Veštačka inteligencija ušla je u kompanije pre nego što su mnoge kompanije stigle da odluče šta će sa njom. Zaposleni u Holandiji sve češće koriste generativnu veštačku inteligenciju u svakodnevnom radu. Poslodavci, međutim, znatno sporije uvode pravila, obuke i zvanične alate. Rezultat je sve veći jaz između načina na koji ljudi stvarno rade i načina na koji kompanije upravljaju novom tehnologijom.
Analiza ekonomskog časopisa ESB pokazuje da je u svim posmatranim sektorima udeo zaposlenih koji koriste generativni AI veći od udela onih koji kažu da poslodavac takvu upotrebu aktivno podržava.
U većini sektora razlika premašuje 15 procentnih poena. U obrazovanju i državnoj upravi približava se 30 procentnih poena.
Podaci potiču iz AI istraživanja holandske centralne banke (DNB), sprovedenog među zaposlenima u oktobru 2025. godine. Samo 25 odsto ispitanika reklo je da oseća aktivnu podršku poslodavca za korišćenje AI na poslu.
AI se koristi i kada kompanija nema strategiju
To, međutim, ne znači da ostali zaposleni ne koriste AI. Naprotiv.
Mnogima je dozvoljeno da koriste određene AI alate, ali bez posebnih obuka ili podsticaja. U drugim organizacijama nema dovoljno jasnih pravila. Upravo tu nastaje jedan od najvećih izazova za kompanije.
Dok uprave razmatraju politike, zaposleni već eksperimentišu sa ChatGPT-om, Copilotom i drugim alatima. AI tako u kompanije sve češće ulazi „odozdo“, preko pojedinačnih zaposlenih, a ne kroz organizovanu digitalnu transformaciju.
DNB navodi da približno polovina ljudi već koristi AI na poslu, često svakodnevno ili nedeljno. Tehnologija se koristi za rutinske poslove, sažimanje dokumenata, prevođenje i pripremu prezentacija.
To menja i tradicionalnu logiku uvođenja novih poslovnih tehnologija.
Ranije bi kompanija kupila softver, odredila pravila, obučila zaposlene i tek onda počela primenu. Kod generativne veštačke inteligencije redosled je često obrnut.
„Bring Your Own AI“ postaje novi poslovni rizik
Kada kompanija ne ponudi odgovarajuće rešenje, zaposleni pronalaze svoje.
Taj fenomen dobio je naziv Bring Your Own AI (BYOAI). Zaposleni koriste privatne naloge na javno dostupnim servisima kako bi završili poslovne zadatke.
NL Times upozorava da takva praksa stvara ozbiljan problem upravljanja podacima. Zaposleni mogu u javne AI modele uneti poslovne dokumente, podatke klijenata ili delove izvornog koda.
Za kompaniju to znači da AI više nije samo pitanje produktivnosti. Postaje pitanje upravljanja rizikom.
Problem je posebno izražen kada zaposleni ne znaju koji podaci smeju da se koriste, koji alati su odobreni i ko je odgovoran za proveru rezultata koje AI generiše.
Zabrana korišćenja AI pritom ne mora biti efikasno rešenje. Ako zaposleni u tehnologiji vide način da posao završe brže, deo njih će je verovatno koristiti i bez formalne podrške.
Kompanije zato moraju da biraju između kontrolisanog uvođenja AI i situacije u kojoj se tehnologija već koristi, ali van njihovog nadzora.
Država i obrazovanje imaju najveći jaz
Najveća razlika između korišćenja AI i podrške poslodavaca u Holandiji primećena je u državnoj upravi i obrazovanju.
Jaz se približava 30 procentnih poena. Razlozi nisu iznenađujući.
Ove institucije raspolažu velikom količinom osetljivih podataka. Istovremeno moraju da vode računa o privatnosti, autorskim pravima, odgovornosti i načinu na koji se informacije građana ili učenika obrađuju.
Nastavnici ipak mogu koristiti generativni AI za pripremu materijala i sažetaka. Zaposleni u državnoj upravi mogu ga koristiti za izveštaje i obradu velikog broja dokumenata.
Tehnologija je, dakle, dostupna odmah. Institucionalna pravila zahtevaju mnogo više vremena.
