Cena nafte Brent ponovo je premašila 89 dolara po barelu. Novi rast usledio je nakon eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Američke snage napale su dva iranska raketna lansera na ostrvu Larak. Iran je potom odgovorio napadima na američke vojne položaje u Jordanu.
Za energetska tržišta najvažnije pitanje, međutim, nije sam vojni sukob. Ključni rizik ostaje Ormuski moreuz, jedna od najvažnijih tačaka globalne trgovine energentima.
Fjučersi severnomorske nafte Brent za novembar porasli su 1,54 odsto, na 89,46 dolara po barelu. Američka WTI nafta za oktobar poskupela je 1,44 odsto, na 84,61 dolar.
Zašto je Ormuski moreuz ponovo u centru pažnje?
Američka Centralna komanda saopštila je da su njene snage izvele ograničenu akciju protiv iranskih položaja na ostrvu Larak.
Prema američkim tvrdnjama, pripadnici iranske Revolucionarne garde pripremali su sisteme koji su predstavljali neposrednu opasnost za plovidbu kroz Ormuski moreuz. Associated Press piše da je to prva poznata američka vojna akcija protiv Irana posle više od mesec dana.
Iran je potom odgovorio balističkim raketama usmerenim ka američkim položajima u Jordanu. Jordanske vlasti saopštile su da su rakete presretnute.
Nova razmena vatre odmah je vratila premiju geopolitičkog rizika na tržište nafte.
Razlog je jednostavan. Svaka ozbiljnija pretnja slobodnom prolasku kroz Ormuski moreuz može da utiče na dostupnost energenata, transportne troškove i cenu osiguranja tankera.
Harg postaje dodatni rizik za tržište nafte
Situaciju je dodatno zaoštrio američki predsednik Donald Tramp objavom o ostrvu Harg, ključnom iranskom naftnom čvorištu.
Tramp je na društvenoj mreži objavio AI-generisani video uz tvrdnju da je Harg „raznet u paramparčad“.
Međutim, za takav napad za sada nema potvrde.
Rojters navodi da nekoliko sati nakon Trampove objave nije bilo dokaza da je Harg zaista napadnut. Bela kuća i Pentagon nisu odmah potvrdili napad. Ta razlika je izuzetno važna za tržište.
Harg je jedna od ključnih tačaka iranske naftne infrastrukture. Pre rata preko ostrva je prolazila ogromna većina iranskog izvoza sirove nafte. Reuters navodi u svojim izveštajima da je udeo dostizao oko 90 odsto.
Direktan napad na tu infrastrukturu mogao bi zato da ima znatno veće posledice od udara na vojne položaje.
Tržište sada plaća cenu neizvesnosti
Nafta ne reaguje samo na fizički prekid proizvodnje. Cena raste i kada trgovci procene da je verovatnoća budućeg poremećaja povećana.
Upravo se to sada događa.
Svaka nova vojna akcija oko Ormuskog moreuza povećava rizik za tankere. Rastu i potencijalni troškovi osiguranja i transporta. Ako se problemi sa plovidbom produže, posledice mogu da se prenesu daleko izvan Bliskog istoka. AP je ranije ukazao na značaj Ormuskog moreuza za globalno snabdevanje naftom i međunarodnu trgovinu.
Za Evropu je posebno važna činjenica da se geopolitički rizik ne završava na tržištu sirove nafte.
Evropski fjučersi prirodnog gasa za oktobar trgovani su na amsterdamskom TTF-u po ceni od oko 68,35 evra za megavat-sat.
Produžena nestabilnost zato bi mogla ponovo da otvori pitanje energetskih troškova evropske privrede.
Investitori oprezni, evropske berze bez jedinstvenog pravca
Reakcija evropskih tržišta akcija za sada nije bila dramatična.
Nemački DAX oslabio je 0,65 odsto. Francuski CAC 40 istovremeno je bio u plusu 0,13 odsto, britanski FTSE 100 oko 0,29 odsto, a milanski FTSE MIB 0,09 odsto.
Evro se trgovao na nivou od približno 1,1595 dolara. Takva kretanja pokazuju da investitori još ne računaju sa najgorim scenarijem. Ipak, tržište energenata šalje jasniji signal.
Investitori ponovo ugrađuju geopolitički rizik u cenu nafte.
Šta sada može dodatno da podigne cenu nafte?
Za cenu Brenta naredni potezi Vašingtona i Teherana biće važniji od same reakcije na jedan vojni incident.
Prvi rizik je dalja eskalacija oko Ormuskog moreuza. Drugi je mogući napad na ključnu iransku energetsku infrastrukturu. Treći je dugotrajnije ograničavanje pomorskog saobraćaja.
Posebno bi ozbiljan signal bio potvrđeni napad na Harg. Rojters ocenjuje da bi napad na ostrvo mogao ozbiljno da poremeti iransku trgovinu energentima i dodatno pritisne ekonomiju zemlje.
Za kompanije i investitore zato je važnije pratiti fizičke tokove nafte nego političku retoriku.
- Galenika objavila prvi izveštaj o održivosti usklađen sa smernicama Ministarstva finansija i ESRS
- AI postaje pretnja globalnim finansijama: Regulatori upozoravaju na rizik koji banke možda nisu spremne da zaustave
- Bojan Suđić i „Virtuozi“ na Zlatiboru: Predfestivalski program NAFFIT-a uveo publiku u priču o korenima srpske kinematografije
- Sukob SAD i Irana diže cenu nafte: Šta bi moglo da se dogodi ako eskalacija potraje?
- Imlek nastavlja tradiciju podrške najmlađima: Donirani Moja Kravica proizvodi i školski pribor brojnim ustanovama za podršku nezbrinutoj deci
Ako izvoz nastavi da funkcioniše i Ormuski moreuz ostane prohodan, rast cene može ostati ograničen.
Ako dođe do ozbiljnijeg poremećaja plovidbe ili udara na naftnu infrastrukturu, tržište bi moglo veoma brzo da uđe u novu fazu volatilnosti.
U ovom trenutku Brent iznad 89 dolara predstavlja pre svega cenu povećanog rizika.
Ali granica između straha od poremećaja i stvarnog poremećaja snabdevanja na Bliskom istoku ponovo je veoma tanka.
