U svetu finansija poslednjih mesec dana u centru pažnje je tema koje dugo nije bilo u medijskim izveštajima i o kojoj prosečan čitalac malo zna.
Pre izvesnog vremena objavljeno je da je Telekom Srbija emitovao korporativnu evroobveznicu u iznosu od 900 miliona dolara sa rokom dospeća od pet godina.
Ovih dana priča se o Naftnoj industriji Srbije koja se sprema da izda svoje korporativne obveznice. Odluka o tome čeka nas polovinom novembra, na vanrednoj sednici Skupštine akcionara NIS-a.
Šta su korporativne obveznice?
Generalno, obveznice su dugoročni finansijski instrumenti koje izdaje država, kompanija ili druga pravna lica kako bi prikupila određena finansijska sredstva.
Postoji nekoliko vrsta obveznica, uključujući državne obveznice (koje izdaje država), korporativne obveznice (izdaju ih kompanije), municipalne obveznice (izdaju ih lokalne samouprave), itd.
Na tržištu kapitala postoji jasna razlika između obveznica i akcija. Kada investitor kupuje akcije, zarada dolazi od dividendi, tj uspeha (dobiti) kompanije čije akcije investitor poseduje. Kod akcija, zarada dolazi i u razlici u ceni u slučaju prodaje tih akcija.
Kod obveznica je drugačiji slučaj. Investitor kupuje obveznice, a zarada dolazi od kamata na novac koji je dat (kamate dolaze u određenom vremenskom periodu), a po dospeću obveznice dobija nazad uloženi novac ili glavnicu.
Izdavanje korporativnih obveznica u Srbiji praktično je tek u povoju.
Da li se isplati ulaganje u obveznice?
Pitanje je da li se ulaganje u korporativne obveznice isplati. Prema rečima Nenada Gujaničića, glavnog brokera u brokerskoj kući Momentum Securities, s obzirom da svaki finansijski instrument nosi izvestan rizik, “kod korporativnih obveznica on je skopčan sa bonitetom emitenta”.
“ Njegovo poslovanje je jedini garant isplate glavnice i periodičnih kupona (kamata). Stoga bi svaki investitor koji planira ulaganje u korporativne obveznice trebalo da odmeri koliki rizik taj emitent nosi i da li je predviđeni prinos adekvatna naknada za njegovo preuzimanje,” kaže Gujaničić i dodaje da je ova korelacija “rizik-prinos” ključna. “Kada je ovaj instrument u pitanju – što je rizičniji emitent on je primoran potencijalnim investitorima da ponudi veći prinos, i obrnuto.”
Gujaničić kaže da bi za korporativne obveznice bilo važno (kao i za sve ostale dužničke hartije) da imaju sekundarno tržište na kojem bi se trgovalo ovim hartijama, pa bi svi vlasnici imali mogućnost da eventualno prodaju ove hartije pre njihovog roka dospeća.
“Zapravo, to je i glavna prednost obveznica kao finansijskih instrumenata u odnosu na klasično sredstvo zaduživanja kao što je kredit”, kaže Gujaničić.
Dobro investitorima, dobro kompanijama
Ono što ove obveznice pružaju je stabilan i atraktivan izvor prihoda, manje su rizične u poređenju sa akcijama, jer imaju predvidiv prinos i rokove isplate, te ne zavise od fluktuacije cena kao akcije na berzi.
Izdavanje korporativnih obveznica ujedno doprinosi i razvoju lokalnog tržišta hartija od vrednosti.
Korporativne obveznice ne samo da mogu da budu profitabilne za investitore, već imaju veliki značaj za kompanije. One su jedan od načina finansiranja kompanija, koje mogu da ih emituju i da za njih dobiju novac koji dalje mogu da investiraju i koriste za željene projekte. Tu dolazi i do diverzifikacije finansijskih izvora kompanije i smanjuje se zavisnost od banaka. Tako se sa kompanijom upoznaje širi krug investitora, a kompanija postaje efikasnija i transparentnija.
