Nešto se događa oko Grenlanda. Mesecima je Donald Tramp javno govorio da Sjedinjene Američke Države žele kontrolu nad najvećim ostrvom na svetu. Sada je stigla potvrda da su razgovori sa Vašingtonom zaista u toku. Ali niko ne govori šta se nalazi na stolu. Ministar spoljnih poslova Grenlanda Mute Egede potvrdio je u sredu da se pregovori sa SAD o budućnosti arktičkog ostrva nastavljaju.
Detalje nije želeo da otkrije.
„Zvaničnici vredno rade na rešavanju situacije“, rekao je Egede tokom debate u Evropskom parlamentu.
Dodao je da ne može da iznese sadržaj razgovora, ali je potvrdio da dijalog traje.
Rojters navodi da se pregovori odnose na budućnost Grenlanda, dok detalji onoga o čemu Vašington i Nuuk razgovaraju za sada nisu poznati.
I upravo je to najvažniji deo priče.
Da li se pregovara o američkom preuzimanju Grenlanda?
Za sada nema javne potvrde da Grenland i SAD pregovaraju o tome da ostrvo postane deo Sjedinjenih Država.
To je važna razlika. Potvrđeno je da se razgovara o budućnosti Grenlanda i rešavanju spora koji je nastao nakon američkih zahteva.
Nije potvrđeno šta bi konačni dogovor mogao da podrazumeva. Tramp je od početka drugog predsedničkog mandata više puta govorio da SAD treba da steknu Grenland.
Njegovo obrazloženje bilo je pre svega bezbednosno.
Američki predsednik tvrdi da je kontrola nad Grenlandom važna zbog rastućeg prisustva Rusije i Kine na Arktiku.
Takvi zahtevi izazvali su ozbiljne tenzije između Washingtona i Kopenhagena.
SAD i Danska nisu samo saveznici. Obe države su među osnivačima NATO-a.
Zbog toga je ideja da jedna članica Alijanse želi teritoriju povezanu sa drugom članicom otvorila veoma neuobičajen spor unutar zapadnog saveza.
Sada je taj spor, prema Rojtersu, prešao na diplomatski teren.
Zašto je Trampu toliko važan Grenland?
Odgovor se nalazi na mapi. Grenland zauzima izuzetno važan položaj između Severne Amerike i Evrope.
Nalazi se na prostoru koji postaje sve značajniji za vojnu kontrolu Arktika, rano upozoravanje na raketne napade i nadzor severnih pomorskih ruta.
Sjedinjene Države već imaju vojno prisustvo na ostrvu. Ali strateška vrednost Grenlanda raste kako se menja sam Arktik.
Otapanje leda otvara nove mogućnosti za pomorske pravce. Istovremeno raste interesovanje velikih sila za prirodne resurse i vojno prisustvo na krajnjem severu.
Rusija već ima najveće vojno prisustvo na Arktiku, dok Kina poslednjih godina pokušava da poveća svoje ekonomsko i strateško prisustvo u regionu.
Zbog toga Grenland više nije udaljeno ostrvo na periferiji globalne politike.
Postaje jedna od tačaka na kojima se ukrštaju interesi SAD, Evrope, Rusije i Kine.
Danska sada šalje i vojnike
Da situacija nije samo diplomatska pokazuje još jedan događaj. Danska je upravo poslala regrute na Grenland.
Rojters izveštava da je Danska prvi put u novijoj istoriji rasporedila regrute na ostrvu u okviru jačanja vojnog prisustva na Arktiku.
Vojnici učestvuju u vežbi Arctic Endurance.
Ona je deo šireg nastojanja Danske i NATO-a da povećaju sposobnost delovanja u ekstremnim arktičkim uslovima.
Kopenhagen je istovremeno najavio velika ulaganja u odbranu Arktika.
To je posebno važno zbog jedne od Trampovih glavnih kritika. Američki predsednik tvrdio je da Danska nije učinila dovoljno da zaštiti Grenland i širi arktički prostor. Kopenhagen sada očigledno želi da pokaže suprotno.
