Zamislite investiciju kojoj cena raste toliko brzo da ljudi prestaju da pitaju šta zapravo kupuju. Nije važna upotrebna vrednost. Nije važna ni realna zarada koju imovina može da donese. Važno je samo jedno: da će sutra neko drugi biti spreman da plati više.
Zvuči kao priča o kriptovalutama ili meme-akcijama. Međutim, radnja se odvija 1637. godine u Holandiji.
A predmet špekulacije je — lala. Čuvena holandska „tulipomanija“ vekovima se predstavlja kao prvi veliki finansijski balon u istoriji. Priča je gotovo savršena. Cene retkih lukovica otišle su u nebo. Ljudi su navodno prodavali kuće i imanja kako bi kupovali cveće. Onda je tržište preko noći propalo.
Problem je što najbolji deo te priče verovatno nije istinit. Istoričari danas imaju znatno nijansiraniju sliku događaja. Tulipomanija jeste postojala. Cene nekih lala zaista su bile neverovatne. Postojala je i ozbiljna špekulacija.
Ali Holandija nije bankrotirala zbog lala. Niti postoje dobri dokazi da su mase običnih građana prodavale svoje kuće kako bi kupile jednu lukovicu.
I upravo zbog toga je prava priča o tulipomaniji možda zanimljivija od mita.
Kako je lala postala statusni simbol
Da bi se razumelo šta se dogodilo, treba se vratiti u Holandiju početkom 17. veka.
To je vreme holandskog Zlatnog doba. Trgovina cveta. Amsterdam postaje jedan od najvažnijih finansijskih i trgovačkih centara sveta. Bogati trgovci zarađuju ogromna bogatstva.
U takvom društvu raste i potreba da se bogatstvo pokaže. Lala je bila idealna za to.
U Evropu je stigla iz Osmanskog carstva i brzo postala egzotična i prestižna biljka. Posebno su cenjene retke sorte neobičnih boja i šara.
Danas znamo da su spektakularne pruge na nekim od najcenjenijih lala bile posledica virusa. Tada je njihov izgled bio misterija.
A ono što je retko, lepo i teško predvidivo lako dobija visoku cenu. Najpoznatija među njima bila je Semper Augustus.
Postoje istorijski podaci o cenama od nekoliko hiljada guldena za izuzetno retke primerke. Reserve Bank of Australia u svom istorijskom osvrtu navodi cenu od čak 10.000 guldena za Semper Augustus početkom 1637. godine.
To je bio ogroman novac. Za poređenje, zanatlija je mogao godišnje da zaradi oko 300 guldena.
Drugim rečima, određene retke lale zaista su dostizale vrednosti koje su mogle da se porede sa cenom veoma dobre kuće.
Ali postoji važna razlika između rečenica „lala je vredela koliko kuća“ i „ljudi su prodavali kuće da bi kupovali lale“.
Prvo ima istorijsku osnovu. Drugo je uglavnom legenda.
Kada se više nije trgovalo lalama
Najzanimljiviji deo tulipomanije nije samo rast cena. To je način na koji se trgovalo.
Lukovice lala najveći deo godine nalazile su se u zemlji. Nije bilo praktično stalno ih vaditi, prodavati i ponovo saditi.
Zato se sve više trgovalo ugovorima. Kupac bi obećao da će kasnije kupiti određenu lukovicu po dogovorenoj ceni. Taj ugovor mogao je potom da promeni vlasnika.
I tako predmet trgovine više nije morala da bude sama lala. Trgovalo se obećanjem o budućoj kupovini.
I očekivanjem da će cena nastaviti da raste. Istraživanje objavljeno u časopisu Financial History Review opisuje razvoj ovih ugovora kao jednu od ključnih finansijskih inovacija koje su omogućile eksploziju trgovine tokom 1636. godine.
Trgovci su se sastajali po tavernama. Nije bilo moderne berze koja garantuje izvršenje posla. Nije postojao sistem margina kakav danas postoji na organizovanim tržištima derivata.
Kupac često nije imao novac. Prodavac ponekad još nije imao lukovicu. A obe strane su računale da će posao nekako biti zatvoren kasnije.
Holanđani su za takvu trgovinu imali odličan izraz: windhandel — trgovina vetrom.
Najopasnija rečenica na tržištu
Logika je bila jednostavna. Ako cena raste danas, kupiću danas.
