Park Džong Čul, 85-godišnjak iz Seula, nedavno je odlučio da je vreme da se preseli u dom za penzionere kako bi sebi i supruzi obezbedio pomoć za kojom sada imaju potrebu. Nakon što je odgledao prezentaciju za VL Le West, vrhunskih stanova za starije osobe koje razvija konglomerat Lotte, bio je spreman da se prijavi za jednu od nekoliko preostalih soba.
„Ova vrsta penzionerskih domova obezbeđuje tri obroka dnevno“, rekao je i dodao da nije preskupo s obzirom na to koliko košta unajmljivanje kućne pomoćnice.
Park se tako pridružio sve većem broju korejskih penzionera koji žele da provedu svoje poslednje godine u domovima za penzionere. U zemlji gde je populacija sve starija, ove rezidencije postaju sve popularnije, a kompanije poput Lotte i Hyundaija ulažu milijarde dolara u nove projekte.
Luksuzni stanovi za bogatu manjinu
Za razliku od domova za stare i nemoćne osobe, ovi domovi služe ljudima koji i dalje mogu samostalno da obavljaju svoje dnevne aktivnosti, ali žele usluge poput obroka i čišćenja, kao i društvo drugih penzionera.
Do pre nekoliko godina, takvih domova nije bilo mnogo, što ima veze sa tradicionalnim očekivanjima da deca treba da brinu o svojim ostarelim roditeljima.
Pošto ovi domovi ne opslužuju ljude sa zdravstvenim stanjima poput demencije i nisu subvencionisani od strane javnog osiguranja, oni su uglavnom za bogatu, ali rastuću, manjinu.
Bogatstvo novih korejskih penzionera je na vrhuncu svih vremena, zahvaljujući karijerama koje su se preklapale sa godinama ekonomskog procvata u zemlji.
Ove godine u zemlji je najavljeno najmanje devet velikih projekata za privatne domove za penzionere. To možda ne zvuči mnogo, ali je najveći broj u pritekloj deceniji, pokazuju podaci koje je prikupio Blumberg.
Industrija srebra
Domovi su takođe deo onoga što analitičari očekuju da će do 2030. godine biti „industrija srebra“ od 168 biliona vona (121 milijardu dolara), pošto pad nataliteta, urbanizacija i porast ličnog bogatstva pokreću nove proizvode i usluge namenjene starijim Korejcima.
„Definitivno postoji potražnja za ovom novom vrstom smeštaja za starije osobe“, rekao je Čoi Janghak, direktor Igis Asset Managementa, fonda za nekretnine sa sedištem u Seulu sa 65 biliona vona (47 milijardi dolara) imovine pod upravljanjem. On je naveo veliko interesovanje među bogatijim penzionerima koji ne mogu ili ne žele da žive sa svojom odraslom decom.
Igis trenutno planira privatnu rezidenciju za starije osobe u Seulu, a takođe je u pregovorima sa više inostranih investitora za druge projekte. Menadžer imovine će imati 20 odsto udela u projektu, koji je podigao 63 milijarde vona kao premosni zajam od investitora, uključujući 33,5 milijardi vona za koje garantuje Hyundai Engineering & Construction Co. Hyundai, koji ima 30 odsto udela, biće zadužen za izgradnju. Lokalni programer MGRV Inc., koji drži 30 odsto udela, biće odgovoran za njegovo upravljanje.
Jedan od ranih primera ovih vrhunskih rezidencija bio je Classic 500, izgrađen 2009. godine i kojim upravlja Fondacija Univerziteta Konkuk, fond povezan sa jednim od najboljih privatnih univerziteta u zemlji. Zgrada uključuje prostranu teretanu, spa centar i bazen, kao i prevoz autobusom do golf terena.
Parovi plaćaju depozit od milijardu vona i mesečnu kiriju od oko 4 miliona vona, pored ostalih troškova uključujući obroke.
Penzionerski domovi i poslovni rizik
Ciljanje na bogate, međutim, nosi rizike. Ako cene nekretnina padnu kako neki ekonomisti predviđaju, manje ljudi će moći da finansira preseljenje u luksuzne domove za penzionere prodajom svojih sadašnjih domova. Neki analitičari takođe upozoravaju da programeri možda precenjuju bogatstvo generacije koja će uskoro otići u penziju, dok potcenjuju tekuće troškove, uključujući rastuće troškove rada – što je veliki problem koji utiče na preduzeća koja se bave domovima za penzionisane i stare u Japanu, još jednom društvu koje brzo stari.
„Zbog niske stope nataliteta, Južna Koreja će patiti od nedostatka radnika u staračkim domovima ozbiljnije nego u Japanu“, rekao je Hjeri Šin, vanredni profesor za gerontologiju na Univerzitetu Kjunghi.
Park se nada da će prodati svoju kuću u Seulu pre nego što se useli. Izgradnja još nije počela, a rečeno mu je da će proći nekoliko godina pre nego što dom bude spreman. „Čuli smo da bi to moglo potrajati dve ili tri godine“, rekao je. „Mogao bih da umrem čekajući.“
