Hoće li opstati poslovni moto: Deluj brzo i ruši sve pred sobom?

Foto: Bonitet.com/Midjourney

Ključne tačke
  • Deluj brzo i ruši sve pred sobom, ja pobeđujem, ti gubiš, rast po svaku cenu
  • Iz haosa nov poslovni mentalitet
  • Usporite i gradite da traje

Poslednjih nekoliko decenija i prosečnom posmatraču je teško bilo da ne primeti novu poslovnu mantru po kojoj je brzina sveta pojava. Ideologija koja je zasniva na pravilu da se radi i zvršava što brže i bez odlaganja, nova je poslovna kultura. Neki kažu i ’estetika’.

Nije teško izdvojiti vođe među inovatorima ili ’poslovnim revolucionarima’ kojima je brzina prva i osnovna mantra. Marka Zakerberg (Facebook, Meta), Travis Kalanik (Uber), Brajan Česki (Airbnb) pravi su primeri ali i pioniri brzih poslovnih poteza i kulture.

Razumljivo, desila se i dešava se identifikacija drugih biznismena bez obzira na godine i iskustvo koji su privučeni taktikom ovakvih planetarnih uspeha i njihovih modela. Predlog ovih pionira je jednostavan – reaguj brzo i ruši sve pred sobom.

Poslovni moto rast po svaku cenu

O ovom poslovnom modelu, pišu mnogi analitičari uz podršku poslovnog sveta. ’Reaguj brzo i ruši’ često se naziva ’drskim pristupom’ koji ipak daje rezultate, „bar na kratke staze“ kako piše jedan od glasnijih Erik Markovič.

Ovakav stav je beskompromisan gde su „transakcije igra sa nultim ishodom:

ja pobeđujem, ti gubiš. Rast po svaku cenu.“

Ali šta se dešava kako prolazi vreme uz ovakvu poslovnu filozofiju? Ako su temelji ’brzih’ kompanija izgrađeni na nekoj vrsti haosa, kakve su šanse da poslovi prežive na duže staze? Ovo je otvoreno pitanje koje se sve više postavlja.

Opstanak je glavna briga rukovodilaca širom sveta. Uspon veštačke inteligencije uništava određene poslovne modele, naizgled preko noći.

Iz haosa nov mentalitet

„Razmotrimo slučaj Chegg-a, javne kompanije koja ima platformu za onlajn obrazovanje. Akcije kompanije su ove godine pale za gotovo 90 odsto zbog besplatnih AI alata poput ChatGPT-a koji su potpuni uzdrmali Chegg model rasta. Na sastanku sa investitorima prošle godine, finansijski direktor kompanije je priznao: „Verujemo da je ovo egzistencijalna promena.“

Ovo je, naravno, samo jedan primer koji navode Markovič i kolege analitičari.

„Ne iznosim predviđanja o budućnosti Chegg-a. Možda će se oni bez problema oporaviti. Ali, verujem da ćemo u narednih nekoliko godina videti mnogo više ovakvih primera, što će zahtevati promenu našeg kolektivnog pristupa izgradnji kompanija i dugoročnom investiranju. Na kraju, ovo je pozitivna promena.

Iz ovog perioda entropije u kojem su procesi neuređeni, pravila nejasna i gde je nastupio haos zbog stalnih promena i nedostatka stabilnosti, se pojavljuje novi ’mentalitet’ koji nastoji da obezbedi dugoročnu stabilnost“ viđenje je Markovića.

Entropiju koju prepoznaje u savremenoj poslovnoj kulturi vidi i kao direktnu suprotnost kratkoročno orijentisanom pristupu „deluj brzo i ruši prepreke, sve pred sobom“.

Usporite i gradite da traje

Kako je istakao u više tekstova i intervjua, Markovič se bori za novo poslovno geslo:

usporite i gradite stvari koje traju.

U proteklih nekoliko meseci razgovarao je sa rukovodiocima i preduzetnicima o ovoj ideji. Naveo je da od njih čuje iste komentare.

„Delimo filozofiju izgradnje biznisa zasnovanom na dugoročnom pristupu sa čvrstim temeljima. I još i ovo:

  • Strategije koje ne jure najnovije trendove.
  • Posvećenost zanatu, preciznosti i fokusu.
  • Strpljenje i kvalitet.“

Ovo je poslovni mentalitet koji daje prednost taktikama za dugoročno preživljavanje umesto kratkoročnim skokovima rasta.

Jasno je da je još rano, kako piše Markovič. I nova grupa inovatora koju pominje i koji su usredsređeni na dugovečnost suočiće se sa velikim izazovima. Kontrasila ovom dugoročnom ponašanju je očigledna: tržišta. Danas se živi u krizi kratkoročnog razmišljanja, a tržišta su krivac. Tržišta daju prednost kratkoročnom odlučivanju i vrše ogroman pritisak da se ispune očekivanja za sledeći kvartal. Dugoročni pristup je redak jer su tržišni učesnici vođeni podsticajima koji nagrađuju kratkoročno ponašanje.

