Američki predsednik Donald Tramp privremeno je odložio uvođenje novih carina od 50 odsto na robu iz Kanade. Odluka je doneta praktično u poslednjem trenutku.
Pauza će trajati tri dana. Tramp tvrdi da su Sjedinjene Američke Države i Kanada postigle dogovor, ali da dokumenta još treba da budu finalizovana.
Kanadski premijer Mark Karni bio je oprezniji. Potvrdio je da je napravljen „značajan napredak“, ali je poručio da još ima važnog posla.
Time je neposredna trgovinska eskalacija između dve zemlje izbegnuta. Bar za sada.
Prema Rojtersu, nove američke carine trebalo je da stupe na snagu u ponoć. Obuhvatile bi oko 20 milijardi dolara kanadskog izvoza.
Tramp i Karni razgovarali dva puta za nedelju dana
Iza odluke o odlaganju stoje intenzivni pregovori Vašingtona i Otave.
Tramp i Karni razgovarali su u utorak. Bio je to njihov drugi razgovor tokom iste nedelje. Pregovarački timovi dve zemlje istovremeno su pokušavali da pronađu kompromis.
Tramp je potom saopštio da carine odlaže zato što dve zemlje imaju dogovor, pod uslovom da završni dokumenti budu finalizovani.
Karni nije otišao toliko daleko. Njegova poruka bila je da je napredak napravljen, ali da pregovori nisu završeni.
Sličnu sliku daju i izveštaji Associated Pressa. Vašington i Otava uspeli su da izbegnu neposredni udar carina, ali detalji konačnog aranžmana ostaju ključni.
Šta Amerika traži od Kanade?
Spor nije ograničen samo na jednu industriju. Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika navela je da bi sporazum trebalo da obuhvati širi pristup kanadskom tržištu za američku robu. Na stolu su i pitanja ekonomske bezbednosti i digitalne trgovine.
Vašington posebno ima primedbe na kanadsku politiku prema mlečnim proizvodima, alkoholnim pićima i automobilima.
Problem su i kanadske mere koje su uvedene kao odgovor na ranije američke carine.
Američka administracija već duže kritikuje kanadski sistem upravljanja ponudom u mlečnoj industriji. Sporne su i odluke pojedinih kanadskih provincija da ne prodaju američka alkoholna pića.
Automobili ostaju jedna od najtežih tema
Automobilska industrija pokazuje koliko su ekonomije SAD i Kanade povezane.
Prema informacijama Reutersa, razgovaralo se o smanjenju američkih carina prema Section 232 na kanadska vozila sa 25 na 15 odsto.
Dalja smanjenja mogla bi da zavise od udela američkih komponenti u svakom vozilu.
Tu nastaje novi problem. Vašington želi da se prilikom obračuna olakšica računa samo sadržaj proizveden u SAD. Kanada insistira da se posmatra celokupan severnoamerički sadržaj. To uključuje komponente iz Kanade i Meksika.
Naizgled tehničko pitanje može odlučivati o milijardama dolara troškova za proizvođače.
Za automobilsku industriju granica između SAD, Kanade i Meksika odavno nije klasična granica proizvodnje. Delovi tokom proizvodnog procesa mogu više puta prelaziti iz jedne zemlje u drugu.
Zato svaka nova carinska barijera povećava troškove čitavog lanca.
Carine bi važile i za robu zaštićenu USMCA sporazumom
Posebno je važno što bi nove carine obuhvatile robu čak i kada ispunjava uslove za povlašćeni tretman prema trgovinskom sporazumu SAD, Meksika i Kanade – USMCA.
Upravo je USMCA do sada štitio veliki deo kanadske industrije od prethodnih američkih carina.
Zbog toga aktuelni sukob prevazilazi pitanje nekoliko pojedinačnih proizvoda. Otvara se mnogo važnije pitanje: kakva će biti budućnost trgovinskih odnosa tri severnoameričke ekonomije?
Neizvesnost je dodatno povećana nakon što je američka administracija signalizirala da neće automatski produžiti postojeći trgovinski aranžman, prenosio je Rojters.
Rizik od gubitka radnih mesta
Za kanadske kompanije problem nije samo politički.
Carina od 50 odsto može praktično zatvoriti američko tržište za deo proizvoda. Posebno kada kompanije posluju sa malim profitnim maržama.
Industrijski predstavnici upozoravali su da bi nove mere mogle da dovedu do gubitka radnih mesta i zatvaranja kompanija. Među ranjivim sektorima su drvna industrija, proizvodnja vina i mlečni sektor.
Associated Press je ranije analizirao moguće posledice carina od 50 odsto po kanadsku ekonomiju, uključujući mogućnost da sama pretnja carinama bude deo pregovaračke strategije Vašingtona.
Problem za kompanije, međutim, postoji čak i kada carine na kraju ne stupe na snagu.
To je neizvesnost. Kompanije koje ne znaju kolike će carine plaćati za nekoliko meseci teže donose odluke o investicijama. Teže planiraju proizvodnju. Teže određuju cene. A često odlažu i zapošljavanje.
Keystone XL ponovo na stolu?
Tramp je u celu priču uneo još jedan veliki projekat.
Najavio je mogućnost oživljavanja projekta naftovoda Keystone XL. Projekat je otkazan 2021. godine, tokom administracije Džoa Bajdena.
Tramp nije objavio detalje o tome kako bi Keystone XL mogao da bude povezan sa trgovinskim dogovorom sa Kanadom.
Sama činjenica da je naftovod ponovo pomenut pokazuje da pregovori mogu biti mnogo širi od carina.
Energetika je jedna od ključnih veza dve ekonomije. Kanada je veliki dobavljač energije američkom tržištu. Zbog toga bi eventualno vraćanje Keystone XL projekta imalo i ekonomske i političke posledice.
Tri dana nisu rešenje
Odluka o pauzi predstavlja olakšanje za kompanije sa obe strane granice. Ali tri dana ne rešavaju osnovni problem.
SAD žele veći pristup kanadskom tržištu i promene u oblastima koje smatraju diskriminatornim prema američkim proizvođačima. Kanada pokušava da zaštiti svoje industrije i principe na kojima počiva severnoamerička slobodna trgovina.
Ulog je veliki. Spor se više ne vodi samo oko visine jedne carine. Radi se o pravilima prema kojima će kompanije proizvoditi i trgovati širom Severne Amerike.
Ako dogovor bude finalizovan, trodnevna pauza mogla bi da bude početak smirivanja jednog od najvažnijih trgovinskih sporova za Kanadu.
Ako pregovori ponovo propadnu, carine od 50 odsto mogu se brzo vratiti na dnevni red.
A tada bi račun platili ne samo Otava i Vašington. Platili bi ga proizvođači, izvoznici, zaposleni i, na kraju, potrošači.
