Intervju: Petar Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AikBank
Prvi intervju za „Svet bankarstva i investicija“ sa Petrom Jovanovićem imali smo kada je bio predsednik IO RBA banke. Danas pričamo kada je predsednik Izvršnog odbora AIKBank. Karijeru je počeo i razvijao u Raiffeisen banci, a bankarski menadžment usavršavao u SAD, MBA i Londonu. Aktivan je u podršci razvoja lokalnog start-ap ekosistema u Srbiji.
„Konsolidacija je trend koji traje već dugo, a u poslednjih 10 godina, AikBank je stajala iza trećine svih akvizicija i to smo radili iz jedinstvene pozicije, kao domaća banka koja je akvizirala banke iz međunarodnih grupacija. Najnovije spajanje koje smo uspešno obavili u martu nas je pozicioniralo kao najveću domaću privatnu banku, odnosno među vodeće banke po visini aktive i depozitnom i kreditnom portfoliju. Na kraju drugog kvartala, smo u sva tri navedena segmenta imali tržišno učešće iznad 10%, a ono što nas posebno raduje i pokazuje da je AikBank na dobrom putu jesu naši najnoviji poslovni rezultati“.
Ovim rečima počinje razgovor za „Svet bankarstva i investicija“ Petar Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AikBank. Odgovarajući na pitanje kakva je tržišna utakmica u Srbiji danas naš sagovornik kaže:
„Generalno govoreći, tržište je aktivno i pokušava da drži korak sa nekim globalnim trendovima u skladu sa objektivnim okolnostima, zrelošću tržišta i regulativom. Sa svoje strane, AikBank investira u tehnologije kako bi proizvodi i usluge koje nudimo klijentima bili korak iznad onoga na šta su navikli i samo u prethodnih 6 meseci, uspeli smo da ponudimo nekoliko takvih rešenja koja su pionirska na tržištu. Jedno od njih je bilo odobrenje keš kredita bez prikupljanja dokumentacije, a od nedavno smo uveli uslugu Plata unapred uz koju klijenti zaradu mogu da prime do 7 dana unapred u odnosu na stvarni datum. Verujem da takvi iskoraci čine tržišnu utakmicu još uzbudljivom i da je to dobra stvar jer u okolnostima konstantne želje za unapređenjem i ulaganja u modernizaciju, najviše koristi imaju krajnji korisnici.“
Šta je strateški fokus AikBank?
Pored toga što smo jedina domaća privatna banka u top 5, AikBank je sada i sistemski važna banka, što znači da imamo i odgovornost da sa podjednakim strateškim fokusom pristupamo i građanima i malim i srednjim preduzećima i privredi. Naša banka je ranije bila prepoznata po saradnji sa privredom i to i dalje jeste veoma značajan stub našeg poslovanja, a paralelno smo izvršili jak zaokret ka poslovanju sa stanovništvom.
Naš fokus je na jednostavnosti, brzini i inovativnosti, a naš cilj je da klijentima iz svih segmenata pružamo usluge i proizvode koji rešavaju njihove realne finansijske izazove. To je ideja iza naše nove komunikacione platforme ’Jer vas razumemo.’, i našeg novog simbola, wayfindera, stilizovane verzije navigatora, koji je naše obećanje klijentima da ćemo im biti podrška i smernica u dinamičnom svetu savremenih finansija.
Ipak, ima li prilika za neorganski rast kupovinom banke u regionu?
Regionalizacija je jasno izražen trend. Bankarstvo je skup biznis zbog sve većih ulaganja u tehnologije, sigurnost i modernizaciju samih filijala, a naša tržišta su pojedinačno mala sa velikim brojem igrača u bankarskom sektoru, tako da vidimo trend jačanja regionalnih grupacija koje vide interes u širenju poslovanja na više tržišta koja imaju sličnosti.
AikGroup, naša bankarska grupacija, posluje u Srbiji, Crnoj Gori i Sloveniji i nastavljamo da jačamo svoje pozicije na tim tržištima. Otvoreni smo i za ulazak na druga tržišta Adria regiona, a univerzalna ambicija je da na svakom tržištu na kome poslujemo, budemo jedan od vodećih igrača. Naš fokus u narednom periodu jeste organski rast, ali ako se ukaže dobra prilika za akviziciju, ona jeste opcija, ali nije prioritet po svaku cenu.
Prošla godina je bila rekordna po visini profita u bankarskom sektoru, u 2025. imamo mere Narodne banke Srbije i ograničavanje kamatnih stopa za određene kategorije kredita. Kako će sa stanovišta profita biti ova godina?