Sutra ću prodati nekome po višoj ceni. Taj sledeći kupac razmišlja isto.
I sve funkcioniše dok postoji još neko ko veruje da će cena nastaviti da raste.
U ekonomiji se ovakav način razmišljanja često povezuje sa konceptom „greater fool theory“. Investitor ne kupuje imovinu zato što veruje da ona opravdava cenu. Kupuje je zato što očekuje da postoji neko ko će je kasnije platiti još skuplje.
U jednom trenutku fundamentalna vrednost postaje skoro nevažna. Cena sama postaje razlog za kupovinu.
Rast privlači nove kupce. Novi kupci izazivaju novi rast. Novi rast privlači još kupaca.
To je mehanizam koji će se mnogo puta ponoviti u finansijskoj istoriji.
Februar 1637: Muzika prestaje
Početkom februara 1637. dogodilo se nešto što se u svakom špekulativnom balonu pre ili kasnije mora dogoditi.
Kupaca je počelo da nedostaje. Kada na jednoj aukciji nije bilo dovoljno zainteresovanih za lale po očekivanim cenama, nervoza se brzo proširila.
Odjednom više nije bilo važno koliko je neko očekivao da će zaraditi. Važno je bilo kome može da proda.
Cene su počele da padaju. Kupci su pokušavali da izađu iz prethodno sklopljenih ugovora. Prodavci su očekivali novac koji više niko nije želeo da plati.
Tržište koje je funkcionisalo na poverenju odjednom je otkrilo koliko to poverenje može biti krhko. Balon je pukao. Ali ovde počinje drugi deo priče.
Ne, Holanđani nisu masovno ostajali bez kuća
Popularna verzija tulipomanije mnogo je dramatičnija od onoga što istorijski dokumenti pokazuju.
Veliki deo savremene predstave o događaju potiče iz knjige Charlesa Mackaya Extraordinary Popular Delusions and the Madness of Crowds, objavljene 1841. godine.
Dakle, više od dva veka nakon samih događaja. Kasnija istraživanja pokazala su da je slika masovne nacionalne histerije bila ozbiljno preuveličana.
Istoričarka Anne Goldgar, autorka knjige Tulipmania: Money, Honor, and Knowledge in the Dutch Golden Age, proučavala je arhivske podatke o trgovini lalama.
- Prvi veliki berzanski balon: Kako je jedna lala vredela koliko i kuća
- DEČIJI NAUČNI KARAVAN STIGAO U POŽEGU: MALIŠANI KROZ IGRU I EKSPERIMENTE OTKRIVALI TAJNE NAUKE I PRIRODE
- Ove godine za 27% više pregledanih dečjih sedišta na MOL Serbia radionicama
- Bambi i Lidl pokreću društveno odgovornu kampanju„Sačuvajmo Bambijev svet” za zaštitu biodiverziteta na Fruškoj gori
- 13 sujeverja koja navodno privlače novac: Ako vam se dogodi broj 7, možda bogatstvo već kuca na vrata
Njeni nalazi značajno menjaju poznatu priču. Prema njenom istraživanju, broj ljudi uključenih u najintenzivniju trgovinu bio je relativno mali. Mnogi su pripadali trgovačkim i zanatskim krugovima i međusobno su se poznavali.
Još važnije, Goldgar nije pronašla dokaze o talasu bankrotstava koji bi odgovarao popularnoj predstavi katastrofe.
Smithsonian Magazine, pozivajući se na njeno istraživanje, zaključuje da ekonomske posledice nisu bile ni približno tako velike kako ih legenda predstavlja.
Tulipomanija jeste bila špekulativna epizoda. Ali nije srušila holandsku ekonomiju.
Da li je to uopšte bio prvi finansijski balon?
Čak je i etiketa „prvi finansijski balon u istoriji“ predmet rasprave.
Ekonomisti i istoričari već dugo pokušavaju da utvrde koliko je rast cena bio posledica iracionalne špekulacije, a koliko specifičnosti tržišta retkih lala.
Problem predstavljaju i podaci. Nemamo savršenu bazu transakcija iz 1637. godine.
Neki od najdramatičnijih opisa potiču iz satiričnih tekstova čiji je cilj upravo bio da ismeju trgovce.
