Rusija poseduje najviše energije i pšenice. Najveći je dobavljač energije na svetu i drugi izvoznik crnog zlata (nafte). Rusija i Ukrajina proizvode ukupno jednu trećinu ukupnih svetskih bilansa pšenice, oko 29 procenata. Nedostatak ovih roba već izaziva tektonske poremećaje na tržištu cena. Nadležni poručuju da vode računa o ceni osnovnih životnih namirnica i da su obezbeđene robne rezerve. Ali, šta će biti sa ekonomijom?
Potres na finansijskom tržištu
Od finansijskih potresa koje je izazvala kriza, najneizvesnije je šta će se desiti sa finansijskim sistemom. Sankcije koje su uvedene Ruskoj centralnoj banci, iznenadile su i samu Rusku Federaciju. Praktično ona je preko noći u potpunosti izbačena iz svetskog finansijskog sistema i sprečena da kupuje i prodaje dolare na tržištu. Procene su da ova zemlja ima negde oko 640 milijardi dolara deviznih rezervi i da je trenutno pola te sume zamrznuto u zapadnim bankama. Ukidanje SWIFT-a pojedinim ruskim bankama već je napravilo ogromnu štetu (U SWIFT-u su ostale samo ruske banke preko kojih se plaća ruski gas, kao što je Gazprom banka). Iako Srbija nije uvela sankcije, ovo je otežalo način naplate robe. Međutim, domaći devizni propisi otvaraju prostor da domaće kompanije obavljaju spoljno-trgovinsku razmenu sa Rusijom preko trećih zemalja. Transakcije domaće firme obavljaju putem ugovora zaključenog između svih učesnika u poslu ili izjave da su obavešteni o izvršenom prenosu potraživanja, odnosno da se slažu sa prenosom dugovanja. U tom slučaju, domaće firme su obavezne da banci preko koje vrše transakcije dostave izjavu da su obaveštene o prenosu potraživanja, odnosno da su saglasne sa prenosom dugovanja između njihovih partnera u Rusiji i kompanija iz trećih zemalja ili trojni ugovor koji bi bio zaljučen između svih učesnika u poslu. Drugi način je prebijanje dugovanja i potraživanja, po osnovu prometa robe i usluga u skladu sa Uredbom o načinu prebijanja dugovanja i potraživanja iz 2013. godine.
Bankarski sistem je stabilan, poručuju nadležni. U Srbiji su bile tri banke sa ruskim vlasništvom ‒ najveća Sberbank i sa stanovišta tržišnog učešća manje poznata API banka, kao i Expobank. NBS je navela da je štednja sigurna u tim bankama. Brza realizacija kupoprodaje Sberbanke i prodaja AIK banci, doprinela je jačanju osećaja sigurnosti kod klijenata, ali još uvek nije isključen scenario povlačenje depozita u zavisnosti od eskalacije krize.
Dalja dešavanja u finansijskom sistemu ne ohrabruju. Analitičari smatraju da nema finansijske i privredne neutralnosti i da ne bi trebalo imati iluziju da je ona dostupna srpskoj privredi. Finansijski sistem je globalan, međuzavisan, a dolar je glavna valuta kojom se trguje. Srbija će u svakom poslu morati da stupi u kontakt sa zemljom koja sprovodi sankcije Rusiji. I na kraju će se doći u kontakt sa finansijskim vlastima SAD. Poslovi u privredi će moći da se obavljaju, ali uz komplikacije i posredništvo u svakom poslu.
Kada je reč o deviznom kursu u Srbiji, on je za sada stabilan, ali i tu nisu isključena pomeranja. EU je zabranila isporuku novčanica evra Rusiji. Sa druge strane, na devizni kurs u Srbiji, utiče mnogo faktora, pa i plaćanja energenata. Nije isključena depresijacija dinara usled povećane tražnje za evrima, ali je NBS najavila da će u tom slučaju intervenisati na tržištu iz deviznih rezervi.
