Generacija Z sve manje veruje u staru formulu: radite naporno, napredujte i na kraju ćete dobiti sigurnost kao nagradu.
Poslovni svet je ušao u novu eru. Industrije se menjaju, diplome više ne garantuju ono što su nekada obećavale, otkazi su postali deo poslovne svakodnevice, a karijere sve ređe liče na pravolinijski put od prve pozicije do penzije. Upravo zato danas postaje važnije drugo pitanje: ako posao, kompanija i funkcija nisu trajni, šta jeste?
Aleksis Franzese, poslovni analitičar i autor, u nedavno objavljenom tekstu daje odgovor koji pronalazi u jednostavnoj ideji – možda najbolja investicija u karijeru nije sledeća pozicija, već ono što čovek gradi u sebi.
Titule se menjaju, način rada ostaje
Franzese ovu ideju povezuje sa porodičnim nasleđem. U njenoj kući, kako piše, visi uramljena kolekcija dedinih vizitkarti. Sedam različitih kartica, različiti fontovi, različiti poslovi, različite usluge, čak i različiti načini pisanja porodičnog prezimena.
Poslovi su se menjali. Ali, nešto nije.
Njen deda bio je majstor koji je verovao da stvari ne treba odmah baciti, već ih treba popraviti koliko je moguće. Bio je snalažljiv, strpljiv, uporan i dovoljno posvećen da posao ne završi samo „dovoljno dobro“. Jedna od njegovih vizitkarti nosila je samo jednu reč: kvalitet.
„Upravo je to poenta. Kompanije su se menjale. Poslovni modeli su se menjali. Usluge su se menjale. Ali, način na koji je pristupao poslu ostajao je prepoznatljiv“ piše Franzese.
Karijera nije isto što i identitet
Danas se često i kod mnogih profesionalni identitet lako vezuje za naziv funkcije, kompaniju ili LinkedIn profil. Ako se neko predstavi samo kroz funkciju, svaki gubitak te funkcije može izgledati kao gubitak dela identiteta. Posao i identitet nisu isto.
Posao je trenutna uloga.
Identitet se gradi kroz vrednosti, znanje, način rada, odnose sa ljudima, reputaciju i sposobnost da se doprinese zajednici bez obzira na naziv pozicije.
„Zato pitanje više nije samo: Koji je sledeći posao? Mnogo je važnije da se zapitate: Koje osobine i sposobnosti ostaju korisne i kada se posao promeni?„
Obrazovanje nije samo diploma
Jedna od važnijih ideja u tekstu odnosi se na obrazovanje.
Franzese prenosi poruku koju je često slušala od majke: obrazovanje je nešto što niko ne može da oduzme. Kao mlađa, tu poruku je tumačila kao priču o diplomama i formalnim kvalifikacijama. Kasnije je shvatila da je značenje mnogo šire.
Obrazovanje menja način na koji čovek posmatra svet. Daje više mogućnosti. Razvija sposobnost da razume problem, postavi bolje pitanje, promeni pravac i nauči nešto novo. Diploma može izgubiti deo tržišne vrednosti. Znanje koje je zaista usvojeno mnogo teže zastareva.
Ono što ostaje
Mnogi pripadnici generacije Z više ne žele da poistovećuju posao sa identitetom. U tome ima mnogo toga „zdravog“.
Posao ne mora da postane cela ličnost. Ali, postoji i nešto vredno u starijoj ideji profesionalizma: posao može biti jedno od mesta na kojima se veoma jasno oslikava karakter:
Način na koji neko rešava problem.
Kako se ponaša kada pogreši.
Koliko je pouzdan.
Da li ispunjava obećanje.
Kako se odnosi prema ljudima kada od njih više nema neposrednu korist.
Koliko vodi računa o kvalitetu.
Sve to vremenom postaje važnije od jedne funkcije u biografiji.
Šta ljudi pamte
Franzese opisuje i razgovor sa učenicima sedmog razreda kojima je postavila pitanje po čemu bi želeli da budu poznati.
Odgovori nisu bili vezani za zanimanja. Želeli su da budu poznati po tome što daju dobre savete, mnogo znaju o životinjama, što su dobri ili duhoviti. Niko nije izabrao funkciju. To je jednostavna, ali korisna razlika.
Jedno je ono što neko radi. Drugo je po čemu ljudi počinju da ga pamte zbog načina na koji to radi. Upravo to drugo najčešće preživljava promenu posla.
Najvažnija investicija nema naziv funkcije
Karijerne investicije često se svode na sledeću titulu, veću platu, bolju kompaniju ili prestižniju poziciju.
Sve to ima vrednost ali, ništa od toga nije trajno. Mnogo stabilniji ostaju kvalitet, sposobnost učenja, autentičnost, profesionalna radoznalost, pouzdanost, reputacija i odnosi izgrađeni tokom godina rada. To se prenosi iz jedne firme u drugu. Iz jedne industrije u drugu. Ponekad i iz jedne profesije u potpuno novu.
Karijera će se gotovo sigurno menjati i već se menja. Promeniće se funkcije, kompanije, možda i oblast rada.
„Ali, ono što je tokom godina izgrađeno u čoveku može da putuje zajedno sa njim. Zato možda nije najvažnije pitanje šta će sledeće pisati na vizitkarti ili LinkedIn profilu. Važnije je šta će ljudi i dalje prepoznavati kao kvalitet, bez obzira na to šta na toj vizitkarti piše“ poruka je Franzese.
