Osnivači Google-a, Leri Pejdž i Sergej Brin, su poslali pismo zaposlenima i deoničarima, pre 20 godina, pre nego što će Google postati javna kompanija. Pismo je bilo priključeno dokumentima podnetim Komisiji za hartije od vrednosti (SEC) neposredno pre izlaska kompanije na berzu.
Pismo se sastoji iz više delova, od poruke budućim deoničarima šta se od njih očekuje i šta Google treba da postane, do namere da se u Google neguju kreativnost, nepristrasnost, tačnost i besplatan pristup informacijama širom sveta.
„Sergej i ja planiramo da vam pišemo ovakvo pismo svake godine u našem godišnjem izveštaju. Smenjivaćemo se u pisanju pisma, tako da ćete čuti direktno od obojice. Molimo vas da pročitate ovo pismo u sklopu sa ostatkom ovog prospekta“ zapisao je Pejdž u uvodnim pasusima.
Najvažniji su krajnji korisnici
„Sergej i ja smo osnovali Google jer smo verovali da možemo da pružimo veliku uslugu svetu – trenutno isporučujući relevantne informacije o bilo kojoj temi. Služenje našim krajnjim korisnicima je u srži onoga što radimo i ostaje naš prioritet broj jedan.
Naš cilj je da razvijemo usluge koje poboljšavaju živote što većeg broja ljudi – da radimo stvari koje su važne. Naše usluge činimo dostupnim što širem krugu ljudi, podržavajući preko 97 jezika i pružajući većinu usluga besplatno. Oglašavanje je naš glavni izvor prihoda, a oglasi koje nudimo su relevantni i korisni, a ne nametljivi i iritantni. Trudimo se da korisnicima pružimo kvalitetne komercijalne informacije.
Ponosni smo na proizvode koje smo izgradili, i nadamo se da će oni koje ćemo stvoriti u budućnosti imati još veći pozitivan uticaj na svet“ nastavlja Pejdž uz niz obećanja.
Da ne brinu deoničari
U delu pisma o dugoročnim ciljevima Google-a, osnivači nude obećanja budućim deoničarima:
„Donosićemo odluke na poslovnim osnovama, a ne na osnovu računovodstvenih razmatranja, i uvek sa dugoročnom dobrobiti naše kompanije i deoničara na umu.
Iako možemo razgovarati o dugoročnim trendovima u našem poslovanju, ne planiramo da dajemo smernice o zaradi u tradicionalnom smislu. Nismo u mogućnosti da precizno predvidimo naše poslovanje u rasponu za svaki kvartal. Svesni smo da je naša dužnost da unapređujemo interese naših deoničara, i verujemo da veštačko postavljanje kratkoročnih ciljeva loše služi naše deoničare. Više bismo voleli da od nas ne traže da dajemo takva predviđanja, u suprotnom, ljubazno ćemo odbiti. Uprava koja je ometena nizom kratkoročnih ciljeva je besmislena koliko i osoba na dijeti koja se meri na svaka pola sata“ stoji u delu pisma.
Zaposleni rade 20 odsto vremena
Uz konstataciju da se poslovno okruženje Google-a brzo menja i zahteva dugoročna ulaganja, osnivači daju obećanja da se neće ustručavati da se klade na obećavajuće nove prilike i neće se povlačiti od projekata sa visokim rizikom i visokim nagradama zbog pritiska kratkoročnih zarada. Kako su napisali u pismu, finansirali bi projekte koji imaju 10 odsto šanse da donesu milijardu dolara na duge staze.
Što se zaposlenih tiče, poruka je sledeća:
„Podstičemo naše zaposlene da, pored svojih redovnih projekata, provedu 20% svog vremena radeći na onome za šta misle da će najviše koristiti Google-u. Ovo im omogućava da budu kreativniji i inovativniji. Mnogi od naših značajnih napredaka su ostvareni na ovaj način. Na primer, AdSense za sadržaj i Google News su prototipi razvijeni u okviru „20% vremena.“ Većina rizičnih projekata se ugasi, ali nas često nečemu nauče. Drugi uspevaju i postaju atraktivni biznisi“.
Dualna struktura je prednost
„Želimo da Google postane važna i značajna institucija. To zahteva vreme, stabilnost i nezavisnost. Povezujemo medijsku i tehnološku industriju, od kojih su obe doživele značajnu konsolidaciju i pokušaje neprijateljskog preuzimanja.
Prelaskom u javnu kompaniju, uspostavili smo korporativnu strukturu koja će otežati spoljnim stranama da preuzmu ili utiču na Google. Ova struktura će takođe olakšati našem menadžerskom timu da sledi dugoročan, inovativan pristup koji smo ranije naglasili. Ova struktura, koja se zove dualna struktura glasanja, opisana je na drugom mestu u ovom prospektu.
Glavni efekat ove strukture verovatno će ostaviti naš tim, posebno Sergeja i mene, da značajno kontrolišemo odluke i sudbinu kompanije, kako Google akcije budu menjale vlasnike. Novi investitori će u potpunosti učestvovati u dugoročnom rastu Google-a, ali će imati manji uticaj na njegove strateške odluke nego što bi imali u većini javnih kompanija.
