Na svetskim finansijskim tržištima događa se nešto što se vrlo brzo može preliti na kredite građana, poslovanje kompanija i državne budžete. Investitori masovno prodaju državne obveznice. Njihove cene zato padaju, dok prinosi rastu, navodi Rojters.
Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice dostigao je 4,81 odsto. To je najviši nivo u gotovo tri godine.
U Japanu je desetogodišnji prinos premašio tri odsto prvi put za 30 godina. Australijske desetogodišnje obveznice dostigle su 5,198 odsto, najviše za više od 15 godina.
Velika Britanija se suočava sa troškovima zaduživanja kakvi nisu viđeni od finansijske krize.
Iza ovih brojeva nalazi se mnogo veći problem.
Investitori od država traže sve veću cenu da bi im pozajmili novac.
A kada država plaća skuplji novac, posledice se vremenom šire kroz celu ekonomiju.
Zašto investitori prodaju obveznice?
Tržište trenutno istovremeno pokušava da proceni nekoliko velikih rizika. Prvi je inflacija.
Rast cena energenata ponovo je otvorio pitanje koliko brzo centralne banke zaista mogu da obuzdaju rast cena.
Brent nafta je u sredu porasla oko jedan odsto, na 95,61 dolar po barelu. Prethodnog dana skočila je gotovo šest odsto, navodi Reuters.
Financial Times navodi još jedan važan podatak. Evropska cena prirodnog gasa dostigla je najviši nivo od početka 2023. godine, dok je inflacija u evrozoni u avgustu porasla na 3,3 odsto.
Geopolitički sukobi tako ponovo preko energije dolaze do novčanika građana i bilansa kompanija.
Skuplja energija podiže troškove proizvodnje i transporta. Može da poveća cene robe i usluga. Time centralnim bankama otežava smanjivanje kamatnih stopa.
Tržišta sada čak računaju na mogućnost novih povećanja kamata.
Drugi problem je dug
Inflacija, međutim, nije jedini razlog nervoze. Investitori gledaju ogromne državne dugove i budžetske deficite velikih ekonomija.
I postavljaju jednostavno pitanje: koliki prinos želimo da bismo nastavili da finansiramo te države?
Što je rizik veći, investitori traže veći prinos. Rojters navodi da investitori sve više zahtevaju dodatnu premiju zbog kombinacije inflacije, fiskalnih rizika i ogromne količine novog duga koji dolazi na tržište.
Financial Times ide korak dalje. Ocenjuje da rast prinosa predstavlja upozorenje vladama da tržište sve manje toleriše fiskalnu nedisciplinu. Javni dug razvijenih ekonomija u zbiru je već premašio 100 odsto njihovog BDP-a.
To menja odnos snaga između država i investitora.
Vraćaju se „bond vigilantes“
Na tržištima se zato ponovo koristi izraz koji je decenijama zvučao gotovo zaboravljeno – „bond vigilantes“.
Termin opisuje investitore koji prodajom državnih obveznica praktično kažnjavaju vlade za politiku koju smatraju fiskalno neodgovornom.
Ako tržište proceni da država previše troši, previše se zadužuje ili nema kredibilan plan za kontrolu duga, investitori mogu da zahtevaju znatno veći prinos.
Tada servisiranje državnog duga postaje skuplje. A što država više novca daje na kamate, manje joj ostaje za druge potrebe.
Zbog toga tržište obveznica može da ograniči ono što političari žele da urade mnogo efikasnije nego politička debata.
Ekonomista Ed Yardeni, koji je popularizovao izraz „bond vigilantes“ tokom osamdesetih godina, kaže da strah proizlazi iz velikih budžetskih deficita, rastućeg javnog duga i sve većih troškova kamata.
Zašto je granica od pet odsto toliko važna?
Posebna pažnja usmerena je na američke desetogodišnje državne obveznice. Njihov prinos dostigao je 4,81 odsto.
Sada se sve češće govori o mogućnosti prelaska granice od pet odsto. Na prvi pogled, razlika između 4,81 i pet odsto ne izgleda dramatično.
Za finansijska tržišta jeste. Američke državne obveznice predstavljaju jednu od najvažnijih referentnih tačaka za određivanje cene novca širom sveta.
Kada njihovi prinosi rastu, povećava se pritisak na čitav niz drugih kamatnih stopa.
