Trgovinski odnosi Kanade i Sjedinjenih Američkih Država ulaze u novu, znatno ozbiljniju fazu. Otava je odlučila da odgovori na američke carine gotovo istom merom.
Kanada će od 8. septembra uvesti kontratarife na američku robu vrednu 27,6 milijardi kanadskih dolara, odnosno oko 20 milijardi američkih dolara. Mere će obuhvatiti više od 700 proizvoda.
Carinske stope iznosiće 15, 25 i 50 odsto, u zavisnosti od kategorije proizvoda.
Kako je objavio Rojters, odgovor Otave biće praktično „dolar za dolar“. To znači da Kanada pokušava da vrednost svojih trgovinskih mera uskladi sa vrednošću kanadskog izvoza pogođenog novim američkim carinama.
Na udaru čelik, sir, elektronika i kućni aparati
Lista proizvoda pokazuje koliko je odgovor Kanade širok.
Nove carine odnosiće se, između ostalog, na čelik, aluminijum, nameštaj, odeću, sir, kućne aparate, morsku hranu, elektroniku i različite vrste alata i opreme.
Kanadsko Ministarstvo finansija objavilo je detaljan spisak proizvoda. Zvanični podaci potvrđuju da će stope iznositi 15, 25 ili 50 odsto. Visina dažbine zavisiće od američke stope koja se primenjuje na odgovarajuću kanadsku robu.
Mere stupaju na snagu 8. septembra u 00.01 po lokalnom vremenu. Roba koja tog dana već bude u tranzitu prema Kanadi neće biti obuhvaćena novim režimom.
Zašto je Kanada povukla ovaj potez?
Odluka dolazi posle neuspeha pregovora Vašingtona i Otave.
Američka administracija uvela je carine od 50 odsto na kanadsku robu vrednu oko 20 milijardi američkih dolara. Pre toga su dve zemlje pokušavale da pronađu kompromis.
Pregovaralo se, između ostalog, o smanjenju američkih carina na automobile, čelik i aluminijum. Prema ranijim informacijama Reutersa, razmatrana je mogućnost da se carine na određena vozila smanje sa 25 na 15 odsto. Za čelik i aluminijum pominjano je smanjenje sa 50 na 25 odsto.
Dogovor, međutim, nije postignut.
Associated Press ocenjuje da još postoji prostor da dve strane izbegnu potpuni trgovinski rat. Problem je što se politički prostor za kompromis smanjuje kako se uvode nove mere i kontramere.
Kanada sprema milijarde za kompanije i radnike
Otava je svesna da kontratarife neće pogoditi samo američke izvoznike.
Trošak trgovinskog sukoba snosiće i deo kanadskih kompanija. Posebno one koje zavise od američkih sirovina, komponenti i opreme.
Zato je vlada predstavila paket pomoći vredan 7,5 milijardi kanadskih dolara, odnosno oko 5,4 milijarde američkih dolara. Namenjen je kompanijama i zaposlenima koji će osetiti posledice trgovinskog sukoba.
- Cena nafte pala više od tri odsto: Tržište vidi šansu za smirivanje sukoba SAD i Irana
- Kanada uzvraća SAD: Carine na američku robu od 20 milijardi dolara, trgovinski sukob ulazi u novu fazu
- Hobi nije gubljenje vremena: Kako može da bude deo poslovnog uspeha?
- Britanci napravili robotsku ribu koja „jede“ mikroplastiku: Istina je još zanimljivija
- Folksvagen pred najvećim rezovima: Sindikati upozoravaju da je ugroženo do 140.000 radnih mesta
Paket uključuje podršku malim i srednjim preduzećima, pomoć u obezbeđivanju likvidnosti i mere namenjene ugroženim radnicima. Reuters navodi i beskamatne zajmove za deo malih i srednjih kompanija.
To je važan detalj. Carine jesu politički instrument, ali njihov ekonomski račun često stiže domaćim kompanijama i potrošačima.
Trgovinski rat u kojem obe strane mogu da izgube
Kanada i SAD nisu obični trgovinski partneri. Njihove proizvodne i logističke veze građene su decenijama. Posebno su povezani automobilska industrija, energetika, poljoprivreda i proizvodnja metala.
Prema Reutersu, bilateralna trgovina dve zemlje prošle godine dostigla je oko 715 milijardi dolara. Zbog toga i relativno ograničene carinske mere mogu imati šire posledice po lance snabdevanja.
Associated Press navodi još jedan podatak koji pokazuje ranjivost Otave: približno tri četvrtine kanadskog izvoza odlazi na američko tržište.
Upravo zbog toga Kanada nema jednostavnu poziciju. Mora da pokaže da će odgovoriti na američki trgovinski pritisak, ali istovremeno mora da pazi da kontramere ne nanesu preveliku štetu njenoj privredi.
Šta carine znače za kompanije?
Za poslovni sektor najvažnije pitanje nije politička retorika, već trošak.
Američki proizvodi obuhvaćeni kontratarifama postaće skuplji na kanadskom tržištu. Kompanije koje ih koriste kao repromaterijal moraće da biraju između nekoliko opcija.
Mogu da prihvate više troškove. Mogu da deo troška prebace na kupce. Ili mogu da potraže alternativne dobavljače u Kanadi i drugim zemljama. Svaka od tih opcija ima cenu.
Promena dobavljača zahteva vreme. Viši troškovi pritiskaju profitne marže. Prebacivanje troška na potrošače povećava cene i može da oslabi tražnju.
Zato najveći rizik nije samo direktan iznos carine. Problem je neizvesnost koju trgovinski sukob unosi u investicione i poslovne odluke.
Pod pritiskom i USMCA
Sukob dolazi u posebno osetljivom trenutku za severnoameričku trgovinu.
Reuters ukazuje da zaoštravanje odnosa dodatno komplikuje budućnost sporazuma SAD–Meksiko–Kanada, odnosno USMCA.
Taj sporazum je trebalo da obezbedi predvidljiv okvir za trgovinu u Severnoj Americi. Nova runda carina pokazuje koliko brzo političke odluke mogu da promene računicu kompanija koje posluju preko granice.
Za investitore i kompanije sada će zato biti važno da prate ne samo carinske stope već i trajanje sukoba.
Kratkotrajna konfrontacija može ostaviti ograničene posledice. Dug trgovinski rat mogao bi da ubrza promenu dobavljača, investicionih planova i čitavih lanaca snabdevanja.
A kada kompanije jednom premeste proizvodnju i dobavljačke lance, povratak na staro često nije brz ni jeftin.