Ova godina je izrazito kompleksna za bankarstvo jer finansijski sektor reflektuje ono što se dešava u realnom sektoru. Prva polovina godine je bila izazovna za celu privredu, i nakon inicijalnog opreza u poslovanju i zaduživanju, privreda je počela da se aktivira, s tim da tek ostaje da vidimo šta nam donosi period do kraja godine. Kada tu dodamo i činjenicu da je u prethodnih godinu dana nekoliko puta izvršena korekcija kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke, ono što možemo već sada da kažemo je da, kada se porede podaci na kraju juna ove sa istim periodom prošle godine, prihodi od kamata celog sektora su se smanjili za oko 40 miliona evra, i možemo da očekujemo da će profiti banaka biti na nižem nivou.
Građani su kreditno aktivni i ukupna zaduženost je 7,2 milijardi evra po gotovinskim kreditima, odnosno 5,9 milijardi po stambenim kreditima. Nove mere koje ograničavaju kamatne stope za građane sa primanjima do 100 hiljada dinara pomoći će građanima iz ove kategorije da lakše dođu do kredita ili da refinansiraju postojeća zaduženja. Mi, kao odgovorna finansijska institucija, klijentima uvek savetujemo da budu što objektivniji u proceni svojih kreditnih potencijala i da prilikom zaduživanja razmišljaju o realnim potrebama i budžetima.
Ostao je još jedan ceo kvartal da bismo mogli da svodimo račune, a po svemu što sada vidimo, ova godina neće biti profitabilna kao prethodne za bankarski sektor.
Jedna generacija klijenata je digitalno pismena, druga nije. Kako pomiriti te dve krajnosti, koji su izazovi pred bankama?
Danas poslujemo u digitalno slojevitom okruženju, odnosno klijentske baze variraju od sve manjeg broja onih koji se isključivo oslanjaju na tradicionalne kanale i ljudski kontakt, do onih koji imaju potpuno digitalna očekivanja. Pogrešna je premisa da imamo digitalno nepismenu generaciju – ukoliko se i klijenti starije dobi edukuju, a oni takođe vrlo otvoreno prihvataju nove tehnologije.
Da biste bili uspešan biznis i uspešna banka, vaš zadatak je da pre svega poznajete svoje ciljne grupe i razumete njihove potrebe u različitim prilikama, a zatim da razvijate portfolio proizvoda i usluga koji mogu da zadovolje takve potrebe.
Generacije koje su digitalno pismene pokreću bankarstvo, ali i druge industrije, na promene. Mi na takve zahteve odgovaramo ulaganjem u tehnologije, počevši od samih procesa koje klijenti možda ne vide direktno, ali te inovacije osećaju – takve su opcije da podignu keš kredit samo sa ličnom kartom u filijali ili da prebace deviznu štednju ili sredstva direktno sa računa u drugoj banci na račun u AikBank elektronski, odnosno bez fizičkog prenosa i bez troškova transfera. I pored svih unapređenja, bankarstvo u Srbiji će još godinama biti industrija koja obuhvata i digitalna i analogna rešenja, a brzina promena direktno će zavisiti od ulaganja i edukacije svih učesnika na tržištu.
U ponudi AikBank je široki dijapazon mogućnosti za deponente, od oročene štednje, Oročene a dostupne, online, sa mesečnom isplatom kamate, postepeno oročena, po viđenju, „dobro jutro štednja“. Kako klijenti donose odluke s obzirom na veliku mogućnost izbora? Posmatrano po ročnoj strukturi, za koji vremenski period štediše AikBank se najviše odlučuju?
Pre svega bih istakao da je AikBank prepoznata među klijentima kao banka kojoj se veruje kada je štednja u pitanju. Svaki četvrti oročeni evro štednje u Srbiji čuva se upravo u AikBank, a nivo ukupne štednje građana i privrede u našoj banci raste brže nego što je stopa rasta celog tržišta.
Sam model štednje za koju se građani odlučuju zavisi od različitih ličnih faktora, počevši od veličine početnog uloga, do spremnosti da imaju ili nemaju pristup određenoj količini novca na neki period. Veći je udeo klijenata koji štednju posmatraju na duže staze, odnosno najveći deo depozita se oročava na godinu dana.