Mediji, primer svima poznat

Markvič daje i primer svima poznat: mediji.

Mediji su sjajan primer industrije koja bi prirodno trebalo da posluje sa dugoročnom vizijom, jer joj je osnovna misija da obrazuje i informiše javnost. A ipak, tokom poslednjih nekoliko decenija, postoji dovoljno dokaza koji potvrđuju da su mediji podlegli kratkoročnim pritiscima, jureći senzacionalističke naslove i vesti.

Ovaj „brzi“ pristup daje prednost klikovima i pregledima nad analizom i ’dubinom’ i tačnošću, što dovodi do gubitka poverenja i do plitkog razumevanja složenih pitanja, konstatuje analitičar. Nasuprot tome, dugoročna strategija bi se fokusirala na izgradnju kredibiliteta, pružanje promišljene analize i stvaranje dobro informisane javnosti. Problem se, naravno, vraća na ekonomske podsticaje.

„Razmislite samo o studiji sa Univerziteta Duke koja je otkrila da bi „iznenađujućih 78 odsto“ korporativnih finansijskih direktora „uništilo ekonomsku vrednost u zamenu za stabilne zarade“. Izveštaj dalje navodi: „ovi direktori tvrde da sistem (pritisci i preterane reakcije na finansijskim tržištima) podstiče odluke koje ponekad uništavaju dugoročnu vrednost kako bi se ispunili kvartalni ciljevi“ navodi Markovič.

Svetla strana

Svetla strana ovakvog kratkoročnog razmišljanja je to što stvara privlačne prilike za investitore koji više vole dugoročno razmišljanje. Dok se većina učesnika na tržištu fokusira na trenutne dobitke, dugoročni investitori koji gledaju dalje od kratkoročnih fluktuacija mogu da kupe visokokvalitetne, dugoročno orijentisane kompanije po sniženoj ceni. Ova strategija zasnovana na strpljenju koristi nesklad između tržišnih osećanja i stvarne dugoročne vrednosti kompanije. U stvari, ona stvara prilike za značajne dobitke tokom vremena. Ali, te prilike su retke i vrlo je malo kompanija koje zapravo razmišljaju i deluju dugoročno kako piše Markovič.

Jedna od ideja koja se provlači kroz analize savremenog poslovanja je i ta – ne bi svaka organizacija trebalo da postoji dugoročno. Deo prirodnog procesa „kreativne destrukcije“ u poslovanju znači da, baš kao u prirodi, organizmi evoluiraju, pa i nužno moraju umreti.

Ali za one organizacije i biznise koji žele da opstanu i igraju na duže staze, potrebno je da naprave teške, ali neophodne promene kako bi preživeli. „Pojedinačne institucije i organizacije, ako odluče da žele da budu višegeneracijske, moraju dodeliti resurse kako bi omogućili dugoročnu održivost,“ kaže Kevin Keli jedan od boraca za dugoročna poslovanja.

Izuzetak sa Wall Street-a

Po rečima Kelija, vrlo je malo primera dugoročnog razmišljanja na Wall Street-u, ali nije da ih nema. Navoda Džefa Bezosa kao izuzetak:

„Džef bi rekao dve stvari:

  • prvo, ‘niko ne radi na deset godina. To ja radim.’
  • Drugo, rekao bi, ‘zanima me šta se ne menja.’

Hteo je da zarađuje na onome što se ne menja. Ono što se neće promeniti je da ljudi žele više izbora i niže cene. I to će biti tačno za deset ili dvadeset godina. Dakle, oslanja se na stvari koje se ne menjaju.“

Kako svi ulaze dublje u ovu novu eru poslovanja, Keli veruje da će se sve više fokusirati na segmente koje se ne menjaju kako bi osigurali opstanak u svemu što sledi. Fokus na dugovečnost, otpornost i održivost postajaće ključan. Kompanije koje budu uspevale biće one koje pristupaju rastu promišljeno i pažljivo. One će graditi čvrste temelje, projektovati sisteme koji se mogu prilagoditi promenama i uskladiti svoje misije sa dugoročnim potrebama društva i okoline. Ova promena predstavlja više od reakcije na neuspehe iz prošlosti. „To je evolucija u načinu na koji razmišljamo o ulozi biznisa u svetu“, dodao je ovakvom zaključku Keli. Kraj ere „deluj brzo i ruši“ šalje signal da je u pitanju šira kulturna promena ka stabilnosti, kvalitetu i promišljenojinovaciji. Kompanije budućnosti biće one koje daju sebi vremena, pažljivo mere svoj uticaj i razumeju da uspeh nije sprint već maraton, podvlače Keli, Markovič i kolege.

Strogo je zabranjeno kopiranje tekstova osim u slučaju preciznog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu.

Podeli tekst

Ako ste propustili

Povezane vesti

Komentari +

OSTAVITE KOMENTAR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo unesite svoje ime ovde