Folksvagen ulazi u jednu od najtežih faza restrukturiranja u svojoj istoriji. Pitanje više nije samo koliko će kompanija morati da štedi. Sve veći problem postaje odnos uprave i zaposlenih.
Radnički savet nemačkog automobilskog giganta upozorava da bi, kada se saberu postojeći i mogući novi rezovi, moglo da bude ugroženo do 140.000 radnih mesta.
Taj broj uključuje oko 50.000 radnih mesta čije je smanjenje već dogovoreno, potencijalnih dodatnih 50.000 pozicija, kao i oko 40.000 radnih mesta koja bi mogla da budu pogođena ukoliko pojedine fabrike ostanu bez dugoročne perspektive. Rojters je o toj računici radničkog saveta izvestio još u julu.
Nova runda sukoba kulminirala je u Volfsburgu. Više od 10.000 zaposlenih okupilo se u sedištu kompanije, a deo radnika je zvižducima dočekao izvršnog direktora Olivera Blumea, prema izveštaju Rojtersa sa skupa u Volfsburgu.
Poverenje u menadžment ozbiljno narušeno
Šefica radničkog saveta Danijela Kavaljo otvoreno je poručila da je poverenje zaposlenih u upravu kompanije narušeno.
Posebno je izdvojila Blumea. Prema njenim rečima, poverenje u izvršni odbor, a naročito u generalnog direktora, jeste oštećeno. Ipak, ocenila je da situacija još nije došla do tačke sa koje nema povratka.
To je važna poruka za kompaniju čiji se model upravljanja decenijama oslanjao na snažnu saradnju menadžmenta, sindikata i predstavnika zaposlenih.
Sada taj model prolazi kroz ozbiljan test.
Kristijana Bener, predsednica moćnog sindikata IG Metall, takođe je kritikovala ambicije uprave. Sindikalna strana smatra da su planovi za drastično smanjenje troškova i istovremeno povećanje profitabilnosti teško ostvarivi bez ozbiljnih posledica po zaposlene.
Blume: Troškovi su 30 odsto iznad konkurencije
Oliver Blume sa druge strane tvrdi da Folksvagen nema mnogo prostora za odlaganje odluka. Kompanija mora da postane znatno konkurentnija.
Prema njegovim najnovijim navodima, troškovi pratećih i administrativnih funkcija u Folksvagenu su više od 30 odsto viši nego kod uporedivih konkurenata. Upravo iz tog jaza izvedena je procena o mogućih dodatnih 50.000 radnih mesta na globalnom nivou.
Blume, međutim, naglašava da tih 50.000 nije konačan cilj.
To je, kako objašnjava, pokazatelj razmera problema. Konačan broj zavisiće od toga koliko će kompanija uspeti da pojednostavi organizaciju, smanji troškove rada i poveća efikasnost.
Folksvagen je u svom obrazloženju plana naveo i da su do sada potpisani sporazumi koji obuhvataju oko 37.000 odlazaka u okviru ranije dogovorenog smanjenja broja zaposlenih.
Polovina novih rezova mogla bi da pogodi Nemačku
Za nemačke radnike posebno je problematična raspodela budućih rezova. Blume je zaposlenima stavio do znanja da bi približno polovina dodatnog smanjenja broja zaposlenih morala da bude sprovedena upravo u Nemačkoj.
Time spor dobija i političku dimenziju. Folksvagen nije samo najveći evropski proizvođač automobila. Kompanija je jedan od simbola nemačkog industrijskog modela, a savezna pokrajina Donja Saksonija ima značajan vlasnički udeo i predstavnike u nadzornom odboru.
Upravo snažna pozicija predstavnika zaposlenih i Donje Saksonije u nadzornom odboru do sada je predstavljala prepreku za deo Blumeovih planova. Rojters navodi da predloženo restrukturiranje još nije dobilo potrebnu podršku tog tela.
Višak kapaciteta od pola miliona automobila
Problem nisu samo plate i broj zaposlenih. Folksvagen ima i prevelike proizvodne kapacitete u Evropi.
Blume procenjuje da kompanija mora da smanji višak kapaciteta za više od 500.000 vozila godišnje. Posebno neizvesna budućnost prati fabrike u Emdenu, Hanoveru, Cvikauu i Nekarsulmu. Za njih kompanija trenutno ne vidi dovoljno konkurentno korišćenje kapaciteta tokom tridesetih godina ovog veka.
Za sada, ipak, nije doneta odluka o njihovom zatvaranju.
Blume tvrdi da je zatvaranje fabrike poslednja i najskuplja opcija. Uprava razmatra i alternativne načine korišćenja kapaciteta.
Situacija u Osnabriku je već konkretnija. Prema Rojtersu, automobilska proizvodnja u toj fabrici trebalo bi da prestane već naredne godine.
Zašto je Folksvagen pod tolikim pritiskom?
Kriza Folksvagena ne može se objasniti jednim lošim poslovnim potezom.
Najveći evropski proizvođač automobila istovremeno trpi pritisak na nekoliko frontova.
Kineski proizvođači brzo povećavaju konkurentnost i sve snažnije ulaze na evropsko tržište. Profit nemačkih proizvođača u Kini slabi, dok su troškovi poslovanja i proizvodnje u Nemačkoj visoki.
Na sve to nadovezuju se američke carine, koje dodatno pritiskaju poslovanje kompanije. Rojters navodi da Folksvagen istovremeno trpi posledice agresivne kineske konkurencije, pada profitabilnosti u Kini i milijardi evra troškova povezanih sa američkim carinama.
Problemi nisu nastali preko noći. Rojters je još 2024. analizirao strukturne probleme Folksvagena, od visokih troškova u Nemačkoj do sve težeg položaja na kineskom tržištu.
Više nije u pitanju samo Folksvagen
Zbog toga je aktuelni sukob mnogo veći od pregovora o broju zaposlenih.
Folksvagen postaje test sposobnosti nemačke automobilske industrije da se prilagodi novoj globalnoj konkurenciji.
Model koji je decenijama donosio visoke plate, snažne sindikate, stabilna radna mesta i proizvodnju sa visokom dodatom vrednošću sada se suočava sa proizvođačima koji razvijaju automobile brže i često ih proizvode jeftinije.
Još 2024. Rojters je ocenio da problemi Folksvagena predstavljaju test za širi nemački ekonomski model. Dve godine kasnije, taj test postaje još ozbiljniji.
Uprava tvrdi da bez dubokih rezova nema dugoročne konkurentnosti.
Sindikati odgovaraju da rezanje troškova samo po sebi nije strategija.
Između te dve pozicije nalazi se budućnost desetina hiljada zaposlenih, ali i pitanje kakvu će ulogu Nemačka imati u globalnoj automobilskoj industriji naredne decenije.
