Holandska centralna banka napravila je značajnu promenu u načinu na koji čuva svoje zlatne rezerve. Iz Sjedinjenih Američkih Država i Kanade premešteno je oko 86 tona zlata. Nova ključna lokacija je London. Razlog nije samo finansijske prirode.
De Nederlandsche Bank (DNB) otvoreno navodi rastuće geopolitičke nemire i potrebu da zemlja bude spremnija za ozbiljne krizne situacije.
Operacija je sprovedena između marta i avgusta 2026. godine. DNB je time promenila geografsku strukturu jedne od najvažnijih državnih rezervi. Ukupna količina zlata, međutim, nije smanjena.
Zašto baš London?
London je jedno od najvažnijih svetskih tržišta fizičkog zlata. Za centralnu banku to znači nešto veoma konkretno – veću likvidnost. Zlato koje se nalazi u Londonu može brže da se upotrebi ili njime trguje nego rezervama smeštenim u Njujorku i Otavi. Upravo je to ključ odluke DNB-a.
„Ovim premeštanjem poboljšali smo mogućnost trgovanja našim zlatnim rezervama. Očekujemo da nikada nećemo morati da ih koristimo, ali moramo da ojačamo našu otpornost i spremnost“, izjavio je guverner DNB-a Olaf Sleijpen.
Holandska centralna banka u zvaničnom saopštenju o premeštanju zlatnih rezervi navodi da se zlato čuvano kod Banke Engleske smatra najlakše utrživim delom njenih rezervi.
To je posebno važno u slučaju ozbiljne finansijske ili geopolitičke krize.
Gde Holandija sada čuva zlato?
Holandija je na kraju 2025. godine posedovala 612,4 tone zlata. Njegova tadašnja vrednost procenjena je na 72,2 milijarde evra. Pre poslednje promene, 31,3 odsto rezervi nalazilo se u Njujorku. U Otavi je bilo 19,7 odsto, dok je London čuvao 18,1 odsto.
Sada je raspored znatno ravnomerniji. U Londonu se nalazi 32,1 odsto holandskog zlata. U samoj Holandiji ostalo je 30,8 odsto. Njujork i Otava sada pojedinačno drže po 18,5 odsto rezervi.
O ovom potezu izvestio je i The Guardian, uz ocenu da je cilj da zlato bude brže dostupno u slučaju krize.
Zlato nije jednostavno utovareno u avione
Posebno je zanimljiv način na koji je operacija izvedena. DNB nije fizički transportovala svih 86 tona zlata preko Atlantika.
Oko 59 tona zlata u Njujorku najpre je prodato. Istovremeno je odgovarajuća količina kupljena u Londonu. Na taj način banka je izbegla rizike i troškove fizičkog transporta ogromne količine plemenitog metala.
Drugi deo operacije bio je fizički. Više od 27 tona zlata prebačeno je iz SAD i Kanade u holandski Zeist. Istovremeno je približno ista količina zlata iz Zeista prebačena u London.
DNB navodi da je kombinovanjem prodaje, kupovine i fizičkog transporta smanjila operativne rizike.
Zašto centralne banke ponovo gledaju ka zlatu?
Holandska odluka dobija dodatnu težinu kada se posmatra u širem kontekstu. Zlato poslednjih godina ponovo dobija važnu ulogu u rezervama centralnih banaka. Geopolitički rizici, visoki nivoi državnog duga i zabrinutost zbog vrednosti tradicionalnih valuta povećali su njegov značaj.
Reuters je u julu, pozivajući se na anketu analitičara, objavio da se očekuje da kupovine centralnih banaka ostanu važan oslonac tražnje za zlatom. Među razlozima su geopolitička nestabilnost, fiskalni rizici i potreba za diverzifikacijom rezervi.
Cena zlata u međuvremenu ostaje veoma osetljiva na geopolitičke događaje, kretanje dolara i očekivanja u vezi sa kamatnim stopama u SAD. Reuters je početkom septembra izvestio da je zlato ponovo ojačalo uz slabljenje dolara i pad prinosa na američke obveznice.
To pokazuje zašto zlato za centralne banke nije samo investicija.
Ono predstavlja svojevrsno osiguranje za ekstremne okolnosti.
Da li je ovo znak manjeg poverenja u SAD?
Tu je potreban oprez. DNB svoju odluku nije predstavila kao povlačenje iz američkog finansijskog sistema. Zvanično obrazloženje govori o likvidnosti, raspodeli rizika i spremnosti za krizne situacije.
Holandija i dalje drži 18,5 odsto svojih zlatnih rezervi u Njujorku.
Ipak, geopolitička dimenzija poteza ne može se zanemariti. Sama banka je „rastuće geopolitičke nemire“ navela kao jedan od razloga promene.
Zato je važnija poruka možda u tome gde se zlato nalazi nego u tome koliko ga Holandija poseduje.
U normalnim vremenima lokacija rezervi može izgledati kao tehničko pitanje. U velikoj krizi ona postaje strateško pitanje.
Holandska centralna banka upravo se priprema za taj scenario. Ne zato što očekuje da će morati da proda svoje zlato. Već zato što želi da, ukoliko takav trenutak ikada dođe, može da reaguje brzo.
