Svetsko tržište nafte suočava se sa situacijom kakva nije zabeležena u prethodnim energetskim krizama.
Više od 43 odsto globalne proizvodnje nafte dolazi iz zemalja pogođenih ratovima, političkim sukobima ili ozbiljnim poremećajima. To je oko 45 miliona barela dnevno, prema proračunu Rojtersa zasnovanom na podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Rat sa Iranom samo je jedan deo problema. Tu su i rat Rusije i Ukrajine, nestabilnost u Libiji i ograničenja koja pogađaju venecuelanski izvoz. Istovremeno je van funkcije više od deset odsto globalnih kapaciteta za preradu nafte.
Posledice više nisu ograničene na energetski sektor.
Skuplje gorivo podstiče inflaciju. Inflacija utiče na kamatne stope. Države i kompanije zato se zadužuju skuplje.
Energetska kriza ponovo postaje ekonomska kriza.
45 miliona barela dnevno dolazi iz problematičnih područja
Broj koji najbolje opisuje trenutnu situaciju jeste 45 miliona barela.
Toliko su tokom 2025. proizvodile zemlje koje su sada direktno pogođene konfliktima i drugim velikim geopolitičkim poremećajima. To predstavlja više od 43 odsto svetske ponude.
Prema Rojtersu, američki i izraelski napadi na Iran pre šest meseci pokrenuli su ono što je preraslo u najveću krizu snabdevanja naftom do sada.
Istovremeno, rat u Ukrajini utiče na rusku proizvodnju i preradu. Nestabilnost u Libiji predstavlja dodatni rizik. Ograničenja izvoza venecuelanske nafte početkom godine dodatno su zategla tržište.
Važna razlika u odnosu na neke prethodne naftne krize jeste širina problema.
Svet se ne suočava sa jednim poremećajem. Suočava se sa nekoliko istovremeno.
Ormuz ostaje najopasnija tačka
U centru energetske krize nalazi se Persijski zaliv. Preko Ormuskog moreuza tradicionalno prolazi jedan od najvažnijih energetskih tokova na svetu. Reuters navodi da se trenutni poremećaj snabdevanja naftom iz Zaliva procenjuje na između pet i sedam miliona barela dnevno.
Saudijska Arabija pokušava da deo izvoza preusmeri prema Crvenom moru. Drugi proizvođači iz Zaliva traže alternativne načine da naftu izvedu iz regiona.
Ali ni alternativni putevi nisu bezbedni.
Napadi u Crvenom moru i blizini Sueckog kanala pokazali su koliko je globalna energetska logistika postala ranjiva.
Iran je dodatno podigao tenzije stavljanjem 45 tankera na crnu listu zbog navodnog kršenja pravila tranzita kroz Ormuski moreuz. Brodovima prete novčane kazne, zadržavanje i zaplena tereta.
To više nije samo pitanje cene nafte. To je pitanje fizičke mogućnosti da nafta stigne od proizvođača do kupca.
Ruske rafinerije predstavljaju drugi veliki problem
Dok je pažnja tržišta usmerena na Bliski istok, drugi veliki energetski poremećaj odvija se u Rusiji.
Ukrajina nastavlja napade na rusku rafinerijsku infrastrukturu.
Prema Rojtersu, pogođena su postrojenja čak i hiljadama kilometara udaljena od teritorije pod kontrolom Ukrajine. Sukobi u Zalivu i Ukrajini zajedno su smanjili globalne rafinerijske kapacitete za oko deset odsto.
To je izuzetno važna razlika. Svetu nije potrebna samo sirova nafta. Potrebni su benzin, dizel, mlazno gorivo i drugi derivati.
Zato veliki problem može postojati čak i kada nafte fizički ima dovoljno. Ako nema dovoljno rafinerija koje mogu da je pretvore u gorivo, tržište ostaje pod pritiskom.
Rusija se već suočava sa nestašicama goriva i ograničila je izvoz benzina i dizela.
Time se dodatno smanjuje ponuda na međunarodnom tržištu.
Amerika postaje još važnija za svetsko tržište
Geopolitički poremećaji povećali su zavisnost sveta od američke proizvodnje nafte.
SAD su poslednjih godina postale jedan od ključnih stabilizatora globalnog tržišta.
Ali ni američka proizvodnja nije potpuno zaštićena.
Ekstremne vremenske prilike mogu da poremete proizvodnju, rafinerije i transport. To znači da se sve veći deo sigurnosti globalnog snabdevanja oslanja na sistem koji takođe ima svoje rizike.
U normalnim okolnostima tržište može relativno lako da apsorbuje problem u jednom regionu.
Današnji problem je što rezervnih opcija ima sve manje.