Iako je ova struktura neobična za tehnološke kompanije, ona je uobičajena u medijskom poslovanju. Kompanije poput The New York Times, The Washington Post i Dow Jones, izdavač The Wall Street Journal-a, sve imaju slične dualne strukture vlasništva. Posmatrači medija često ističu da je dualna struktura vlasništva omogućila ovim kompanijama da se usredsrede na osnovni, dugoročni interes za ozbiljno izveštavanje, uprkos promenama u tromesečnim rezultatima. Kompanija Berkshire Hathaway primenila je istu strukturu, sa sličnim korisnim efektima. Sa stanovišta dugoročnog uspeha u unapređenju osnovnih vrednosti kompanije, ova struktura se pokazala kao prednost.
Google je napredovao kao privatna kompanija. Kao javna kompanija, verujemo da će dualna struktura glasanja omogućiti da zadržimo mnoge pozitivne aspekte privatnog poslovanja. Razumemo da neki investitori ne favorizuju dualne strukture. Pažljivo smo razmotrili ovo stanovište i nismo olako doneli odluku“ poručili su dvojica glavešina Google-a.
Osnivači Google-a i Googleri
Zaposeleni u Google-u sebe nazivaju Googlerima“. Za njih osnivači pišu:
„Oni su sve. Google je organizovan oko sposobnosti da privuče i iskoristi talenat izuzetnih tehnologa i poslovnih ljudi. Imali smo sreće da regrutujemo mnoge kreativne, principijelne i vredne zvezde. Nadamo se da ćemo u budućnosti privući još mnogo njih. Nagradićemo ih i dobro tretirati.
Pružamo mnoge neobične pogodnosti za naše zaposlene, uključujući besplatne obroke, lekare i pranje veša. Pažljivo razmatramo dugoročne prednosti koje ove pogodnosti donose kompaniji. Očekujte da ćemo vremenom dodavati pogodnosti, nećemo ih smanjivati. Verujemo da je lako biti štedljiv na sitnicama i glup na velikim stvarima kada su u pitanju pogodnosti koje mogu zaposlenima značajno uštedeti vreme i poboljšati njihovo zdravlje i produktivnost“.
Delimično vlasništvo zaposlenih u Google-u kompaniju je dovelo do toga gde je danas, tvrde Pejdž i Sergej Brin. Zahvaljujući njihovom talentu, Google radi uzbudljive stvari u gotovo svakoj oblasti računarskih nauka.
„Nalazimo se u veoma konkurentnoj industriji gde je kvalitet naših proizvoda najvažniji. Talentovani ljudi su privučeni Google-om jer im dajemo moć da menjaju svet. Google ima velike računarske resurse i distribuciju koja omogućava pojedincima da prave razliku. Naša glavna prednost je radno mesto sa važnim projektima gde zaposleni mogu doprineti i rasti. Fokusirani smo na stvaranje okruženja gde talentovani, vredni ljudi dobijaju nagrade za svoje doprinose Google-u i za pravljenje sveta boljim mestom za život“ zapisano je u delu pisma o Googlerima.
Osnivači Google-a o zlu i boljem svetu
„Ne budi zao“ u pismu poručuju Pejdž i Brin.
„Čvrsto verujemo da ćemo dugoročno, kao deoničari i na sve druge načine, biti bolje usluženi kompanijom koja čini dobre stvari za svet, čak i ako zbog toga propustimo neke kratkoročne dobitke. Ovo je važan aspekt naše kompanijske kulture.
Korisnici veruju Google-u da im pomaže da donesu važne odluke: medicinske, finansijske i mnoge druge. Naši rezultati pretrage su najbolji koje možemo proizvesti. Oni su nepristrasni i objektivni, i ne prihvatamo plaćanje za njih ili za uključivanje ili češće ažuriranje. Takođe prikazujemo oglase, koje se trudimo da učinimo relevantnim, i jasno ih označavamo. Ovo je slično novinama, gde su oglasi jasni, a članci nisu pod uticajem plaćanja oglašivača. Verujemo da je važno da svi imaju pristup najboljim informacijama i istraživanjima, a ne samo informacijama za koje ljudi plaćaju da ih vidite“ pišu osnivači Google-a.
U ovom pismu dvojica osnivača najmoćnije multinacionalne korporacije danas objasnili su svoja razmišljanja o tome zašto je bolje da Google postane javna kompanija. Pisali su o njihovoj metodi aukcije, o želji za stabilnošću i pristupu za sve investitore, o cilju da imaju investitore koji određuju racionalnu cenu i investiraju dugoročno. Na kraju, akcenat su stavili na želju da stvore idealno radno okruženje koje će na kraju podstaći uspeh Google-a zadržavanjem i privlačenjem talentovanih Googlera. I, zaključili su:
„…Ukratko, sada je pravo vreme da postanemo javna kompanija.
Veći deo ovoga je inspirisan esejima Vorena Bafeta u njegovim godišnjim izveštajima i njegovim „Uputstvom za vlasnike“ za deoničare Berkshire Hathaway-a.
Leri Pejdž i Sergej Brin“. Poslato 2004. godine.