Šta donosi budućnost veoma je teško predvideti, ali se nazire da bi, zbog izolacije Rusije, mogla nastati dva potpuno izdvojena paralelna finansijska sistema. Rusija i Kina su već pojačale napore da smanje oslanjanje na dolar, razvijajući sopstvene, prekogranične sisteme plaćanja. To je još uvek u povoju. Postoji kineski paralelni SWIFT, koji je izražen u juanima. Isplate u juanima već predstavljaju 28 odsto kineskog izvoza Rusiji. I Kina i Rusija još od 2014. godine aktivno rade na zaobilaženju američkog dolara kao transakcione valute. Oko 80 odsto ruske trgovine 2021. godine bilo je vezano za dolar, a danas je to otprilike 50 odsto. Kineska suzdržanost u reakcijama na invaziju, govori da će se ponašati u skladu sa svojim ekonomskim interesima.
Zbog pada rublje srpski proizvodi gube konkurentnost
Poremećaj na finansijskom tržištu se prenosi na kompanije. Zbog pada vrednosti rublje, naši izvozni proizvodi, čija je cena vezana za kretanje evra, postaju nekonkurentni na ruskom tržištu. Na to se nadovezuje transport robe, koji ne ide preko Ukrajine, već Poljske i Belorusije, što poskupljuje robu, a otežava i posao srpskim transportnim firmama. Prema nekim procenama transport do Moskve je poskupeo 30 odsto, a cena bi uskoro mogla biti duplirana. Transportna ruta preko Belorusije, Letonije ili Litvanije za sada funkcioniše, ali je pitanje do kada, u slučaju da EU uvede sankcije koje se odnose na prevoz. Druga alternativna ruta, ako se to dogodi bila bi preko azijskih zemalja, Turske, Jordana… i bila bi preskupa. Ovde se nismo dotakli problema osiguranja robe na putu, naročito ako se transport obavlja Crnim morem. Prema podacima PKS, 244 kompanije izvoze robu u Ukrajinu i u Srbiji posluje 722 uvoznika. Među njima je recimo ITM grupa koja iz Ukrajine uvozi koks i čelik. Koks je trenutno više nego neophodan našoj Železari. Mnogi su se već bacili u potragu za novim partnerima koje traže od Nemačke, pa do Indije. U grupi preduzeća sa problemima je i naše ugledno preduzeće MK Grupa. Agro Invest Ukrajina, zavisno preduzeće, trenutno obrađuje oko 30.000 hektara u Ukrajini i do sada je investirala 35 miliona evra u kupovinu poljoprivrednih preduzeća, opremu, izgradnju silosnih kompleksa.
Tokom 2021. godine Srbija je ostvarila izvoz u Ukrajinu od 181,4 miliona dolara i uvoz od 268,8 miliona dolara. Najviše izvozimo mineralna đubriva, podne obloge, limove, gume, hartiju, lekove. Iz Ukrajine uvozimo rude i koncentrate gvožđa, pelt od drveta…
Kada je reč o saradnji sa Ruskom Federacijom, vrednost srpskog izvoza u Rusku Federaciju iznosila je milijardu dolara. Oko deset odsto našeg izvoza čine jabuke i u njemu učestvuje dosta domaćih proizvođača. Ono što može predstavljati otežavajuću okolnost je što od 10 najvećih izvoznika na rusko tržište, devet je iz EU. Pitanje je kakve će direkcije za njih stići iz matica. Nije tajna da su mnogi investitori iz inostranstva došli u Srbiju zbog povoljne cene gasa, ali i Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije. Sada je upitno šta će biti sa tim sporazumom, ali i sa investitorima u Srbiji, u bližoj budućnosti.
Nećemo ostati gladni, imamo pšenice u zalihama za godinu dana
Kada je u pitanju tržište hrane ‒ nećemo biti gladni, poruka je državnog vrha. Imamo dovoljno pšenice i kukuruza, robnih zaliha i osnovne hrane.
Direktorka Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije“, Sunčica Savović kaže da je u intenzivnom kontaktu sa ministarstvom to Udruženje zauzelo stav da je važno da se izvoz žitarica odvija bez problema, jer bi u suprotnom, proizvođači ostali sa zalihama pšenice i kukuruza.
Ona je naglašavala potrebu izvoznika da izvoz ne bude zaustavljen. U suprotnom ostali bi u gomilama zaliha pšenice i kukuruza što bi finansijski pogodilo ne samo one, koji imaju već ugovorene količine za prodaju jer se kukuruzom i pšenicom trguje terminski (unapred), već posebno proizvođače kojima je prošle jeseni setva bila skuplja za oko 50% i ako ne prodaju svoje zalihe bili bi u ogromnim problemima.
