Nemačka bi mogla da napravi jedan od najvećih političkih i ekonomskih zaokreta od nastanka Evropske unije ukoliko bi Alternativa za Nemačku (AfD) došla na vlast i sprovela najave svoje kopredsednice Alis Vajdel.
Vajdel je poručila da bi AfD u slučaju ulaska u saveznu vladu tražio izlazak Nemačke iz evrozone i Šengenskog prostora. Najavila je i zatvaranje granica, znatno strožu migracionu politiku, više deportacija i restriktivnija pravila za dobijanje državljanstva.
Poruke su iznete u letnjem intervjuu za nemački javni servis ZDF.
One dolaze u trenutku kada AfD beleži veoma visoku podršku birača. To političke stavove koji su nekada bili na margini nemačke politike čini znatno relevantnijim i za poslovnu zajednicu.
Jer izlazak najveće evropske ekonomije iz evra i Šengena ne bi bio samo političko pitanje.
Bio bi to ekonomski potres za čitavu Evropu.
„Nemačkoj je bilo bolje pre evra“
Jedna od najvažnijih poruka Vajdel odnosi se na zajedničku evropsku valutu.
Ona tvrdi da je Nemačka bila znatno bolje pozicionirana pre uvođenja evra. Zajedničku valutu opisala je kao nestabilnu i „meku“, a smatra da je njeno uvođenje negativno uticalo na nemačku ekonomiju i imovinu građana.
Takav stav nije potpuno nov za AfD.
Stranka je od svojih početaka bila izrazito kritična prema evropskoj monetarnoj politici. Izlazak iz evra bio je deo političkih zahteva koji su AfD razlikovali od većine velikih nemačkih stranaka.
Ali politički kontekst danas je drugačiji. AfD više nije mala protestna stranka.
Na saveznim izborima 2025. osvojio je 20,8 odsto glasova i postao najveća opoziciona stranka u Bundestagu. Prema istraživanju Forschungsgruppe Wahlen koje prenosi Reuters, AfD sada ima oko 27 odsto podrške na nacionalnom nivou, dok je CDU/CSU na 22 odsto.
To menja težinu svake izjave o evru.
Šta bi izlazak Nemačke iz evra značio za Evropu?
Nemačka nije samo još jedna članica evrozone. Ona je njena najveća ekonomija i jedan od ključnih oslonaca zajedničke valute.
Zbog toga bi eventualni izlazak Berlina otvorio pitanja koja daleko prevazilaze nemačku monetarnu politiku.
Odmah bi se pojavilo pitanje nove nemačke valute. Otvorilo bi se i pitanje ugovora denominovanih u evrima, dugova, bankarskog sistema, štednje i prekograničnih investicija.
Kompanije bi morale da procenjuju novi valutni rizik. Investitori bi pokušavali da utvrde šta bi se dogodilo sa vrednošću nove nemačke valute u odnosu na evro.
Pitanje bi bilo i šta bi u takvom scenariju ostalo od same monetarne unije.
Upravo zato ekonomski stručnjaci u Nemačkoj upozoravaju na posledice takvog poteza. Deutschlandfunk navodi da privrednici i ekonomisti upozoravaju na negativne efekte izlaska iz evra, dok direktor Instituta nemačke privrede (IW) Michael Hüther zagovara upravo suprotan pravac – jačanje međunarodne uloge evra.
Za kompanije bi neizvesnost mogla da bude jednako važna kao i sama promena valute.
Vajdel želi i izlazak iz Šengena
Druga velika najava odnosi se na granice. Vajdel je rekla da bi vlada predvođena AfD-om zatvorila nemačke granice i povukla zemlju iz Šengenskog prostora.
„Zatvorićemo ih i izaći ćemo iz Šengena“, poručila je govoreći o granicama.
Kao argument pomenula je događaje u španskoj enklavi Seuti i pitanje zaštite spoljnih evropskih granica. ZDF je deo intervjua posvećen upravo njenoj najavi izlaska iz Šengena izdvojio kao jednu od ključnih tema razgovora.
Šengen omogućava slobodno kretanje preko unutrašnjih granica država članica bez standardnih graničnih kontrola.
Za građane je to pre svega pitanje slobode kretanja. Za privredu je mnogo više od toga.
Granice su i ekonomsko pitanje
Nemačka privreda snažno zavisi od evropskih lanaca snabdevanja. Kamioni svakodnevno prelaze granice. Industrijska proizvodnja povezuje fabrike i dobavljače iz više država. Radnici takođe svakodnevno putuju između pojedinih članica EU.
Trajno vraćanje kontrola moglo bi da poveća troškove transporta i logistike.
Kašnjenje od nekoliko sati možda ne izgleda dramatično za putnika. Za kompaniju koja zavisi od „just-in-time“ proizvodnje ono može da predstavlja ozbiljan trošak.
