Donald Tramp ponovo je stavio carine u centar američke spoljne politike. Ovoga puta razlog nije Kina. Nije ni klasičan trgovinski spor sa Briselom. Američki predsednik zapretio je Evropskoj uniji novim, veoma visokim carinama ukoliko proceni da je evropska inicijativa za približavanje Kanade EU usmerena protiv interesa Sjedinjenih Američkih Država. Povod je predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da Kanada postane prvi „pridruženi član“ Evropske unije.
Tramp je ideju nazvao „smešnom“, a mogućnost takvog približavanja Kanade i Evrope potencijalnim „neprijateljskim činom“.
„Ako to urade, ako budem smatrao da je to na bilo koji način neprijateljski čin, uvešću veoma ozbiljne carine ili prekinuti trgovinu sa Evropom u mnogim oblastima“, rekao je Tramp novinarima, prenosi Rojters.
Istovremeno je ostavio prostor za drugačiji odgovor ukoliko proceni da evropska inicijativa nema nameru da ugrozi američke interese.
Kanada kao prvi „pridruženi član“ EU?
Ideja je neuobičajena iz jednostavnog razloga. Takav status trenutno praktično ne postoji u institucionalnoj arhitekturi Evropske unije.
Fon der Lajen je predlog iznela tokom govora o stanju Unije, kojem je prisustvovao kanadski premijer Mark Karni. Cilj je mnogo širi od klasičnog trgovinskog sporazuma.
EU i Kanada već imaju CETA sporazum o slobodnoj trgovini. Novi odnos trebalo bi da obuhvati dublju saradnju u tehnologiji, energetici, kritičnim mineralima, proizvodnji, veštačkoj inteligenciji, sajber bezbednosti i odbrani.
Fon der Lajen želi da odnose sa Kanadom podigne na „najviši mogući nivo“. Ali još nije jasno šta bi termin „pridruženi član“ konkretno značio.
Nisu definisana prava Kanade. Nisu definisane njene obaveze. Nije jasno ni kakav bi pristup Kanada dobila evropskom jedinstvenom tržištu.
Zbog toga se za sada više radi o stratečkoj inicijativi nego o gotovom institucionalnom modelu.
Zašto je Kanada toliko važna?
Iza političke priče nalazi se ozbiljna ekonomska računica. Kanada raspolaže ogromnim prirodnim resursima. Posebno je važna kada se govori o energiji i kritičnim mineralima.
Evropa upravo pokušava da smanji zavisnost od pojedinih dobavljača strateških sirovina.
Baterije, električni automobili, čipovi, energetika i odbrambena industrija zavise od sigurnog pristupa takvim resursima.
Kanada zato za Brisel nije samo politički saveznik. Ona je potencijalno veoma važan ekonomski i industrijski partner. Sa druge strane Atlantika računica je drugačija.
Kanadska ekonomija decenijama je snažno povezana sa američkom. Više od tri četvrtine kanadskog izvoza odlazi na američko tržište, prema podacima koje navode međunarodni mediji.
Automobilska industrija, energija i brojni proizvodni lanci toliko su povezani da američku i kanadsku ekonomiju u pojedinim sektorima nije jednostavno razdvojiti.
Upravo zato približavanje Kanade Evropi ima daleko veći značaj od diplomatske simbolike.
Karni traži alternativu
Kanadski premijer Mark Karni poslednjih meseci pokušava da proširi ekonomske i strateške veze zemlje.
Odnosi Otave i Vašingtona pogoršani su zbog trgovinskih sukoba i američkih carina.
Kanada zbog toga pokušava da smanji zavisnost od svog najvećeg trgovinskog partnera. Evropa je logičan izbor.
Kanada uzvratila Trampu: Nove carine na američku robu vrednu 20 milijardi dolara
Associated Press navodi da Kanada želi dublje evropsko partnerstvo koje bi obuhvatilo ekonomsku saradnju i investicije, ali da nije reč o klasičnom punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
Za Otavu je to pokušaj diverzifikacije. Za Brisel je prilika da jednog od najvećih američkih ekonomskih partnera približi evropskom tržištu.
Za Vašington je upravo ta kombinacija potencijalno problematična.