Charu Chanana iz Saxa smatra da nivo od pet odsto na američkim desetogodišnjim obveznicama postaje sve realniji pre nego što prinosi postanu dovoljno atraktivni da ponovo privuku veći broj kupaca.
Šta ovo znači za građane?
Najvažnije pitanje nije šta će se dogoditi vlasnicima obveznica. Već šta rast prinosa znači za ljude koji nikada nisu kupili nijednu obveznicu.
Odgovor je – skuplji novac. Prinosi na državne obveznice predstavljaju osnovu prema kojoj se formiraju mnoge druge kamatne stope u ekonomiji.
Kada oni rastu, raste pritisak i na kamate na stambene kredite i druge oblike zaduživanja.
Reuters upravo upozorava da rast državnih prinosa pooštrava finansijske uslove kroz više hipotekarne i kreditne stope.
To znači da kupovina stana na kredit postaje skuplja. Refinansiranje postojećih dugova može postati teže. Kompanije plaćaju više za novi kapital.
Potrošači imaju manje prostora za potrošnju.
Kompanije imaju isti problem
Za biznis je računica još direktnija. Kompanija koja je ranije mogla relativno jeftino da pozajmi novac za novu fabriku, akviziciju ili razvoj proizvoda sada mora da računa sa većom kamatom.
Neki projekti koji su bili profitabilni sa jeftinim kapitalom više ne moraju imati ekonomskog smisla.
Viši prinosi mogu da utiču i na vrednovanje kompanija na berzi.
Posebno su osetljive kompanije čija se velika očekivana zarada nalazi daleko u budućnosti. To često uključuje tehnološke i druge brzorastuće kompanije.
Reuters navodi da trenutni nivo kamata već počinje da stvara pritisak na servisiranje dugova privatnog i javnog sektora, kao i na valuacije dugoročnih growth investicija.
Ironično, jedan deo pritiska dolazi upravo iz tehnološkog sektora.
Velike tehnološke kompanije agresivno prikupljaju kapital za finansiranje AI infrastrukture. Njihovo veliko izdavanje korporativnih obveznica povećava ponudu duga na tržištu i dodatno utiče na prinose.
Japan pokazuje koliko se svet promenio
Možda najbolji simbol promene dolazi iz Japana.
Japan je decenijama bio sinonim za ekstremno niske kamatne stope.
Sada je prinos na desetogodišnje japanske državne obveznice prešao tri odsto. Takav nivo nije viđen od 1996. godine.
To nije samo japanska priča.
Pokazuje koliko se globalni finansijski sistem udaljio od ere gotovo besplatnog novca koja je obeležila veliki deo perioda nakon globalne finansijske krize.
I Velika Britanija oseća pritisak. Prinos na desetogodišnje britanske državne obveznice dostigao je nivo koji nije viđen od 2008. godine. Financial Times navodi da rast troškova kamata već smanjuje fiskalni prostor britanske vlade.
Najvažnije pitanje: Koliko dugo svet može da podnese skup novac?
Visoke kamatne stope same po sebi ne moraju izazvati krizu. Problem nastaje kada se spoje sa velikim dugovima.
Države su tokom prethodnih godina nagomilale obaveze. Kompanije su koristile jeftino finansiranje. Građani su se navikli na period relativno povoljnog novca.
Sada se cena tog novca menja. Ukoliko visoki prinosi potraju, refinansiranje dugova postaće sve skuplje. Vlade će morati da biraju između većih poreza, smanjivanja potrošnje i dodatnog zaduživanja.
- Ko će imati najviše posla do 2035: Dvanaest zanimanja sa najbržim rastom
- Evropljani se plaše starenja
- Nova sezona je počela: šta se vraća u našu svakodnevicu sa septembrom
- JYSK slavi 15 godina u Srbiji: od prve prodavnice u Subotici do 52 lokacije i 439 zaposlenih
- Da li SAD preuzimaju Grenland? Ministar spoljnih poslova potvrdio da su pregovori u toku, Danska šalje vojsku
Kompanije će morati pažljivije da biraju investicije. Građani će osećati pritisak kroz kredite.
Zato trenutna rasprodaja obveznica nije samo još jedan turbulentan dan na finansijskim tržištima.
To je upozorenje da bi svet mogao duže nego što se očekivalo da živi sa visokom cenom novca.
A upravo cena novca na kraju određuje cenu gotovo svega ostalog.