Savović kaže da je rod pšenice 2021. godine bio rekordan, od 3.391.500 tona, a prognozirani izvoz za pšenicu ove godine kao i za kukuruz je 1,6 miliona tona. „U Srbiji trošimo na mesečnom nivou oko 125.000 tona pšenice za sve namene, što znači da u Srbiji trenutno na raspolaganju imamo oko 1.6 miliona tona pšenice što pokriva skoro godinu dana domaće potrošnje u potpunosti“, kaže ona.
U trenutku kada smo razgovarali sa njom, ukrajinska pšenica i kukuruz su izlazili preko zapadnih granica Ukrajine i stizali do luke Konstanca, ali je u međuvremenu Ukrajina zabranila izvoz. Savović je naglasila tokom razgovora da bi eventualno zatvaranje tržišta ove dve zemlje koje u svetskom izvozu pšenice učestvuju sa 28.5 % i kukuruza 18.7 % pravilo ozbiljne probleme, sve dok kupci ne pronađu alternativna tržišta. Dodatni problem će napraviti ukoliko se u Ukrajini uopšte ne obave žetveni radovi.
Koliko je problem sa pšenicom, govori i to da se i naša Vlada opredelila za zabranu izvoza pšenice. U Srbiji je od 10. marta na snazi privremena zabrana izvoza osnovnih poljoprivrednih proizvoda bitnih za stanovništvo: pšenice, kukuruza, pšeničnog brašna, prekrupe i griza, kao i suncokretovog ulja. Privremena zabrana izvoza ovih proizvoda uvedena je u cilju sprečavanja kritične nestašice, a usled povećane tražnje na svetskom i domaćem tržištu.
Cena nafte – balon koji puca
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović, kaže da su početkom godine kretanja na tržištu ukazivala da će do proleća, cena BRENT-a dostići 100 USD po barelu, a to se dogodilo bukvalno preko noći. I pre intervencije Rusije u Ukrajini je bilo jasno da neće biti lako da se uspostavi ravnoteža ponude i potražnje. Apetiti trgovaca naftom rastu, što iz dana u dan diže potražnju, dok pojedine zemlje OPEK+ saveza, ispostavilo se, ne mogu da ispune kvote koje su im dodeljene, dok ostale zemlje ne žele da preuzimaju njihove obaveze. Sada je taj deficit nafte koji podiže cenu dodatno produbljen. Ne treba zaboraviti da je posle Saudijske Arabije, Rusija drugi najveći izvoznik nafte na svetu i da je udeo ruske nafte koja se prerađuje u rafinerijama Evropske unije oko 25%“, ocenjuje on.
Procene su, da bi ako se sukob nastavi, cena nafte ove godine mogla da probije sve zamislive „plafone“ i pređe 150 dolara po barelu, a možda i više.
Zbog poremećaja na tržištu, Vlada Srbije usvojila je 10. marta Uredbu o ograničenju cena naftnih derivata Evro dizel i Evro premijum BMB 95, koja će važiti do 11. aprila, kao i odluku o privremenom smanjenju akciza za 20 odsto na derivate nafte.
Kada je reč o gasu, u Srbiji Sporazum o ceni gasa od 270 dolara važi do početka juna i nakon parlamentarnih izbora, zakazanih za 3. april, treba da počnu pregovori sa Rusima. Plaćanja gasa se za sada obavlja bez problema, jer Gazprom banka nije isključena iz SWIFT-a.
Još je važno da napomenemo da, kada je reč o energetskom sektoru, uopšte nisu isključeni, za sada prosto nezamislivi scenariji, potpuna nacionalizacija energetskih resursa Rusije na evropskom tržištu, kako bi se od zaplenjene imovine nadoknadila ratna šteta Ukrajini. Ovo je ideja koja zasad provejava u evropskim krugovima, odbačena je od našeg državnog vrha, ali ostaje jasno dokle je Zapad spreman da ide. U Srbiji, Rusi su većinski vlasnici naftnog sektora, pa bi to predstavljalo veliki problem.