Nemačke industrijske i trgovinske komore već su upozoravale na ekonomske posledice postojećih graničnih kontrola, navodi Deutschlandfunk.
Zbog toga bi potpuni izlazak iz Šengena imao mnogo šire posledice od pitanja migracija. Uticao bi i na konkurentnost nemačkih kompanija.
Migracije kao centralno pitanje AfD-a
Migraciona politika ostaje jedna od najvažnijih tema AfD-a. Vajdel je u intervjuu najavila više deportacija i manje naturalizacija. Govorila je i o povratku Sirijaca kojima više ne bi bio potreban status međunarodne zaštite.
AfD već godinama gradi veliki deo političke podrške na protivljenju postojećoj nemačkoj migracionoj politici. Ali i ovde postoji ekonomska dimenzija.
Nemačka se suočava sa starenjem stanovništva i nedostatkom radne snage u nizu sektora. Zbog toga rasprava o migracijama nije samo pitanje bezbednosti, azila i integracije.
To je i pitanje tržišta rada. Drastično ograničavanje migracija zato bi moglo da otvori novi problem za kompanije koje već teško pronalaze zaposlene.
AfD veruje da može do vlasti
Vajdel više ne govori samo o rastu popularnosti svoje stranke. Govori o vlasti.
„Vladaćemo“, poručila je u intervjuu. Dodala je da očekuje da AfD preuzme vlast prvo u pojedinim saveznim pokrajinama, a kasnije i na saveznom nivou.
Prvi veliki test dolazi veoma brzo. U Saksoniji-Anhalt izbori se održavaju 6. septembra. Prema istraživanju koje prenosi Reuters, AfD tamo ima oko 41 odsto podrške, dok je CDU na približno 24 odsto.
Ipak, postoji velika prepreka. Ostale vodeće nemačke stranke do sada su odbijale saradnju sa AfD-om. Ta politika poznata je kao „Brandmauer“, odnosno politički zaštitni zid prema AfD-u.
Zbog toga visok rezultat na izborima ne znači automatski i ulazak u vlast. Vajdel smatra da takva strategija dugoročno više šteti CDU-u nego AfD-u.
Zašto bi nemački zaokret bio važan i za Srbiju?
Eventualna promena nemačke evropske politike bila bi važna i za zemlje koje nisu članice EU. Među njima je Srbija.
Nemačka je jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Srbije. Veliki broj nemačkih kompanija posluje na srpskom tržištu, dok je nemačka privreda jedno od ključnih izvoznih odredišta domaćih kompanija.
Zbog toga bi velike promene u nemačkoj trgovinskoj, monetarnoj ili migracionoj politici imale posledice i izvan granica EU.
Posebno bi bilo značajno pitanje Šengena. Strože kontrole unutar Evrope mogle bi da povećaju vreme i troškove transporta robe. To bi bilo važno za kompanije iz Srbije uključene u evropske lance snabdevanja.
Još veća promena bio bi nemački izlazak iz evra.
Takav scenario bi povećao valutnu i finansijsku neizvesnost na tržištu koje je od ključnog značaja za srpsku privredu.
Od političke poruke do ekonomskog rizika
Za sada je reč o političkom programu i najavama opozicione stranke, a ne o odlukama nemačke vlade. Ta razlika je važna.
Ali jednako je važna činjenica da AfD ima znatno veću podršku nego pre nekoliko godina.
Zbog toga poslovni svet više ne može potpuno da ignoriše političke scenarije koje predlaže ta stranka.
Izlazak Nemačke iz evra bio bi događaj istorijskih razmera za evropski finansijski sistem. Izlazak iz Šengena promenio bi način na koji funkcioniše slobodno kretanje ljudi i robe kroz najveću evropsku ekonomiju.
- Tramp udara na Kanadu: Carine od 50 odsto na automobile i čelik od 2027.
- Vajdel najavljuje izlazak Nemačke iz evra i Šengena: Šta bi takav zaokret značio za najveću ekonomiju Evrope
- Tajna u donošenju dobrih odluka: Ne treba da znate više
- FORBES Srbija: Isplati li se Ekspo? Ovo je prva ekonomska računica: Na svaki uloženi dinar vratiće se…
- Alibaba prikuplja 10 milijardi dolara za AI: Investitori su dobili rok kada novac mora da se vrati
A radikalno drugačija migraciona politika uticala bi i na nemačko tržište rada.
Alis Vajdel je tako u jednom intervjuu otvorila tri pitanja koja su mnogo veća od same nemačke predizborne politike. Evro. Granice. Migracije.
Ako AfD jednog dana zaista dođe u poziciju da svoje najave pretvori u politiku, posledice neće ostati samo u Berlinu.
Osetila bi ih čitava evropska ekonomija.