Ono što u praksi vidimo je da se ljudi najčešće odlučuju za oročenje na 12 meseci, dok su modeli štednje koji osiguravaju fleksibilan pristup sredstvima sve popularniji, jer ljudi žele da znaju da mogu da pristupe štednji ako je to neophodno, a da ipak ostvare prihod od kamate. Tu potrebu razumemo i zato smo klijentima omogućili čak dva nova modela štednje: Oročenu, a dostupnu štednju kao oročeni depozit sa dostupnošću 50% sredstava, bez razoročenja celog iznosa i gubitka kamate, i Non stop štednju po viđenju, i za sada su reakcije klijenata jako pozitivne.
Uloga banke jeste da čuva novac, ali pre svega mi želimo da klijente odgovorno vodimo kroz proces i informišemo ih o tome kako da iskoriste maksimum za sebe, što je korisničko iskustvo koje klijenti cene i koje pravi razliku.
Kakvo je interesovanje za online štednju, da li su klijenti prepoznali prednosti ovakvog načina štednje?
Klijenti su prepoznali praktičnost koju im omogućava štednja iz mBanking aplikacije. Ako se vratimo korak unazad, mi smo klijentima omogućili da prenesu deviznu ili dinarsku štednju iz prethodne banke u AikBank direktno sa računa na račun, bez fizičkog prenosa novca i bez troškova prenosa sredstava. Ovo je značajna procesna i sigurnosna inovacija koja je naišla na odlične reakcije klijenata. Onda dolazimo do toga da klijenti iz mBanking aplikacije mogu da otvaraju štedne račune i da svoj novac štede uz oročenje ili po viđenju, što pruža zaokruženo digitalno iskustvo koje savremeni klijenti cene zbog njegove praktičnosti.
AikBank često dodatno stimuliše većom kamatnom stopom oročavanje putem mBanking aplikacije,a o popularnosti ovoj proizvoda govori i činjenica da su se volumeni online štednje udvostručili u odnosu na prošlu godinu.
Kako danas kada postoje više načina za ulaganje viška novca i ostvarivanje značajnih prinosa privući klijente da depozite oroče u banci?
Oročena štednja je pre svega poznata ljudima kao siguran način investiranja sa niskim rizikom. Kamate na štednju su porasle u prethodnih nekoliko godina, a uz pojavu novih modela štednje koji su u većoj meri prilagođeni realnim okolnostima u kojima se klijenti mogu naći, štednja je i dalje atraktivan način investiranja viška novca.
Kod nas, ljudi imaju naviku da višak likvidnosti ulažu u nekretnine, ali vidimo da se to menja jer su cene kvadrata značajno porasle, a sa njima i cene tekućih troškova održavanja nekretnina, što ulaganje u stanove za izdavanje čini manje isplativim nego pre nekoliko godina.
Razvoj digitalne ekonomije i tržišta kapitala doneo je i veću slobodu i mogućnost pojedincima da investiraju na druge načine. Postoji interesovanje za trgovinu na berzi, kupovinu zlata i hartija od vrednosti i investiranje u fondove, s tim da ti tipovi investiranja sa sobom nose i veći rizik. Ono što je interesantno je da se od oko 2 milijarde evra u investicionim fondovima, preko 75% nalazi u novčanim fondovima, gde je prinos gotovo jednak kamatama na oročenu štednju u AikBank, zbog čega verujem da je klasična štednja i dalje atraktivan način za investiranje.
U aktuelnim uslovima rastuće inflacije, logično je da će banke okrenuti više ka stimulisanju devizne štednje, kako onda da i dinarska štednja ostane atraktivna?
Štednja u devizama se tradicionalno doživljava kao sigurnija i zato se u Srbiji u devizama štedi četiri puta više nego u dinarima. Podaci za prethodnih nekoliko godina pokazuju da je stopa rasta dinarske štednje veća od stope rasta devizne i razlog za to treba tražiti u stabilnosti kursa, visokim kamatama na dinarsku štednju, ali i u činjenici da je štednja u dinarima bez poreza, što ukupan prinos čini još većim. Krajnja odluka je uvek na klijentima – naše je da ponudimo različite mogućnosti i da ih edukujemo, kako bi mogli da odluče u skladu sa sopstvenim potrebama i planovima.
Po vašem mišljenju, šta su naredni događaji u bankarstvu?
Moderne banke pokušavaju da procesima transformacije i digitalizacije optimizuju svoje troškove poslovanja, a sa druge strane edukacijom klijenata o benefitima novih tehnologija poboljšavaju korisničko iskustvo na način da usluge i proizvodi banaka budu raznovrsniji i dostupniji.
