Američki predsednik Donald Tramp najavio je novo zaoštravanje trgovinskog sukoba sa Kanadom. Od 1. januara 2027. godine SAD će povećati carine na automobile, kamione, auto-delove i čelik na 50 odsto.
Od novih nameta biće izuzeti proizvodi koji se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Najava dolazi posle propasti trgovinskih pregovora Vašingtona i Otave. Samo nekoliko dana ranije izgledalo je da su dve strane blizu dogovora.
Rojters navodi da je Tramp najavio povećanje carina na 50 odsto. Time se otvara nova faza trgovinskog sukoba dve ekonomije čiji su proizvodni lanci decenijama snažno povezani.
Tramp: SAD nije potrebna Kanada
Američki predsednik je za trgovinski deficit ponovo optužio kanadsku trgovinsku politiku.
Prema njegovim tvrdnjama, Kanada godinama primenjuje „besmisleno visoke“ carine na američke poljoprivredne proizvode. Tramp tvrdi da je takva politika doprinela američkom trgovinskom deficitu sa Kanadom od oko 60 milijardi dolara.
Poručio je i da takav odnos više nije održiv.
„SAD nije potrebna Kanada“, naveo je Tramp, uz ocenu da kanadska ekonomija mnogo više zavisi od američkog tržišta nego obrnuto.
U objavi na svojoj mreži Truth Social otišao je i korak dalje.
„Kanada se više neće tretirati kao država! Što se tiče trgovine, a i drugog, oni su među najgorim nacijama na svetu za saradnju“, poručio je američki predsednik.
Brojke ipak pokazuju drugačiju sliku
Deo Trampovih tvrdnji zahteva dodatni kontekst.
Američki predsednik je naveo da Kanada oko 95 odsto svoje trgovine obavlja sa SAD. Zvanični podaci, međutim, ne potvrđuju tu tvrdnju.
Prema podacima Statistics Canada, tokom 2025. godine 71,7 odsto kanadskog robnog izvoza završilo je na američkom tržištu. Godinu ranije taj udeo bio je 75,9 odsto.
Istovremeno, 58,8 odsto kanadskog robnog uvoza tokom 2025. dolazilo je iz SAD.
Brojka blizu 95 odsto može se pronaći kod pojedinih industrija. Na primer, Statistics Canada navodi da je 94,1 odsto kanadskog izvoza motornih vozila i delova tokom 2024. bilo namenjeno SAD. To, međutim, nije isto što i ukupna kanadska trgovina.
Koliki je zapravo američki deficit sa Kanadom?
Razlika postoji i kada je reč o trgovinskom deficitu.
Prema podacima američke administracije, deficit SAD u trgovini robom sa Kanadom iznosio je 46,4 milijarde dolara u 2025. godini.
Američki izvoz robe u Kanadu vredeo je 336,5 milijardi dolara, dok je uvoz dostigao oko 383 milijarde dolara, pokazuju podaci Kancelarije trgovinskog predstavnika SAD (USTR).
Pritom SAD imaju značajan suficit u trgovini uslugama sa severnim susedom. On je tokom 2025. iznosio 28,9 milijardi dolara.
Drugim rečima, slika je složenija od politički efektne brojke o deficitu.
Automobilska industrija prva na udaru
Najveći rizik nove odluke nalazi se u automobilskoj industriji.
Proizvodni lanci SAD i Kanade godinama su duboko povezani. Automobilski delovi i komponente mogu više puta prelaziti granicu pre nego što završeno vozilo stigne do kupca.
Zbog toga carina od 50 odsto ne predstavlja samo problem za kanadske fabrike.
Ona potencijalno povećava troškove i američkim proizvođačima koji zavise od delova, materijala i proizvodnih kapaciteta iz Kanade.
Još 19. avgusta situacija je izgledala sasvim drugačije. Rojters je tada izvestio da su SAD i Kanada bile blizu sporazuma koji je mogao da smanji carine na kanadske automobile i kamione sa 25 na 15 odsto.
Pregovori su, međutim, propali.
Kanada sprema odgovor
Otava ne namerava da ostane bez odgovora.
Kanadski premijer Mark Carney najavio je recipročne mere nakon poslednje američke eskalacije. Associated Press izveštava da Kanada priprema proporcionalne uzvratne carine.
Dodatni pritisak dolazi iz Ontarija, centra kanadske automobilske industrije.
Premijer te provincije Doug Ford upozorio je da bi Kanada, ukoliko se spor dodatno zaoštri, mogla da razmotri i mere povezane sa električnom energijom i kritičnim mineralima koje izvozi u SAD. AP je detalje Fordovih najava objavio 24. avgusta.
To pokazuje koliko brzo trgovinski spor može da preraste granice klasične politike carina.
Mnogo više od spora oko automobila
Nova Trampova odluka dolazi u posebno osetljivom trenutku za severnoameričku ekonomiju.
Kanada i SAD imaju jednu od najvećih bilateralnih trgovinskih veza na svetu. Njihove kompanije ne funkcionišu kao dva potpuno odvojena sistema.
Automobili, energija, metali, poljoprivredni proizvodi i industrijske komponente svakodnevno prelaze granicu.
- Tramp udara na Kanadu: Carine od 50 odsto na automobile i čelik od 2027.
- Vajdel najavljuje izlazak Nemačke iz evra i Šengena: Šta bi takav zaokret značio za najveću ekonomiju Evrope
- Tajna u donošenju dobrih odluka: Ne treba da znate više
- FORBES Srbija: Isplati li se Ekspo? Ovo je prva ekonomska računica: Na svaki uloženi dinar vratiće se…
- Alibaba prikuplja 10 milijardi dolara za AI: Investitori su dobili rok kada novac mora da se vrati
Zato carina od 50 odsto može da ima posledice daleko izvan Kanade.
Američke kompanije koje koriste kanadske komponente mogle bi da se suoče sa većim troškovima. Deo tih troškova može biti prenet na potrošače.
Trampova poruka kompanijama je, međutim, jasna: proizvodnju treba preseliti u SAD.
Upravo je to možda i najvažniji deo nove carinske politike. Carine nisu samo instrument u pregovorima sa Kanadom. One postaju sredstvo industrijske politike kojim Bela kuća pokušava da promeni mesto na kojem kompanije proizvode automobile, delove i čelik.
Za Kanadu je ulog još veći. Američko tržište jeste daleko najvažnije za kanadske izvoznike, čak i ako zavisnost nije onih 95 odsto koje navodi Tramp.
Ako carine od 50 odsto zaista stupe na snagu 1. januara, kompanije će imati svega nekoliko meseci da prilagode lance snabdevanja, investicione planove i proizvodnju.
A trgovinski sukob dve susedne zemlje tada bi mogao da postane jedan od najvećih ekonomskih testova za Severnu Ameriku u 2027. godini.
