Nemačke kompanije ne planiraju značajnije povećanje udela investicija namenjenih borbi protiv klimatskih promena. To se dešava uprkos ambicioznim klimatskim ciljevima zemlje i rastućoj potrebi za energetskom tranzicijom. Kompanije u Nemačkoj su tokom 2025. godine prosečno izdvajale 9,3 odsto svojih ukupnih investicija za klimatske mere. U 2026. planiraju da taj udeo povećaju na 10,6 odsto. Već 2027. očekuje se blago smanjenje, na 10,5 odsto.
Podaci su objavljeni u najnovijem istraživanju Ifo instituta iz Minhena, zasnovanom na poslovnoj anketi sprovedenoj u maju 2026. godine.
Drugim rečima, približno devet desetina investicija nemačkih kompanija i dalje će biti namenjeno drugim poslovnim potrebama.
Ifo: Nema značajnijeg povećanja
Za istraživače Ifo instituta posebno je značajno to što kompanije ne očekuju ozbiljniji rast ovog udela.
Ifo istraživač Gerome Wolf upozorava da firme ne planiraju značajno povećanje baš u periodu kada bi potrebe za klimatskim investicijama mogle da dostignu vrhunac.
Razlog su obaveze koje proizlaze iz Pariskog sporazuma, ali i nacionalni klimatski ciljevi.
Nemačka namerava da postigne klimatsku neutralnost do 2045. godine. Prema ciljevima savezne vlade, emisije gasova sa efektom staklene bašte trebalo bi do 2030. da budu najmanje 65 odsto niže nego 1990. godine. Cilj za 2040. je smanjenje od najmanje 88 odsto.
To znači da će veliki deo transformacije morati da se dogodi upravo unutar kompanija.
Uslužne kompanije izdvajaju najveći deo
Razlike između pojedinih delova nemačke privrede prilično su velike.
Uslužni sektor planira da tokom 2026. za klimatske projekte izdvoji 12,2 odsto ukupnih investicija. Slede građevinske kompanije sa 10,5 odsto.
Prerađivačka industrija planira 8,8 odsto, dok je trgovina na poslednjem mestu sa 8,5 odsto.
Posebno se izdvaja građevinarstvo. To je jedini od posmatranih sektora koji planira dalje povećanje udela klimatskih investicija u 2027. godini. Očekuje se rast na 11,2 odsto.
Pod klimatskim investicijama Ifo podrazumeva projekte koji smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Tu spadaju i ulaganja u energetsku efikasnost, kao i proizvodnja energije iz obnovljivih izvora.
Procenat ne govori koliko je novca stvarno investirano
Kod ovih podataka postoji važna ograda. Ifo meri udeo klimatskih ulaganja u ukupnim investicijama kompanija. Ne meri samo njihov apsolutni iznos.
Zbog toga rast sa 9,3 na 10,6 odsto ne mora automatski da znači da će nemačke kompanije potrošiti više novca na zelene projekte.
Ukoliko ukupne korporativne investicije padnu, klimatska ulaganja mogu da zauzmu veći procenat budžeta čak i kada njihov nominalni iznos stagnira ili opada.
Upravo zbog toga ove brojke treba posmatrati u širem kontekstu nemačke ekonomije.
Zašto kompanije ne ulažu više?
Samo istraživanje ne daje konačan odgovor na pitanje zbog čega nemačke kompanije nisu spremne da značajnije povećaju klimatske investicije.
Jedan deo objašnjenja može se tražiti u poslovnom okruženju.
Kompanije moraju da balansiraju između troškova energetske tranzicije, međunarodne konkurencije, geopolitike i potrebe za ulaganjem u druge tehnologije i proizvodne kapacitete.
Pritisak je posebno izražen u industriji.
Istovremeno, nemačka vlada pokušava da poveže dekarbonizaciju sa jačanjem konkurentnosti. Berlin navodi da zemlja želi da ostane snažna industrijska ekonomija i istovremeno postane klimatski neutralna do 2045. godine.
Krajem 2025. Nemačka je pokrenula i fond vredan 30 milijardi evra koji bi trebalo da mobiliše privatni kapital za energetsku tranziciju, tehnološke inovacije i modernizaciju industrije, izvestio je Rojters.
Problem nije samo cena ugljenika
Još jedno istraživanje Ifo instituta pokazuje da je za poslovne odluke veoma važna predvidivost politike.
Nemačke industrijske kompanije bile bi spremnije da investiraju u klimatske tehnologije kada bi cena emisija ugljenika bila dovoljno visoka, ali i stabilna.
Prema tom istraživanju, prosečna kompanija počinje da prihvata zelenu investiciju kada očekuje da cena ostane iznad približno 90 evra po toni CO2. Velike oscilacije smanjuju spremnost kompanija za ulaganje.
- Galenika objavila prvi izveštaj o održivosti usklađen sa smernicama Ministarstva finansija i ESRS
- AI postaje pretnja globalnim finansijama: Regulatori upozoravaju na rizik koji banke možda nisu spremne da zaustave
- Bojan Suđić i „Virtuozi“ na Zlatiboru: Predfestivalski program NAFFIT-a uveo publiku u priču o korenima srpske kinematografije
- Sukob SAD i Irana diže cenu nafte: Šta bi moglo da se dogodi ako eskalacija potraje?
- Imlek nastavlja tradiciju podrške najmlađima: Donirani Moja Kravica proizvodi i školski pribor brojnim ustanovama za podršku nezbrinutoj deci
To ukazuje na širi problem.
Kompaniji koja danas treba da investira desetine ili stotine miliona evra nije važna samo trenutna cena emisije. Važno joj je kakvi će uslovi poslovanja važiti tokom narednih deset ili 20 godina.
Ako ne može dovoljno pouzdano da proceni buduće cene CO2, regulativu i troškove energije, investicija postaje rizičnija.
Klimatska tranzicija postaje pitanje konkurentnosti
Za nemačku ekonomiju ovo više nije samo pitanje zaštite životne sredine. Energetska tranzicija postaje pitanje industrijske politike, produktivnosti i međunarodne konkurentnosti.
Najnoviji energetski poremećaji dodatno pokazuju koliko zavisnost od fosilnih goriva može predstavljati ekonomski rizik. Reuters je u avgustu izvestio da su geopolitički potresi i problemi sa snabdevanjem energentima podstakli evropske i azijske države da ubrzaju pojedina ulaganja u obnovljive izvore energije.
Za nemačke kompanije računica, međutim, ostaje složena.
Moraju da finansiraju dekarbonizaciju dok istovremeno investiraju u digitalizaciju, automatizaciju i nove proizvode. Uz to se bore za tržišni udeo sa konkurentima iz SAD i Kine.
Podaci Ifo instituta zato šalju važnu poruku. Nemačke kompanije nisu odustale od zelenih investicija. Ali za sada ne planiraju ni investicioni skok koji bi odgovarao razmerama klimatske transformacije.
Ključno pitanje više nije samo da li privreda želi da investira u tranziciju.
Pitanje je da li kompanije imaju dovoljno predvidive i konkurentne uslove da bi takve investicije mogle dugoročno da opravdaju.
