Hrvatska je od 1. januara ušla u evrozonu.
Najveće banke koje posluju u Hrvatskoj, tj njihovo udruženje HUP, objavile su podatke o uspešnom prelasku na evro i dostupnosti svih usluga za klijente.
Iako će građanima verovatno trebati malo vremena da se priviknu, prema izveštajima, sve za sada funkcioniše. Osim jedne stvari.
Prelazak na evro, izgleda da su iskoristili trgovinski lanci. Ministar privrede i održivog razvoja Davor Filipović sastao se sa njihovim predstavnicima gde su razgovarali o dizanju cena zbog prelaska na evro. Filipović je rekao da u kriznoj situaciji trgovinski lanci iz meseca u mesec povećavaju cene, ali da im ovo ‘dizanje cena neće proći’.
Ministar Filipović rekao je nakon sastanka s trgovcima da su na stolu sve mere – od crnih listi do zamrzavanja cena široke liste proizvoda.
Zaokruživanje cena
Šta su uradili trgovci? Prelaskom na evro, trgovinski lanci su krenuli da “zaokružuju cene”. Kako kažu, oni su zaokruživali cene prema pravilima zaokruživanja. “Ako je zadnja stavka pet ili više, onda su zaokruživali drugu decimalu na više. Ako je četiri i niže, onda su drugu decimalu zaokruživali na niže, kako je to Vlada rekla u smernicama”.
Kako za tportal kaže ekonomski stručnjak Željko Lovrinčević kaže kada su energenti u pitanju došlo je do neke kontrole cena u smislu angažmana države, ali kod trgovine, posebno hrane i drugih potrepština, nije.
“Stvoren je slobodan prostor trgovcima, a mišlju da će konkurencija rešiti svoje. Ali ‘oligohorna’ struktura je vrlo jaka, posebno jer ti lanci polako okrupnjavaju, zamenjuju domaće proizvode uvoznim. Uzeli su prostor i iskoristili su ga’, kaže Lovrinčević.
Trgovci iskoristili situaciju
Hrvatske regulatorne agencije nisu funkcionisale ni pre uvođenja evra, bilo je problema i kod marži koje su radikalno porasle i pre inflacije, kao i problema sa energentima, a agencije nisu ništa poduzimale. Trgovci su se osetili dovoljno sigurnim s obzirom na trenutak i očekivanja prema kojima se ‘ništa bitno neće dogoditi’. Ostao im je velik prostor i iskoristili su ga za povećanje cena’, kaže Lovrinčević, dodajući da ne treba sav teret svaljivati na trgovce jer se isto događa i u drugim delatnostima, na primer, u uslužnom sektoru.
