OpenAI je stigao do nove finansijske prekretnice. Kompanija trenutno posluje tempom koji odgovara godišnjem prihodu većem od 40 milijardi dolara.
To je približno dvostruko više od nivoa sa kraja 2025. godine. Finansijska direktorka kompanije Sarah Friar ranije je navela da je OpenAI prošlu godinu završio sa više od 20 milijardi dolara godišnjeg tempa prihoda.
Važno je, međutim, napraviti razliku. Brojka od 40 milijardi dolara predstavlja annualized revenue run rate. Dakle, nije reč o već ostvarenih 40 milijardi dolara prihoda u 2026, već o projekciji godišnjeg prihoda na osnovu trenutnog poslovnog tempa.
Ipak, brzina rasta pokazuje koliko se tržište generativne veštačke inteligencije promenilo. AI kompanije više se ne takmiče samo u tome ko ima sposobniji model. Sada se vodi borba za poslovne korisnike, programere, prihode i, sve više, za poziciju pred izlazak na berzu.
Prihodi su samo u julu porasli više od 20 odsto
Jedan podatak posebno pokazuje brzinu rasta.
Suosnivač i predsednik OpenAI-ja Greg Brockman rekao je zaposlenima da je godišnji tempo prihoda kompanije u julu povećan za više od 20 odsto u odnosu na jun, prenosi Bloomberg.
Iza rasta nalazi se nekoliko izvora prihoda.
Pretplate na ChatGPT ostaju važan deo poslovanja. Ali sve veći značaj dobijaju AI alati namenjeni kompanijama i profesionalnim korisnicima. Tu se posebno izdvajaju Codex i ChatGPT Work.
OpenAI navodi da Codex danas koristi više od pet miliona ljudi nedeljno. Više od milion korisnika koristi ga i za zadatke koji nisu klasično programiranje.
Codex postaje ozbiljan biznis
Programiranje je postalo jedno od prvih područja u kojima se jasno vidi direktna ekonomska vrednost generativne veštačke inteligencije.
Kompanije su spremne da plate AI koji može da ubrza razvoj softvera, pregleda kod ili samostalno obavlja deo programerskih zadataka.
Zato je Codex važan za OpenAI iz dva razloga.
Prvi je prihod. Drugi je mogućnost da se OpenAI dublje ugradi u svakodnevne procese kompanija.
OpenAI je tokom 2026. menjao i komercijalni model Codexa. Za timove je uvedeno fleksibilnije plaćanje povezano sa potrošnjom tokena, što kompanijama omogućava da počnu sa manjim projektima, a zatim povećavaju korišćenje.
To je važna promena. AI industrija polako prelazi iz faze eksperimentisanja u fazu u kojoj dobavljači pokušavaju da naplate konkretno obavljen posao.
ChatGPT Work otvara još veće tržište
Još ambiciozniji proizvod je ChatGPT Work.
OpenAI ga predstavlja kao agenta koji može da radi sa aplikacijama i dokumentima korisnika, obavlja višefazne zadatke i proizvodi završne materijale.
Ideja je da ChatGPT više ne bude samo mesto na kojem zaposleni postavlja pitanje. Cilj je da AI preuzme deo kompletnog poslovnog procesa.
To potencijalno otvara mnogo veće tržište.
Ako AI agent može da analizira podatke, pripremi izveštaj, napravi prezentaciju ili obavi niz povezanih zadataka, kompanije mogu da počnu da posmatraju AI kao novu kategoriju softvera za produktivnost.
Upravo na tom tržištu OpenAI nailazi na jednog od najopasnijih konkurenata.
OpenAI protiv Anthropica
Borba između OpenAI-ja i Anthropica sve manje izgleda kao klasično tehnološko nadmetanje oko toga čiji je model bolji.
U centru pažnje sada su kompanije.
Anthropic je snažno pozicioniran kod poslovnih korisnika, dok OpenAI pokušava da ubrza komercijalizaciju svojih proizvoda i dodatno ojača prodajnu organizaciju.
Konkurencija je posebno važna zbog ekonomije AI industrije. Razvoj i rad najnaprednijih modela zahtevaju ogromna ulaganja u čipove, data centre i električnu energiju. Visok prihod zato sam po sebi nije dovoljan. Ključno pitanje je koliko brzo vodeće AI kompanije mogu da pretvore rast korišćenja u održiv poslovni model.
Rojters ocenjuje da je kontrola infrastrukturnih troškova postala jedno od centralnih pitanja za Anthropic, upravo zbog ogromnih izdataka za računarsku infrastrukturu.
Niže cene otkrivaju drugu stranu AI buma
Dok prihod raste, pritisak na cene ne nestaje.
OpenAI pokušava da ostane konkurentan ne samo Anthropic-u već i sve većem broju kineskih AI kompanija. To znači da sposobniji modeli ne moraju automatski da donesu proporcionalno veće prihode po korisniku.
Upravo suprotno.
Kako modeli postaju efikasniji i konkurencija raste, cena inteligencije može da nastavi da pada. Za korisnike je to dobra vest. Za kompanije koje troše milijarde dolara na infrastrukturu, računica postaje komplikovanija.
Zato će investitori sve više pratiti odnos između prihoda i troškova, a ne samo broj korisnika ili rezultate na testovima AI modela.
Sledeća velika priča je IPO
Finansijski rast OpenAI-ja dobija dodatnu težinu zbog potencijalnog izlaska kompanije na berzu.
OpenAI i Anthropic pripremaju teren za mogućnost da njihove akcije postanu dostupne javnim investitorima. Bloombergov izveštaj stavlja rast OpenAI-ja upravo u kontekst priprema za potencijalni IPO.
Ako se to dogodi, investitori će prvi put dobiti mnogo detaljniji pogled u ekonomiju kompanija koje se nalaze u centru AI revolucije.
Prihod od 40 milijardi dolara zvuči impresivno.
- Potres u srcu nemačke ekonomije: Auto-industrija izgubila 42.300 zaposlenih
- Čuveni poslovni promašaj koji je ušao u istoriju
- OpenAI ide ka prihodu od 40 milijardi dolara: AI trka sada se seli na berzu
- Uber i Pony.ai spremaju 2.000 robotaksija za Evropu: Bitka za tržište autonomne vožnje se ubrzava
- Danas ističe rok za treću ratu poreza na imovinu: Kašnjenje donosi kamatu od 16,5 odsto
Ali berzu će zanimati mnogo više: koliko košta ostvarivanje tog prihoda, koliko novca odlazi na računarsku infrastrukturu, kakve su marže i koliko kapitala će biti potrebno za sledeću generaciju modela.
Tu bi mogla da počne nova faza AI trke.
Do sada se najviše pitalo ko ima najbolji model. Sledeće pitanje biće ko ima najbolji biznis.
