Pre nekoliko godina, Google je želeo da pomogne zaposlenima da više vežbaju. Ideja je bila da zaposleni steknu naviku da vežbaju jer fizička aktivost doprinosi boljim poslovnim rezultatima. To važi za svakoga bez izuzetka.
Međutim, ovaj projekat je propao nakon više meseci potrošenih na navikavanje zaposlenih da redovno vežbaju. Ključ nije bio u sticanju navike.
Kao reakcija na Google-ov projekat i rezultate koji nisu bili zadovoljavajući, oglasili su se psiholozi i ponudili više studija sa temom sticanja navika, dnevnih rutina i prakse.
Vežbanje kao navika
U studiji objavljenoj u časopisu Management Science, istraživački tim je podelio zaposlene u tri grupe.
Jedna grupa je zamoljena da odredi dva sata tokom dana za vežbanje, a zatim im je rečeno da se pridržavaju strogog plana (nešto poput ’vežbam svakog dana u 18 časova’).
Druga grupa je sledila fleksibilan plan, Vežbali su kad god su želeli. Učesnici obe grupe su bili plaćeni svaki put kada bi završili vežbanje.
Treća grupa, kontrolna, jednostavno je ’ohrabrena i motivisana’ da više vežba. Nisu imali obavezu rutine, bez plana, bez plaćanja.
Nije iznenađujuće da je plaćanje za vežbanje bilo uspešno. I grupa ’sa rutinom’ i fleksibilna grupa su vežbale češće od kontrolne grupe.
Iznenađujuće je bilo to što su, nakon četiri sedmice, kada je navika vežbanja teoretski bila uspostavljena, a istraživači prestali da plaćaju učesnicima, članovi druge, fleksibilne grupe gotovo dvostruko više nastavili sa vežbanjem u poređenju sa ’rigidnom’ prvom grupom (ljudi koji su uspostavili rigidnu rutinu).
Primer iz prakse preduzetnika
„Jedan preduzetnik je došao kod mene po savet“, nakon neuspelog Google projekta sticanja navike vežbanja napisao je Džef Hejden, poslovni psiholog.
„Sledeći savete Marka Kubana koji kaže da ’prodaja leči sve’ baš kao i doslednost, odlučio je da svakog dana obavlja pozive između 14 i 16 časova sa ciljem da nudi svoje usluge klijentima.
To je funkcionisalo u prvoj sedmici. Ali, uprkos njegovim iskrenim naporima, nije mogao da se pridržava te rutine. Trebao je zaposlenima. Kupci su zvali. Kao većina preduzetnika, imao je mnogo neplaniranih obaveza i zadataka i izgledalo je nemoguće da svakog dana izdvoji dva sata od 14 do 16 da bi telefonirao i prodavao. Njegova željena rutina nikada nije zaživela.
Iako je takođe imao podsticaj jer je u suštini je bio plaćen za obavljanje ovakvih poziva (neki procenat tih poziva rezultirao je prodajom)“, kaže Hejden.
Navike su sjajne, dok ih nešto ne poremeti. U stvari, što je rutina rigidnija, veća je verovatnoća da će biti poremećena. Ako propustite današnji trening u 18 časova, moraćete da pokušate ponovo sutra, jedan je od komentara psihologa.
Što se one druge, fleksibilne grupe tiče, oni su takođe imali podsticaj za vežbanje, ali vežbanje nije bilo vezano za specifičnu naviku ili vreme. Vežbali su kada su planirali. Vežbali su kada su mogli ili su kraći trening ugurali u dan. Podsticaj ih je činio voljnima da vežbaju, a fleksibilan pristup im je omogućavao da pronađu način kako da to ostvare.
Rutina protiv prakse
Šta Hejden i kolege poručuju?
Fleksibilniji pristup nije navika ili rutina. To je praksa, stil. Recimo:
Obavljanje poziva prodaje između 16 i 18 časova svakog dana je navika. Obavljanje 10 ovakvih poziva do kraja svakog dana je praksa.
Održavanje Zoom sastanaka sa svim zaposlenima svakog dana u 10 sati je navika. Proveravanje sa jednim ili dvoje zaposlenih do kraja svakog dana da li im treba pomoć je praksa.
Brokoli i šnicla za ručak svakog dana je navika. Nekoliko vrsta povrća u obrocima svakog dana je praksa.
Navike ili rutine su ono što radite. Praksa ili stil je takođe ono što radite, ali što je još važnije, one postaju ono što vi jeste.
Ako je ono što želite da radite važno, naći ćete način.
Kako Rajan Holidej piše:
„Razlika je u fleksibilnosti. Jedno je vezano za dnevni ritam. Drugo je životni cilj. Jedno može biti uništeno nečim jednostavnim, pritiskom na dugme ili neočekivanim pozivom. Drugo se može prilagoditi u skladu sa situacijom.
Jedno (navika, rutina) je nešto što ste izmislili. Drugo (praksa) je nešto što radite.“
Rutine je teško dosledno pratiti
Navike i rutine su u redu, ali ako se nešto dogodi što tu vašu rutinu poremeti, napravite korak unazad i usredsredite se na cilj koji želite da postignete. Postići ćete ga, ali na drugačiji način, poruka je Hajdena.
„Nikada ne gubite iz vida činjenicu da je svaki element rutine vođen ciljem i da postoje različiti načini da postignete cilj – da povećate prodaju, da proverite zaposlene, da pratite rezultate, da dobijete povrtane informacije od kupaca. Za obavljanje bilo čega.
Ako možete da sledite određenu rutinu, sjajno. Međutim, u većini slučajeva, rutine je teško dosledno pratiti. Tu nastupa praksa“, piše psiholog.
Želite da živite duže, zdravije, pa pokušavate da vežbate svaki dan. Većinu dana to je oko 16 časova, ali ponekad je to kasnije, u 19 ili 20 časova, a ponekad ranije tokom dana.
Vežbanje je životni cilj. Kako bi Holidej rekao, to nije nešto što sam izmislio. To je ono što radim. I, mogu to nastaviti da radim jer, umesto rigidne rutine, to je fleksibilna praksa koja mi omogućava da se prilagodim svemu što dan može doneti.
