(Nadamo se da Željko Mitrović neće pročitati ovaj tekst.)
Od pre nekoliko dana, u bogatoj ponudi striming servisa Netflix je korejska rijaliti TV serija The Influencer, u kojoj se onlajn zvezde takmiče jedne protiv drugih u „bici uticaja društvenih medija”. Sve što je važno u svetu The Influencera je pažnja; kako ćete dobiti tu pažnju je nebitno.
Učestvuje 77 takmičara, koji se kroz seriju izazova koji ocenjuju „prisustvo, uticaj i potencijal za viralnost“ takmiče za titulu najboljeg influensera. U borbi za 300 miliona vona (otprilike 200 hiljada evra) upoznajemo frizere, šminkere, manekene, repere, gejmere, fitnes instruktore ali i jednog roštilj-majstora, momka koji tvrdi da je „pravi šaman” i dečka čiji je zaštitni znak to što ne progovara ( što nagoni druge takmičare da se pitaju zašto ga je produkcija uopšte ozvučila mikrofonom).
Kao Black Mirror…
Neodoljivo podsećajući na epizodu popularne serije Black Mirror ili scenu iz filma Hunger Games, svaki takmičar je predstavljen kroz personalizovani video koji se emituje pre njihovog izlaska na binu – a kontroverzne već tu počinju. Naime, muškarci se uglavnom predstavljaju kroz video u kom pričaju o sebi i svojim „dostignućima“, dok se influenserke predstavljaju snimcima u kojima su ili oskudno obučene ili plešu izazovno. Ali – što bi se reklo u nekadašnjim TV reklamama – to nije sve!
Svaki takmičar dobija elektronsku „etiketu“ koju nosi oko vrata (postoji li scena koja je više distopijska?) a ona u početku pokazuje broj pratilaca koje svaka osoba ima na svojoj najpopularnijoj platformi (cifre se kreću od nekoliko desetina hiljada do 27,5 miliona). Broj pratilaca se zatim koristi kao „moneta“, kako bi se izračunala vrednost svakog takmičara, kao proporciju nagradnog fonda.
Neto marketinška vrednost svih takmičara je neverovatnih 400 milijardi vona – što je oko 270 miliona evra.
Ako zvuči malo zamršeno, to je zato što i jeste. Ukratko, takmičari su svedeni na finansijsku cifru, na osnovu toga koliko su popularni, što se vrlo lako pretvara u digitalno „etiketiranje“ u kom oni sa manjim brojem pratilaca i manjom cifrom skrivaju svoje „etikete“. I dok su oni svesni svog nedostatka moći, oni sa najvećim brojem pratilaca osećaju kao da im je meta na leđima.
The Influencer – gde smo kao društvo?
I taman kada im tim početnim manevrom uzdrma ego, The Influencer zadaje prvi pravi udarac. U prvom krugu takmičenja, koji prolazi samo njih 30, moraju da pokažu da su „najuticajniji“ u grupi. Naime, svakome se, u okviru zatvorene aplikacije napravljene posebno za emisiju, daje po 15 „lajkova“ i „dislajkova“ koje moraju podeliti svojim sapatnicima. Dat im je rok od dva sata u kojem mogu da razgovaraju jedni sa drugima i privole ih na svoju stranu. Već ovo stvara dramu među grupom, jer pojedini oklevaju da daju lajkove onim najbolje rangiranim i najpopularnijim, ne želeći da im dodaju na moći, čak i ako sebe smatraju obožavateljima njihovog sadržaja. Međutim, ono što im niko ne kaže (iako pojedini sami shvate) jeste da nije bitno koliko „sviđanja“ ili „nesviđanja“ dobijete, već koliki ukupno uticaj imate. Dakle, i ne biti voljen se isplati – što svi oni aktivni na društvenim mrežama mogu da posvedoče.
Prvi krug je u osnovi već viđeni rijaliti Big Brother sa 77 ljudi, međutim taktika je daleko nemilosrdnija. U jednom trenutku, pomislite da bi to moglo da krene putem eat the rich, jer jedna osoba predlaže da se ciljaju ljudi sa najviše novca na etiketi oko vrata. Onda se predomisle, pa YouTube influenseri predlažu da meta budu kreatore kratke forme, odnosno TikTokeri, kao „niža rasa“ koja se bavi proizvodnjom jednostavnijeg sadržaja.
Ukoliko želite da ovonedeljni toplotni talas rashladite jednom egzistencijalnom krizom, onda je naš predlog da odgledate The Influecer, čije su sve epizode dostupne na Netflix-u, i uverite se zašto smo, kao društvo, tu gde smo.