Svet troši svoju sigurnosnu rezervu
Kada tržište ostane bez dovoljno nafte, postoji poslednja linija odbrane. Strateške rezerve.
Međunarodna agencija za energiju već je koordinirala rekordno oslobađanje nafte iz rezervi kako bi ublažila udar na tržište.
Ali taj mehanizam ima očigledno ograničenje. Rezerve nisu beskonačne.
Reuters navodi da je oslobađanje hitnih zaliha uglavnom završeno, dok globalne komercijalne zalihe nastavljaju da padaju.
Analiza Reuters Breakingviews dodatno pokazuje koliko se zaštitni jastuk smanjio. Od oko 400 miliona barela najavljenih za oslobađanje, približno 290 miliona barela već je iskorišćeno. Zalihe na kopnu i moru pale su za oko 300 miliona barela od sredine jula.
Što su rezerve manje, tržište postaje osetljivije na svaki sledeći incident.
Jedan napad na tanker. Jedan prekid rada velike rafinerije. Jedan uragan.
Svaki od tih događaja sada može imati veći uticaj nego pre nekoliko meseci.
Nafta od 90 dolara možda više nije skupa
Promenila se i psihologija tržišta. Brent se zadržava ispod ekstremnih nivoa viđenih ranije tokom sukoba. Ali Reuters Breakingviews upozorava da bi cena od oko 92 dolara po barelu mogla da postane nova donja granica, ukoliko se geopolitička situacija ne popravi.
To bi bila velika promena. Investitori su godinama posmatrali cenu od 90 ili 100 dolara kao signal ozbiljne napetosti na tržištu.
U novim okolnostima takve cene mogu postati normalnije. Posebno ako se nastavi smanjivanje zaliha.
Gorivo vraća inflaciju u centar pažnje
Naftna kriza brzo prelazi sa energetskih tržišta na račune građana i kompanija.
Cena dizela u SAD dostigla je rekordne nivoe uprkos tome što rafinerije rade sa veoma visokim iskorišćenjem kapaciteta.
Skuplji dizel znači skuplji transport. Skuplji transport znači veće troškove hrane, robe široke potrošnje, industrijskih proizvoda i logistike.
- Nikada mu nijedan zaposleni nije dao otkaz. Plata, kaže, nije tajna
- Skoro polovina svetske nafte dolazi iz ratnih zona: Energetsko tržište ulazi u opasnu fazu
- Tesla podigao cenu Cybertrucka za 5.000 dolara: Novi zaokret za kontroverzni električni pikap
- Zaposleni brži od kompanija: AI je već na radnom mestu, pravila kasne
- Tramp udara na Kanadu: Carine od 50 odsto na automobile i čelik od 2027.
Na kraju se deo tih troškova prenosi na potrošača. Zato rast cene energije ponovo komplikuje posao centralnim bankama.
Ako inflacija ostane visoka zbog energije, prostor za niže kamatne stope postaje uži.
Reuters navodi da su više cene goriva već postale značajan pokretač inflacije i doprinose višim trošovima zaduživanja.
Energetska kriza se tako pretvara u monetarni problem.
Najveći rizik možda tek dolazi
Postoji još jedna činjenica koja tržištu ne daje mnogo razloga za mir. Iran i dalje ima mogućnost dodatne eskalacije.
Teheran bi mogao da pojača pritisak na pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz. Postoje i rizici za energetsku infrastrukturu država Zaliva.
Istovremeno, Vašington dodatno pojačava ekonomski pritisak. SAD su proširile sankcije prema Iranu, dok je Teheran najavio odgovor.
Svaki novi krug sankcija i kontraudara povećava rizik za energetsko tržište. A prostor za grešku postaje sve manji.
Nova energetska realnost
Svetsko tržište nafte decenijama je građeno na pretpostavci da se poremećaj u jednom regionu može nadoknaditi proizvodnjom u drugom.
Ta pretpostavka sada je na ozbiljnom testu. Bliski istok je nestabilan. Ruske rafinerije su pod pritiskom. Libija ostaje rizična. Venecuelanska trgovina je ograničena. Strateške rezerve su smanjene.
Istovremeno, potrošačima je i dalje potrebno gorivo.
Zato podatak da više od 43 odsto globalne proizvodnje dolazi iz zemalja pogođenih konfliktima nije samo još jedna energetska statistika.
To je upozorenje o tome koliko je svetska ekonomija postala zavisna od područja u kojima je proizvodnju, preradu ili transport moguće poremetiti praktično preko noći.
Nekada se tržište pitalo koliko će nafte svet proizvesti. Sada je jednako važno pitanje koliko te nafte može bezbedno da stigne do kupaca.
