Kako bi dobio potrebne glasove za mesto američkog sekretara za zdravstvo, Robert Kenedi Mlađi dao je čvrsto obećanje jednom skeptičnom republikanskom senatoru. Naime, Kenedi je rekao Bilu Kasidiju iz Luizijane da neće menjati postojeći plan vakcinacije u SAD (program vakcina koji štiti decu od tetanusa, difterije, malih boginja i drugih opasnih bolesti).
Međutim, kada je postavljen na funkciju, delovalo je kao da je odustao od tog obećanja. Početkom godine, Kenedi je najavio osnivanje MAHA komisije ( Make America Healthy Again, Učinimo Ameriku ponovo zdravom) koja će se baviti temama kao što su upotreba antidepresiva, ultra-prerađena hrana i raspored vakcinacije dece. Komisija je i formirana a u maju je objavljen i njen izveštaj na temu „postojeće zdravstvene krize u Sjedinjenim državama“. Izveštaj identifikuje ključne uzročnike krize, uključujući lošu ishranu, toksine iz okruženja, nedostatak fizičke aktivnosti, hronični stres i preterao korišćenje lekova. Kako je Kenedi naveo „rad komisije fokusiran je na identifikaciju i rešavanje korena hroničnih bolesti kod dece, umesto pukog upravljanja simptomima“. U izveštaju se ističe značajan porast dečije gojaznosti, dijabetesa, neuro-razvojnih poremećaja, problema sa mentalnim zdravljem i autoimunih bolesti.
Izmišljene studije
Ali ubrzo se pojavio jedan problem: izveštaj glavne zdravstvene komisije Roberta F. Kenedija Mlađeg sadrži reference na studije koje ne postoje. Istraživački novinari pronašli su niz ozbiljnih naučnih propusta od strane sekretara za zdravstvo koji je ranije ovog meseca zapretio da će zabraniti državnim naučnicima da objavljuju radove u vodećim medicinskim časopisima.
Izveštaj od 73 strane pod nazivom „Učinimo Ameriku ponovo zdravom“ a koji je Kenedi promovisao kao medicinski „zlatni standard“ potkrepljenu sa više od 500 izvora, uključuje reference na sedam studija za koje izgleda da su potpuno izmišljene, kao i na druge studije koje su pogrešno predstavljene.
Da li je Kenedi zapravo mudro „zajahao“ na talasu porasta popularnosti anti-vakserskog pokreta i pseudo-nauka, koji ga je i uveo u Trampov kabinet?
Skepticizam prema vakcinama je dugo bio marginalna pojava, a ljudi koji su protiv vakcinacije tretirani su kao čudaci. Ali danas, vodeći zagovornici tog pokreta zauzimaju prostor na političkoj sceni koji je do pre nekoliko godina bio nezamisliv. Dok se tradicionalne političke partije širom sveta bore za glasače, antivakserski pokret postaje jedna od novih političkih snaga, koje se svrstavaju u grupaciju „antiestablišmentskih“, pri čemu se njihovi stavovi i teorije zavere često dodatno promovišu preko društvenih mreža.
Bizarne teorije zavere
Niko ne oličava ovu promenu bolje od samog Kenedija. Uspešan advokat za zaštitu životne sredine i aktivista, poslednjih godina postao je poznatiji po svom prihvatanju bizarnih teorija zavere. Tvrdio je da je virus kovid-19 „etnički ciljan“ kako bi poštedeo Jevreje Aškenaze i Kineze, a vakcinu protiv kovida nazvao je „najsmrtonosnijom vakcinom ikada napravljenom“, iako takođe tvrdi da „nije protiv vakcina“, već da je „za bezbednost“.
Ovaj pokret ni izbliza nije ograničen samo na SAD. Širom sveta, protivnici vakcina iskoristili su rastuće nepoverenje javnosti u medicinske institucije (naročito od početka pandemije kovida) kako bi doprli do šire publike, koja uključuje ljude s obe strane političkog spektra. Taj skepticizam zatim često prerasta i u neprijateljstvo prema drugim institucijama. Kreće se od nepoverenja prema javnom zdravlju, a onda se to odjednom pretvori u nepoverenje prema obaveštajnoj zajednici ili demokratski izabranim liderima. I te skeptične zajednice se međusobno prepliću i ojačavaju.
Rastući uticaj protivnika vakcina jasno se pokazao nedavno i u Evropi, kada je Alternativa za Nemačku (AfD), krajnje desna, etnonacionalistička partija, osvojila drugo mesto na izborima za Bundestag sa 20,8 odsto glasova. Tokom pandemije, AfD se pozicionirao kao glavna opozicija državnim merama: naredbama za ostanak kod kuće, karantinima, policijskom času i predlozima o obaveznoj vakcinaciji. Taj stav im je doneo nalet nove podrške, često od delova populacije koji su dugo bili imuni na njihovu krajnje desničarsku, ksenofobnu retoriku.
Slični trendovi u drugim zemljama
Skepticizam prema vakcinama u AfD-u ima paralele i u drugim zemljama. U svom manifestu za prošlogodišnje opšte izbore, britanska desničarska partija Reform UK, koju vodi Najdžel Faraž, obećala je javnu istragu o „prekomernim smrtima i štetama od vakcina“. Možda najzvučniji anti-vakserski političar u Evropi je Kalin Đorđesku, nacionalista koji je pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji u novembru (izbori su kasnije poništeni od strane Ustavnog suda zbog navodnog ruskog mešanja).
U piku pandemije Đorđesku je objavio video u kojem se kupa u ledenoj vodi, nazivajući to „najboljom vakcinom protiv kovida“ a u jednom podkastu 2024. rekao je da virus zapravo ne postoji i da je „jedina prava nauka Isus Hrist“. Đorđesku je vakcine opisivao kao oruđe za kontrolu populacije, tvrdeći da „globalisti“ njima podrivaju nacionalni suverenitet. Njegova anti-vakserska retorika često se prepliće sa napadima na multikulturalizam, LGBT pokret i upozorenjima da Rumunija gubi svoj hrišćanski identitet zbog „sekularnih sila“.
Ideologija i internet – formula haosa
Sociološkinja Helen Marfi kaže da su ovakvi pokreti gotovo neizbežni u liberalnoj demokratiji. „Svaka ovakva inicijativa otvara pitanje: gde prestaje javno zdravlje, a gde počinje individualna sloboda?“
U 20. veku protivnici vakcina u SAD su uglavnom bili levo orijentisani, hipi levičari, zagovornici alternativne medicine. Ali sve se promenilo posle epidemije malih boginja u Diznilendu 2014–15. “Tada su antivakseri počeli da koriste jezik koji privlači desnicu: sloboda, prava roditelja, državna tiranija“, kaže Marfi. “To je dugoročno jako opasan trend jer kada povežeš vakcinu s političkim identitetom, više ne tražiš od ljudi da veruju nauci, tražiš od njih da promene političko opredeljenje.” Međutim, ona za ovaj opasan trend, gotovo koliko i političare, krivi i društvene mreže: „nekad si za informacije išao kod lekara, sada ideš na TikTok“.
Anti-vakserski pokret više nije tema na opskurnim forumima već globalni fenomen koji menja političku dinamiku, preoblikuje diskurs o javnom zdravlju i koristi ljudski strah kao glavno političko sredstvo. Ne radi se više samo o vakcinama, već o nepoverenju, identitetu i osećaju kontrole nad sopstvenim životom. I upravo zato ovaj trend nije lako zaustaviti, jer nije stvar u činjenicama, već u narativu. Nauka nudi podatke, ali populizam nudi osećaj pripadnosti i smisla.