Upitna održivost Gazproma u Srbiji
Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu, kaže da je upitna održivost nastavka funkcionisanja Gazproma u Srbiji jer će se sankcije odraziti na pristup tržištu kapitala što će uticati na redovne investicione cikluse. „Gazprom još nije na listi sankcija EU u ovom trenutku kada je reč o trgovini energentima. Od 2014. godine Gazprom nije mogao da se zadužuje na zapadnom tržištu kapitala. Prema poslovnim izveštajima NIS-a mogli smo to da uočimo od 2014. godine i na tržištima van EU“, navodi Obradović i dodaje:
„Na sceni je potpuna ekonomska izolacija Rusije.U slučaju da se Srbija priključi sankcijama to će značiti da će biti zamrznuto vlasništvo po osnovu navedenih entiteta u skladu sa tim ukoliko ima takvog prisustva na našoj teritoriji.“
Kada je reč o saradnji u drugim oblastima, kao što je zajednička izgradnja Centra za nuklearne tehnologije, on navodi da se, za sada, pod sankcijama, ne nalaze nuklearne tehnologije za mirnodopsku upotrebu. Mađarska svoju novu nuklearku gradi sa Rusijom i koliko mu je poznato to, za sada, nije upitno.
Sačekati i videti šta donosi odnos EU i Rusije u novoj realnosti
Naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović kaže da nas tek očekuju pregovori o višegodišnjem gasnom aranžmanu, koji su odloženi krajem prošle godine pred zimsku sezonu na zahtev Beograda. „Imajući u vidu cenu gasa na slobodnom tržištu u EU, gasni aranžman sa Moldavijom od prošlog novembra je utvrđen po cenama od 400-450$ (prethodni dugoročni ugovor je bio sa cenom od 270$), dok smo skoro čuli očekivanja da će cena biti oko 600$, više nego duplo u odnosu na do sadašnju. Uzroci visoke cene gasa su brojni, a jedan je i smanjena ponuda gasa od Gazproma od prošle godine, što se s obzirom na napad na Ukrajinu može smatrati i delom dugoročne političko-ekonomske uvertire“, navodi Obradović.
Da li će Rusija ograničavati isporuke gasa, kojom rutom i prema kome, trenutno se ne može znati. „Delimični izlaz iz dugoročno neprijatne situacije za Srbiju je završetak terminala u Aleksandropulosu i interkonektora Grčka – Bugarska i Bugarska – Srbija kako bi se dobio još jedan izvor gasa“, smatra Obradović.
On navodi da je talas nabavke oružja od Rusije prethodnih godina u suštini završen i da na polju vojne industrije neće biti većih pomeranja. Kategoričan je i u tvrdnji da „bilo koji značajniji projekat za koji je pokazivan interes dve strane više ne može biti na dnevnom redu“.
Civilizacija u sukobu sa samom sobom
Mnogi koji pokušavaju da definišu ovaj konflikt Zapada i Rusije, predstavljaju ga kao sukob društvenih vrednosti, ali ovo je zapravo sukob civilizacije sa sobom. Kako se drugačije mogu nazvati naši suvereni vladoci svetom, kada nas posle dve teške pandemijske godine, guraju u rat? Koliko god se trudili da napravimo razliku između strana, mi je sve teže vidimo. Kada se tako postave stvari, narodu postane gotovo svejedno ko vlada sa obe strane Pacifika, jer su to dve strane jednog istog „zarđalog novčića“ koji se kruni u vrednostima i čije su posledice vidljive i golim okom.
Vredno razmišljanja je i pitanje šta će nam uopšte bezbednosni savezi u 21. veku? Od koga se štite i jedni i drugi, kad smo već shvatili da nam najveće pretnje stižu iz prirode i svemira? Odgovor nije filozofski, već čisto ljudski: nismo napredovali u društvenim odnosima, a to je najveća poražavajuća civilizacijska činjenica. Vratili smo se na postavke feudalizma, za koje smo mislili da smo ih ostavili u srednjem veku. Ukrajinska kriza je održala lekciju ‒ I pored modernizacije ekonomije, napretka i progresa, poziciju jačeg i moćnijeg opredeljuje i dalje vojna moć i arhetipsko posedovanje što većeg grumena plodne zemlje. Mnogi to nisu shvatili na vreme i napravili su, možda, novu, istorijsku grešku.
.){kind=link}