Investitori na globalnom tržištu obveznica počeli su da šalju poruku koju vlade teško mogu da ignorišu. Pozajmljivanje postaje skuplje. Prinosi na dugoročne državne obveznice SAD, Japana i najvećih evropskih ekonomija skočili su na nivoe koji nisu viđeni godinama, a ponegde ni decenijama.
U pozadini su tri velika problema. Inflacija ponovo zabrinjava tržišta. Državni dug ubrzano raste. Geopolitička neizvesnost dodatno komplikuje situaciju.
Prema Rojtersovoj analizi globalnog tržišta obveznica, prinos na američke 30-godišnje državne obveznice dostigao je najviši nivo od 2007. godine. U Japanu je prinos na desetogodišnje obveznice stigao nadomak tri odsto, što je najviše u poslednje tri decenije.
To nije problem samo za trgovce na Wall Streetu. Posledice mogu da osete kompanije, građani i države širom sveta.
Investitori traže veću cenu za rizik
Kod obveznica postoji jednostavno pravilo. Kada njihova cena pada, prinos raste.
Rast prinosa znači da investitori traže veću nadoknadu kako bi državama pozajmili novac. A upravo to se sada događa na najvećim svetskim tržištima.
Američki desetogodišnji prinos kretao se oko 4,71 odsto. Tržište sada pažljivo posmatra granicu od pet odsto.
Još dramatičnija situacija zabeležena je kod američkih 30-godišnjih obveznica. Prinos je premašio pet odsto i dostigao nivo koji nije viđen od vremena pre globalne finansijske krize.
Financial Times izveštava o snažnom rastu troškova američkog zaduživanja, uz istovremeni pritisak na akcije tehnoloških kompanija.
Poruka tržišta je jasna. Investitori više nisu spremni da dugoročan državni dug kupuju po starim cenama.
Američki dug približava se granici od 40.000 milijardi dolara
Jedan broj najbolje objašnjava nervozu tržišta. Američki državni dug približava se iznosu od 40.000 milijardi dolara.
Što je dug veći, država mora da emituje više obveznica kako bi finansirala svoje potrebe. Investitori zatim moraju da apsorbuju ogromnu novu ponudu.
Ali oni sada traže veći prinos. To povećava troškove servisiranja duga. Istovremeno dodatno opterećuje državni budžet.
Reuters navodi da rast prinosa pokazuje sve veću zabrinutost investitora zbog fiskalne politike velikih ekonomija.
Problem nije ograničen na SAD. Mnoge razvijene ekonomije suočavaju se sa visokim deficitima, velikim dugovima i sve većim troškovima kamata.
Tržište počinje da postavlja pitanje koje je godinama bilo u drugom planu: koliko dugo države mogu da povećavaju dug bez ozbiljnih posledica?
Inflacija se vratila kao velika briga
Drugi problem je inflacija. Više cene energenata ponovo podižu strah da će inflatorni pritisci trajati duže nego što su investitori očekivali.
Cena nafte Brent ponovo je premašila 90 dolara za barel, dok geopolitička situacija dodatno povećava rizik za energetsko tržište.
Za vlasnike dugoročnih obveznica inflacija je posebno važna.
Ako investitor danas kupi obveznicu sa fiksnim prinosom, a inflacija tokom narednih godina ostane visoka, realna vrednost buduće zarade pada.
Zato investitori traže veću kamatu. A kada tržište počne da veruje da će inflacija ostati povišena, dugoročni prinosi mogu brzo da porastu.
Japan više nije zemlja novca bez kamate
Možda se najveća promena događa u Japanu.
Japanska ekonomija decenijama je bila sinonim za izuzetno niske kamatne stope. Ponekad i negativne.
Ta era ubrzano nestaje. Prinos na desetogodišnje japanske državne obveznice približio se nivou od tri odsto. To je najviše za približno tri decenije.
Istovremeno su 30-godišnji japanski prinosi iznad četiri odsto.
Inflacija je jedan razlog. Drugi su očekivanja da bi Banka Japana mogla ponovo da poveća kamatne stope.
Rojters navodi da Banka Japana razmatra povećanje kamata već u septembru.
Ova promena može imati globalne posledice.
Zašto je Japan toliko važan Americi?
Japanski investitori tradicionalno su veliki kupci američkih državnih obveznica.
Logika je bila jednostavna.
Ako japanske obveznice nude veoma mali prinos, investitori kapital šalju u SAD, gde mogu da zarade više.
Ali računica se menja.
Ako japanske državne obveznice sada nude atraktivnije prinose, deo japanskog kapitala može ostati kod kuće.
To bi smanjilo tražnju za američkim državnim dugom.