Finansije i poslovne usluge brže reaguju
Situacija je drugačija u delovima privatnog sektora. Poslovne usluge i finansijski sektor spadaju među oblasti u kojima su i korišćenje AI i podrška poslodavaca relativno visoki.
Šira slika pokazuje koliko se brzo stav kompanija menja.
Prema istraživanju holandske agencije UWV, udeo poslodavaca koji navode da se AI u njihovoj organizaciji koristi u značajnoj meri udvostručio se između 2024. i 2025. godine. Čak 62 odsto očekuje da će AI za pet godina biti korišćen u značajnoj meri.
Kompanije, dakle, više ne raspravljaju samo o tome da li će koristiti AI.
Sve važnije pitanje postaje kako će ga koristiti.
Evropska pravila dodatno menjaju obaveze kompanija
To pitanje dobija dodatnu težinu zbog evropske regulative.
Evropski AI Act predviđa obaveze u oblasti AI pismenosti. Kompanije i druge organizacije koje koriste AI sisteme moraju da preduzmu mere kako bi zaposleni koji rade sa tim sistemima imali odgovarajuće znanje o njihovoj upotrebi.
Odredbe o AI pismenosti primenjuju se od 2. februara 2025. godine, dok se pravila nadzora i sprovođenja primenjuju od avgusta 2026. godine.
Drugim rečima, obuka zaposlenih više nije samo pitanje dobre HR ili tehnološke politike.
Postaje i pitanje usklađenosti poslovanja. Evropska komisija je zbog toga napravila i bazu primera AI obuka i drugih inicijativa. U njoj je više od 40 praksi iz kompanija i javnog sektora.
AI štedi vreme, ali ne mora da smanji pritisak
Najveći argument za širu primenu generativne veštačke inteligencije ostaje produktivnost.
Evropsko istraživanje pokazalo je da više od 70 odsto građana smatra da roboti i AI doprinose produktivnosti na radnom mestu. Istovremeno, 84 odsto smatra da je potrebno pažljivo upravljanje tehnologijom kako bi se zaštitili privatnost i transparentnost.
To dobro opisuje dilemu pred kojom se nalaze poslodavci.
- Nova pravila za automobile od novembra: Uvodi se Evro 7 – šta će biti sa benzincima, dizelašima i električnim automobilima
- Budućnost je nekada ličila na Ameriku. Danas sve više liči na Kinu
- Nikada mu nijedan zaposleni nije dao otkaz. Plata, kaže, nije tajna
- Skoro polovina svetske nafte dolazi iz ratnih zona: Energetsko tržište ulazi u opasnu fazu
- Tesla podigao cenu Cybertrucka za 5.000 dolara: Novi zaokret za kontroverzni električni pikap
AI može da ubrza pisanje, analizu, pretragu, programiranje i administrativne poslove. Ali ušteda vremena sama po sebi ne znači i manje rada.
Ako kompanija samo podigne očekivanja i skrati rokove, tehnološka produktivnost može da se pretvori u dodatni pritisak na zaposlene.
Zato će možda najvažnije pitanje naredne faze AI revolucije biti drugačije od onog koje se danas najčešće postavlja.
Ne samo koliko vremena AI može da uštedi, već šta kompanija radi sa tim ušteđenim vremenom.
Poslodavci više nemaju luksuz da čekaju
Primer Holandije pokazuje da usvajanje generativne veštačke inteligencije ne mora da počne odlukom uprave.
Ono je u mnogim kompanijama već počelo.
Zaposleni testiraju alate, razvijaju sopstvene načine rada i otkrivaju gde mogu da automatizuju deo posla. Ako kompanija nema strategiju, to ne znači da nema AI. To samo može da znači da ne zna kako se AI unutar nje koristi.
Za menadžment je zato naredni korak mnogo širi od kupovine nekoliko licenci.
Potrebno je definisati koji alati su dozvoljeni. Koji podaci smeju da se unose. Ko proverava rezultate. Kako se zaposleni obučavaju. I, možda najvažnije, kako se povećana produktivnost pretvara u poslovnu vrednost bez stvaranja novih bezbednosnih i organizacionih problema.
AI je već stigao na radno mesto. Sada poslodavci moraju da ga sustignu.