Personalizacija i kreiranja proizvoda i usluga po meri svakog korisnika je trend koji je proistekao iz očekivanja korisnika – tu je veštačka inteligencija našla svoju primenu. AI nam daje mogućnosti da ne reagujemo samo na potrebe svojih klijenata, već da ih predviđamo. Analizom obrazaca potrošnje, štednje i tržišnih trendova, prediktivni AI omogućava bankama da pređu iz faze reaktivnog poslovanja u fazu proaktivne personalizacije. Uz bolje korisničko iskustvo, to znači i veću podršku, veću sigurnost za klijente i redefinisanje odnosa između banaka i njihovih klijenata.
AI u bankarstvu kod nas se i dalje stidljivo koristi, i to pre svega za automatizaciju back procesa, za obradu velikih količina podataka na osnovu kojih je klijentima moguće pružiti personalizovanu ponudu, ali to su i dalje izdvojeni slučajevi i AI tek treba da se skalira. Mi radimo na razvoju rešenja zasnovanih na AI u IT-ju i domenu proizvoda, jer smo procenili da za nas ima smisla da tu primenjujemo ovu tehnologiju. Odličan primer za to je da smo tokom integracije razvili lokalni knowledge hub zasnovan na AI-ju koji su kolege koristile da se što brže i efikasnije upoznaju sa novim sistemom, kako bi tranzicija u integraciji prošla glatko i za klijente i za sve kolege.
Široka primena AI tehnologije u bankarstvu samo je pitanje vremena. Ona sada ima jedan veliki i potpuni transformacioni potencijal. Ona će bankama definitivno olakšati i unaprediti poslovanje, i poboljšati korisničko iskustvo jer na kraju, sve što radimo, radimo kako bi postojećim klijentima pružili najbolju uslugu i kako bismo bili relevantni za generacije koje dolaze.
Poslovanje ne čeka idealne okolnosti
Primetan je veći oprez klijenata banaka u donošenju odluka, a u sklopu aktuelnih društveno-političkih dešavanja globalno i u zemlji, ali i prisutne inflacije. Kako se u takvim okolnostima ponašaju klijenti iz segmenta stanovništva, a kako korporativni sektor?
Svi tržišni učesnici jesu oprezni u svojim aktivnostima i zaduživanju, ali poslovanje ne može da čeka idealne okolnosti. U domenu stanovništva, podaci za prvih osam meseci ove godine pokazuju da je korišćenje gotovinskih kredita poraslo za 13%, a stambenih za 10,7%. Stanovništvo je kreditno aktivnije od privrede, gde je primetno usporavanje u zaduživanju, ali je i dalje trend u plusu, odnosno zabeležen je ukupan rast od 5%. U domenu privrede, AikBank ima 21% tržišnog učešća u investicionim kreditima za privredu i ponosni smo što nas privreda vidi kao prvi izbor partnera, a u prilog tome govori i činjenica da smo tokom maja dobili priznanje EBRD-ja za najaktivniju banku po plasmanu kreditnih linija ove institucije.
Promene funkcija filijala
Tehnologije donose promene, ipak čini se da su ekspoziture banaka i dalje u prednosti, da opstaju uprkos digitalizaciji, promenama navika klijenata. Šta će biti fokus kada je reč o filijalama AikBank?
Iako digitalizacija ubrzano menja način na koji klijenti koriste bankarske usluge, filijale i dalje imaju važnu ulogu – samo se njihova funkcija menja. U AikBank verujemo da digitalno i fizičko iskustvo treba da se nadopunjuju. Zato paralelno s razvojem digitalnih servisa, kontinuirano ulažemo u modernizaciju naše poslovne mreže, koja je jedna od najvećih u Srbiji, sa više od 130 filijala i 500 bankomata u 54 grada.
Filijale se sve više transformišu iz mesta za obavljanje operativnih transakcija u prostore za dublju komunikaciju sa klijentima i finansijsko savetovanje. Radimo na tome da svaka poseta filijali bude prijatnije i efikasnije iskustvo, dok istovremeno kroz programe digitalne edukacije pomažemo klijentima da otkriju pogodnosti koje donose naša eBanking i mBanking rešenja.
Ono što vidimo kao trend jeste da se broj korisnika mBanking aplikacije kontinuirano povećava – sve veći broj građana koristi aplikaciju ne samo za svakodnevna plaćanja, već i za štednju ili podnošenje zahteva za kredit koji se do određenog iznosa može i potpuno digitalno odobriti.
Filijale će i dalje imati značajnu ulogu u daljoj transformaciji bankarstva, a kombinacija visokog nivoa digitalne dostupnosti i personalizovanog savetovanja je nova generacija bankarskog korisničkog iskustva koje gradimo u AikBank.