Američka Library of Congress danas u svom vodiču o finansijskim procvatima i slomovima upravo tulipomaniju navodi kao slučaj oko kojeg postoji ozbiljna debata.
Možda zato nije najvažnije pitanje da li je tulipomanija bila „prvi balon“. Važnije je zašto je priča preživela gotovo četiri veka.
Od lala do bitkoina
Tehnologija se promenila. Ljudska psihologija nije mnogo.
U Holandiji 1637. postojale su taverne u kojima su trgovci razmenjivali ugovore za lale.
Danas postoje aplikacije za trgovanje, društvene mreže i tržišta koja rade 24 sata dnevno.
Ali osnovni mehanizam može izgledati iznenađujuće slično. Cena počinje da raste.
Ljudi koji su rano kupili objavljuju koliko su zaradili. Mediji počinju da izveštavaju.
Novi investitori ulaze iz straha da će propustiti priliku. Fundamentalna vrednost postaje sporedna.
Najvažnije pitanje postaje: koliko još može da poraste?
Kriptovalute su često poređene sa tulipomanijom. To poređenje nije potpuno precizno. Digitalna imovina ima drugačiju tehnologiju, tržišnu infrastrukturu i moguće funkcije.
Ali psihologija spekulacije poznaje isti obrazac. Reuters je i tokom savremenih tržišnih ciklusa beležio koliko snažno momentum, poluga i očekivanja mogu da utiču na cenu rizične imovine.
Kada rast postane argument za novi rast, tržište ulazi na opasan teren.
GameStop: lala digitalnog doba?
Još čistija paralela pojavila se 2021. godine – GameStop. Akcije kompanije postale su centar sukoba malih investitora sa interneta i velikih fondova koji su se kladili na pad cene.
Društvene mreže su ubrzale proces koji je u 17. veku zahtevao sastanke po tavernama. Kupci su dolazili. Cena je rasla. Rast je privlačio nove kupce.
A priča je postajala važnija od tradicionalnih metoda vrednovanja kompanije.
Fenomen nije nestao 2021. godine. Kada se Keith Gill, poznat kao „Roaring Kitty“, ponovo pojavio na društvenim mrežama 2024, akcije GameStopa ponovo su eksplodirale. AP je tada zabeležio skok akcije od 74 odsto u jednom danu.
Četiri veka posle tulipomanije, jedan signal ponovo je mogao da pokrene gomilu. Samo više nije dolazio iz amsterdamske taverne.
Dolazio je sa interneta.
Balon nije problem dok svi veruju
Svaki finansijski balon ima sopstvenu priču. Ovog puta je drugačije.
Nova tehnologija menja svet. Ponuda je ograničena. Stari modeli vrednovanja više ne važe.
Ko nije ušao, ne razume budućnost. Neke od tih tvrdnji ponekad mogu biti tačne.
Internet je zaista promenio svet, iako je dot-com balon pukao. Blockchain jeste doneo novu tehnologiju, bez obzira na cenu pojedinačnih tokena.
Kompanija može imati odličnu budućnost, a njena akcija istovremeno može biti preskupa. To je ključna razlika koju investitori često zaboravljaju. Dobra priča nije isto što i dobra cena.
Najveći mit tulipomanije možda je i njena najveća lekcija
Holandska tulipomanija nije bila apokalipsa. Nije uništila jednu od najbogatijih ekonomija tadašnjeg sveta.
Nema dobrih dokaza da su hiljade ljudi ostale bez kuća zbog nekoliko lukovica.
Ali određene lale jesu dostizale fantastične cene. Ljudi jesu trgovali ugovorima za imovinu koju često nisu ni videli.
I kupovali su zato što su očekivali da će sledeći kupac platiti više.
Upravo zbog toga priča opstaje. Ne zato što dokazuje da su ljudi u 17. veku bili naivni.
Već zato što pokazuje koliko smo im slični. Od lala i železnice, preko dot-com kompanija, do kriptovaluta i meme-akcija, finansijska tržišta menjaju instrumente.
Menjaju tehnologiju, brzinu. Ali jedno ostaje isto. Kada dovoljno ljudi poveruje da cena može samo da raste, najskuplja stvar na tržištu više nije akcija, token ili lukovica.
To je uverenje da će se kupac uvek pojaviti. A istorija pokazuje da u jednom trenutku – neće.
