanju nadzora. Sada nadzor nad proizvođačima, kao i po prošlom zakonu, obavlja Direkcija, ali će rad otkupljivača kontrolisati tržišni inspektori. 

    Građani koji žele da prodaju predmete od zlata i drugih upotrebljavanih predmeta od dragocenih metala lako će prepoznati da li je otkup na određenom mestu legalan.

    Naime, prema obrazloženju Ministarstva privrede, otkup se može obavljati samo na otkupnom mestu koje mora da bude obeleženo tablom ‒ nalepnicom, sa podacima iz registra otkupljivača. 

    „Na ovaj način se, transparentno, na svakom otkupnom mestu, i inspekciji i licu koje želi da proda upotrebljavani predmet, daje do znanja da je otkup u tom objektu legalan“, ukazuju u ministarstvu. 

    Takođe, otkupljivač prilikom otkupa prodavcu predmeta mora da izda ispravu ‒ otkupni list koji mora da sadrži propisane podatke. To su, između ostalog, kako precizira ministarstvo ‒ podaci o prodavcu, vrsti predmeta, vrsti dragocenog metala, stepenu finoće, kao i o masi i vrednosti otkupljenog predmeta. 

    Ne primenjuje se na investiciono zlato 

    Novi Zakon ne primenjuje se automatski na sve predmete od dragocenih metala. Izostavljeni su predmeti koji su namenjeni izvozu, potom oni presvučeni dragim kamenom, na primer ‒ Odredbe novog propisa ne primenjuju se ni na uzorke za izložbe i sajmove, predmete od dragocenih metala starije proizvodnje, ali ni na perca za naliv-pera. 

    „Takođe, imajući u vidu da je na tržištu Republike Srbije sve prisutnija pojava investicionog zlata, koje je po svojoj prirodi specifična vrsta štednje, odnosno novca, jasno je isključena primena ovog zakona na investiciono zlato definisano u smislu zakona kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, i dodatno, isključena je primena ovog zakona i na investiciono srebro, platinu i paladijum“, obrazložilo je Ministarstvo privrede. 

    Zlato je odavno poznato kao „sigurno utočište“ za investitore koji u doba krize ulažu novac upravo u ovaj dragoceni metal. 

    „Osnovna karakteristika zlata kao oblika aktive je očuvanje vrednosti i zaštita od inflacije i kao takvo ono ima značajnu ulogu u diversifikaciji ulaganja, naročito u kriznim vremenima“, ističu u Narodnoj banci Srbije.

    Snažan rast cene zlata od 2019.

    Kako ističu analitičari NBS, snažan rast cene zlata je prisutan od početka 2019. godine, a dodatno je intenziviran tokom 2020. godine usled krize izazvane korona virusom koja je dovela do značajnog pada ekonomske aktivnosti tokom drugog kvartala na globalnom nivou i neizvesnosti oko brzine oporavka svetske ekonomije i time uticala na rast tražnje za zlatom kao sigurnom aktivom. 

    Na rast cene zlata je pored pomenute neizvesnosti uticao i niz drugih faktora: snažne monetarne i fiskalne mere, smanjenje kamatnih stopa u kombinaciji sa programima kupovine aktive i drugim netradicionalnim merama i masivni fiskalni paketi pomoći  u cilju ublažavanja negativnih posledica po ekonomije koje su dovele do velike količine likvidnosti u finansijskom sistemu i rasta cena niza aktiva (akcije, zlato…)“, ističe NBS u odgovoru za „Svet bankarstva i investicija“. 

    Zatim, dodaje NBS, na poskupljenje zlata uticalo je i okruženje niskih kamatnih stopa i često negativnih realnih stopa prinosa,  geopolitičke tenzije, značajno slabljenje vrednosti američkog dolara tokom 2020. godine i dr.

    „Pojedine investicione banke objavljuju prognoze u svojim izveštajima sa projekcijama kretanja cene zlata i cena većine drugih plemenitih metala, koje zbog poverljivosti podataka i politike redistribucije, nismo u mogućnosti da iznesemo“, ističu u Narodnoj banci Srbije.

    U NBS ukazuju da se odgovori na pitanja u vezi sa uticajem pandemije na cenu zlata i drugih plemenitih metala mogu pronaći na javno dostupnim internet stranicama, poput World Gold Council i LBMA.

    Uticaj kamata i inflacije na cenu zlata

    Od 28. juna do 2. jula ove godine cena zlata je porasla za 0,27 odsto i kretala se u rasponu od 1.763,17 do 1.782,01 američkih dolara po finoj unci zlata (vrednost na kraju dana, Bloomberg Composite London), objavila je NBS u poslednjem Pregledu dešavanja na svetskom finansijskom tržištu. 

    „Na rast cene zlata u posmatranom periodu uticali su sledeći faktori: inflatorna očekivanja u SAD, vesti da je vrlo zarazna delta varijanta virusa korona prisilila zemlje Azije i Evrope da odustanu od planova ponovnog otvaranja, saopštenje izdato iz Bele kuće o slanju posebnih lekarskih timova ka ugroženim tačkama širom SAD radi borbe protiv novog soja virusa. Zatim, objavljivanje vrednosti podataka o broju radnih mesta van poljoprivrednog sektora (Nonfarm Payrolls), koji su pokazali veći uspeh firmi u privlačenju radnika da bi održale korak sa otvaranjem ekonomije“, navodi se u Pregledu. 

    To je, kako se ističe, uticalo i na povećanje cene zlata, jer investitori smatraju da predsednik FED-a stavlja poseban naglasak na snažno tržište rada u SAD i da se drži stava o tzv. prelaznoj inflaciji.

    Na povremeni pad cene zlata u posmatranom periodu uticali su, prema navodima Pregleda, smanjeno investiranje u ETF fondove sa zlatom kojima se trguje na berzi i jačanje vrednosti dolara, što zlato čini skupljim za vlasnike drugih valuta.

    Preporučujemo