Grenland nije samo vojno pitanje
Ispod ogromne ledene površine krije se još jedan razlog zbog kojeg najveće svetske sile pažljivo posmatraju ovo ostrvo. Resursi.
Grenland poseduje nalazišta minerala koji postaju sve važniji za modernu industriju.
Posebno su značajne retke zemlje i drugi kritični minerali potrebni za baterije, elektroniku, energetsku tranziciju i odbrambenu industriju.
Zapadne ekonomije pokušavaju da smanje zavisnost od Kine u lancima snabdevanja takvim sirovinama. Zbog toga pitanje Grenlanda ima najmanje tri dimenzije. Vojnu, ekonomsku i geopolitičku.
Upravo ta kombinacija objašnjava zašto Vašington pokazuje toliko interesovanje za teritoriju sa svega nekoliko desetina hiljada stanovnika.
Ali postoji još jedan igrač – sami Grenlanđani
U raspravama o Trampu i Danskoj često se zanemaruje najvažnija činjenica. Grenland ima široku autonomiju.
I politička budućnost ostrva ne može jednostavno da se posmatra kao dogovor Washingtona i Kopenhagena.
Mute Egede je posebno važna figura u toj priči. Nekadašnji premijer Grenlanda postao je ministar spoljnih poslova u aprilu upravo u trenutku kada su odnosi sa SAD postali jedno od ključnih političkih pitanja ostrva.
Reuters je tada ocenio da će Egede imati zadatak da vodi odnose sa Vašingtonom usred američkog pritiska za kontrolu nad Grenlandom.
To današnju izjavu čini još značajnijom. Čovek direktno zadužen za odnose sa Amerikom sada potvrđuje da razgovori traju.
Ali odbija da kaže o čemu se pregovara.
Šta onda može da bude na stolu?
U ovom trenutku može se govoriti samo o mogućim pravcima razgovora. Jedna mogućnost je proširenje američkog vojnog prisustva.
Druga je novi bezbednosni aranžman SAD, Danske i Grenlanda. Treća se odnosi na američke investicije i pristup strateškim mineralima.
Mogući su i dogovori o infrastrukturi, lukama, aerodromima i arktičkoj bezbednosti.
Ali postoji i politički mnogo osetljivije pitanje dugoročnog statusa Grenlanda.
Za sada nema dokaza da je dogovor o američkom preuzimanju ostrva blizu.
Zato bi bilo prerano govoriti da SAD „preuzimaju Grenland“. Ali više nije reč samo o Trampovim izjavama. Pregovori postoje.
Od političke provokacije do stvarnih pregovora
To je možda i najveća promena u celoj priči. Kada je Tramp ponovo otvorio pitanje američke kontrole nad Grenlandom, mnogima je ideja izgledala kao još jedna provokativna politička poruka.
Zatim je usledio diplomatski sukob. Evropa je reagovala. Danska je počela intenzivnije da jača arktičku odbranu.
A sada predstavnik Grenlanda otvoreno potvrđuje da se sa Amerikancima razgovara o budućnosti ostrva.
Još nije poznato gde će ti pregovori završiti. Možda će rezultat biti samo novi bezbednosni sporazum.
- Epl tužen za dve milijarde funti: Da li zaštitom privatnosti guši konkurenciju?
- Folksvagen planira da ugasi Seat do 2029. godine: Posle 75 godina prednost dobija Kupra
- Od 443 zanimanja, dva se izdvajaju po vrlo malom riziku od Alchajmera: Taksisti na čelu
- Kina menja pravila onlajn kupovine: Tržište od 178 milijardi dolara i isporuka za manje od sat vremena
- Popularni taksi prevoznik otpušta 3.300 ljudi
Možda će SAD dobiti veće vojno ili ekonomsko prisustvo. A možda će pregovori otvoriti potpuno novu fazu u odnosima Grenlanda, Danske i Vašingtona.
Jedno je, međutim, postalo jasno.
Pitanje koje je pre nekoliko meseci zvučalo gotovo nezamislivo više se ne rešava preko televizijskih izjava. Sada se o njemu razgovara iza zatvorenih diplomatskih vrata.
