Humanoidni roboti mogli bi da pređu put od tehnološke atrakcije do proizvoda za masovno tržište u narednih deset godina. Ključ neće biti samo u boljem hardveru. Presudnu ulogu imaće razvoj veštačke inteligencije koja će robotima omogućiti da razumeju svet oko sebe.
Takvu procenu izneo je Vang Singsing (Wang Xingxing), osnivač i direktor kineske kompanije Unitree Robotics, tokom Svetskog kongresa robotike u Pekingu.
Vang smatra da se industrija približava svom svojevrsnom „ChatGPT trenutku“. To bi bila tačka u kojoj humanoidni roboti postaju dovoljno sposobni za široku praktičnu upotrebu.
Kako prenosi Rojters, Vang procenjuje da bi takav tehnološki proboj mogao da se dogodi u periodu od dve do deset godina.
Kada će humanoidni roboti biti spremni za masovno tržište?
Prema Vangovom kriterijumu, prelomni trenutak nastupiće kada robot bude sposoban da izvrši oko 80 odsto zadataka koje mu čovek zada glasom ili tekstom.
Postoji, međutim, važan uslov. Robot bi te zadatke morao uspešno da izvršava i u okruženju sa kojim se ranije nije susreo.
Upravo tu današnja tehnologija nailazi na jednu od najvećih prepreka.
Savremeni humanoidni roboti mogu da budu veoma uspešni u kontrolisanim i unapred pripremljenim uslovima. Problem nastaje kada se promeni položaj predmeta, raspored prostorije ili neki drugi element okruženja.
Performanse tada mogu naglo da opadnu.
To pokazuje i koliko je velika razlika između impresivne demonstracije i robota koji može pouzdano da radi u fabrici, prodavnici ili domaćinstvu.
Izveštaj Associated Pressa sa kongresa u Pekingu upravo ukazuje na taj jaz. Roboti danas mogu da plešu, boksuju ili igraju stoni tenis, ali praktični zadaci iz svakodnevnog života ostaju znatno zahtevniji.
Najvažniji deo robota više nisu ruke i noge
Zbog toga se sledeća velika tehnološka bitka neće voditi samo oko motora, senzora, baterija i mehaničkih komponenti.
Vodiće se oko „mozga“ robota.
Reč je o takozvanoj embodied AI, odnosno „otelotvorenoj“ veštačkoj inteligenciji. Cilj je da AI sistem istovremeno opaža fizičko okruženje, razume instrukcije, planira poteze i kontroliše telo robota.
Drugim rečima, robot više ne bi samo izvršavao unapred programiranu sekvencu.
Morao bi da proceni situaciju i prilagodi svoje ponašanje.
To je daleko složeniji problem od odgovaranja na pitanje u četbotu. Fizički svet je promenljiv, a greške robota imaju neposredne posledice.
Zato Vang upravo razvoj inteligencije robota vidi kao ključni uslov za narednu fazu industrije. Reuters navodi da Unitree intenzivno ulaže u razvoj takozvanih „world models“, koji treba da pomognu robotima da razumeju i predvide događaje u fizičkom svetu.
Unitree ulaže milijarde u „mozak“ robota
Koliko je ova tehnologija važna za kompaniju pokazuje i način na koji Unitree raspoređuje kapital prikupljen izlaskom na berzu.
Gotovo polovina sredstava namenjena je razvoju inteligentnih modela za robote.
Prema podacima Šangajske berze, oko 2,02 milijarde juana namenjeno je istraživanju i razvoju inteligentnih robotskih modela. Dodatna sredstva idu u razvoj tela robota, novih proizvoda i proizvodnih kapaciteta.
Unitree je tokom 2025. isporučio više od 5.500 humanoidnih robota. Prihod kompanije dostigao je gotovo 1,7 milijardi juana. Humanoidni roboti postali su njen najveći poslovni segment.
Investitori su prepoznali potencijal.
Akcije Unitreeja snažno su porasle prilikom berzanskog debija u Šangaju, dok tržište pokušava da proceni koliko brzo humanoidna robotika može da pređe iz eksperimentalne u komercijalnu fazu.
Milioni humanoidnih robota do kraja decenije?
Prognoze rasta tržišta su izuzetno ambiciozne.
Prema proceni J.P. Morgana koju prenose tržišni izvori, globalne isporuke humanoidnih robota mogle bi da porastu sa oko 18.000 jedinica u 2025. na približno 60.000 tokom 2026. godine.
Do 2030. broj bi mogao da dostigne čak 1,75 miliona jedinica.
Kina bi, prema tim očekivanjima, mogla da predstavlja više od polovine globalne tražnje.
J.P. Morgan već duže ukazuje na mogućnost da razvoj humanoidne robotike prati obrazac koji je ranije viđen kod električnih vozila. Velika proizvodna baza, razvijen lanac dobavljača i niži troškovi mogli bi Kini da obezbede značajnu prednost.
Ipak, prognoze se značajno razlikuju. IDC, na primer, očekuje više od 510.000 globalnih isporuka humanoidnih robota do 2030. godine. To pokazuje koliko je tržište još mlado i koliko procene zavise od brzine tehnološkog napretka.
Kina želi da ponovi uspeh električnih automobila
Za Peking humanoidni roboti nisu samo nova tehnološka igračka.
Robotika je deo mnogo šire industrijske strategije.
Kina već ima snažan lanac dobavljača za elektromotore, baterije, senzore, elektroniku i druge komponente. Veliki deo tog znanja razvijen je tokom ekspanzije industrije električnih automobila.
Sada se sličan model pokušava primeniti na humanoidne robote.
Reuters navodi da je Kina u prvoj polovini 2026. isporučila više od 40.000 humanoidnih robota i ostvarila izuzetno visok udeo u globalnim isporukama. Istovremeno, zemlja robotiku vidi i kao jedan od odgovora na dugoročno smanjenje radno sposobnog stanovništva.
Od spektakla do ekonomije
Ipak, najveće pitanje nije koliko humanoidnih robota kompanije mogu da proizvedu.
Pitanje je koliko korisnih poslova ti roboti mogu da obavljaju.
Danas se veliki deo isporuka koristi u obrazovanju, istraživanju, prikupljanju podataka, demonstracijama i zabavi. IDC procenjuje da je više od 85 odsto primena tokom 2025. bilo koncentrisano upravo u takvim oblastima.
Pravi komercijalni test dolazi kada roboti počnu pouzdano da rade poslove za koje kompanijama danas trebaju ljudi.
Tu će cena biti samo jedan deo jednačine. Robot mora da bude dovoljno inteligentan, bezbedan i pouzdan. Mora da radi satima. Mora da se prilagođava promenama. I, na kraju, mora da bude ekonomski isplativiji od alternative.
Ako industrija reši te probleme, Vangova procena o masovnom tržištu više neće delovati futuristički.
Tada bi humanoidni robot mogao da prođe sličan put kao računar, pametni telefon ili električni automobil: od skupe tehnološke novine do proizvoda koji menja način na koji kompanije posluju.