Trampovo omiljeno ekonomsko oružje
Trampova reakcija uklapa se u njegov širi pristup međunarodnoj trgovini. Carine za njega nisu samo instrument trgovinske politike.
One su i sredstvo političkog pritiska. Poruka Briselu ovog puta je prilično direktna: ukoliko Vašington proceni da približavanje Kanade Evropi ugrožava američke interese, trgovina može postati sredstvo odgovora.
To povećava rizik za evropske kompanije. Nove američke carine mogle bi da utiču na izvoznike iz automobilske, mašinske, farmaceutske i drugih industrija koje zavise od američkog tržišta.
Problem je i neizvesnost. Kompanije mogu da se prilagode carini od 10 ili 20 odsto ako znaju da će ona važiti nekoliko godina.
Mnogo je teže poslovati kada se trgovinski uslovi mogu menjati kao odgovor na političke odluke koje nisu direktno povezane sa samom trgovinom.
EU odgovara: O tome odlučuje Evropa
Evropska reakcija pokazuje da se spor ne svodi samo na carinske stope. Francuski ministar za Evropu Benjamin Hadad odbacio je mogućnost da Vašington odlučuje sa kim će Evropska unija razvijati odnose.
Njegova poruka, koju prenosi Reuters, jeste da evropske države samostalno odlučuju o svojim partnerstvima.
Time se pitanje Kanade pretvara u mnogo širu temu. Ko određuje granice ekonomskih savezništava?
I koliko daleko jedna velika ekonomija može da koristi pristup sopstvenom tržištu kao instrument političkog pritiska?
Kanada bi mogla da dobije ono što traži godinama – alternativu
Za Kanadu postoji dugoročni problem koji nijedan trgovinski sporazum ne može brzo da reši. Geografija.
Američko tržište nalazi se odmah preko granice. Evropa je preko Atlantika.
Transport, infrastruktura i višedecenijski lanci snabdevanja znače da Kanada ne može jednostavno da zameni SAD Evropskom unijom.
Ali ne mora ni da ih zameni. Dovoljno je da stvori alternativu.
Ako evropsko tržište postane dostupnije kanadskim kompanijama, a evropske investicije počnu intenzivnije da ulaze u kanadsku energetiku, rudarstvo, tehnologiju i odbranu, zavisnost Otave od jednog dominantnog partnera mogla bi postepeno da se smanjuje.
To je verovatno najvažniji ekonomski deo cele priče.
Evropa dobija resurse
Evropska računica gotovo je ogledalo kanadske. EU pokušava da poveća ekonomsku i stratešku autonomiju.
Za to su joj potrebni energija, kritični minerali, tehnološki partneri i pouzdani lanci snabdevanja. Kanada može da ponudi veliki deo toga.
Fon der Lajen je posebno pomenula saradnju u proizvodnji, tehnologiji, odbrambenoj industriji i Arktiku.
Na listi potencijalnih oblasti saradnje nalaze se i energija, baterije, veštačka inteligencija, kvantne tehnologije, sajber bezbednost i ekonomska sigurnost.
Zbog toga izraz „pridruženi član“ možda privlači najviše pažnje, ali je ekonomski sadržaj inicijative mnogo važniji od samog naziva.
Nova mapa svetske trgovine
Priča o Kanadi pokazuje koliko se globalna ekonomija promenila. Decenijama je dominantna ideja bila globalizacija.
Kompanije su tražile najjeftinije dobavljače. Kapital je tražio najveći prinos. Države su smanjivale trgovinske barijere.
Danas se sve češće govori o ekonomskoj sigurnosti. Poreklo energije ponovo je važno. Poreklo čipova je važno.
Kontrola nad kritičnim mineralima je važna. Odbrambena industrija je važna. A trgovinski partner ponovo postaje i geopolitički izbor.
Kanada između SAD i Evrope zato nije samo diplomatska priča.
Ona može biti još jedan znak nastanka ekonomskog sveta u kojem države više ne pitaju samo:
„Gde možemo najjeftinije da kupujemo i prodajemo?“
Sve češće pitaju:
„Od koga želimo da zavisimo?“
A odgovor na to pitanje mogao bi da odredi trgovinske tokove vredne stotine milijardi dolara u narednim godinama.