Japan je najveći strani vlasnik američkih državnih obveznica, a Reuters navodi da su japanski vlasnički udeli u američkom dugu već smanjeni tokom juna.
Istovremeno slabi i šira strana tražnja.
Rojtersova analiza tokova stranog kapitala pokazuje da su neto kupovine američkih državnih obveznica privatnih stranih investitora značajno pale.
Za američki budžet to nije mala stvar.
Ako najveća svetska ekonomija mora da emituje sve više duga, potrebni su joj kupci.
Ako kupaca ima manje, cena koju država mora da plati raste.
Veštačka inteligencija ulazi i na tržište duga
Na tržištu se pojavio još jedan veliki konkurent za kapital. Tehnološke kompanije.
Ogromne investicije u veštačku inteligenciju zahtevaju podatkovne centre, čipove, energetsku infrastrukturu i mreže. Za sve to potreban je kapital.
Velike tehnološke kompanije zato povećavaju zaduživanje kako bi finansirale AI infrastrukturu. Time se za novac investitora više ne takmiče samo države i tradicionalne kompanije.
Reuters navodi da masovno zaduživanje tehnološkog sektora predstavlja dodatnu konkurenciju državnim obveznicama.
Drugim rečima, investitori imaju više mogućnosti da plasiraju kapital. Države zato moraju da ponude atraktivnije prinose.
Evropa nije pošteđena
Pritisak se širi i evropskim tržištima. Prinos na nemačke desetogodišnje obveznice dostigao je najviši nivo od 2011. godine.
Francuski prinosi stigli su do nivoa koji nije zabeležen od 2008.
U Velikoj Britaniji prinosi na 30-godišnji dug približili su se nivoima koji su tokom maja bili najviši od 1998. godine.
To pokazuje da investitori problem ne vide kao američku anomaliju.
Reč je o širem pitanju fiskalne održivosti razvijenih ekonomija.
Zašto bi ovo trebalo da zanima kompanije?
Državne obveznice predstavljaju osnovu za formiranje cene novca u ekonomiji.
Kada rastu prinosi na državni dug, povećava se cena finansiranja i za kompanije.
Preduzeće koje želi da emituje obveznice moraće investitorima da ponudi atraktivniji prinos od države.
Bankarski krediti takođe mogu postati skuplji. Posledica je viša cena kapitala.
A kada kapital poskupi, kompanije počinju pažljivije da procenjuju investicije.
Projekat koji je bio isplativ uz kamatu od tri odsto možda više nije atraktivan uz šest ili sedam odsto.
To može da uspori investicije, zapošljavanje i privredni rast.
Šta ovo znači za građane?
Isti mehanizam stiže i do domaćinstava.
Rast prinosa na državne obveznice utiče na cenu hipotekarnih i drugih dugoročnih kredita.
Skuplji novac znači veću mesečnu ratu. To zatim može da pritisne tržište nekretnina i potrošnju.
Reuters upravo zato naglašava da potresi na tržištu državnih obveznica imaju posledice mnogo šire od samog finansijskog sektora.
Problem za centralne banke
Centralne banke sada se nalaze pred neprijatnim izborom.
Ako inflacija ostane visoka, kamatne stope moraju ostati restriktivne.
Ali visoke kamate dodatno povećavaju troškove zaduživanja država, kompanija i stanovništva.
Ako centralne banke prerano smanje kamate, rizikuju novi talas inflacije.
Ako ih zadrže visoko predugo, mogu dodatno usporiti ekonomiju.
U SAD situaciju komplikuje i pitanje komunikacije Federalnih rezervi pod predsednikom Kevinom Warshom, što tržište takođe pažljivo prati.
Granica od pet odsto koju svi gledaju
Posebnu pažnju privlači američka desetogodišnja obveznica.
Prinos se kreće oko 4,7 odsto, ali investitori sve više govore o mogućnosti testiranja granice od pet odsto.
To je više od psihološkog nivoa.
Američka desetogodišnja obveznica predstavlja jednu od najvažnijih referentnih tačaka globalnog finansijskog sistema.
Ako njen prinos nastavi snažno da raste, posledice mogu da se preliju na akcije, korporativne obveznice, nekretnine i valute. Već se vide prvi znaci.
Nasdaq i evropski STOXX 600 bili su pod pritiskom dok su prinosi rasli.
Financial Times navodi da je S&P 500 pao 0,7 odsto, dok je Nasdaq 100 izgubio 1,7 odsto. Posebno su pogođene akcije proizvođača čipova.
Obveznice ponovo postaju centar finansijskog sveta
Godinama su investitori mogli da ignorišu ogromne državne dugove.
Kamate su bile niske. Centralne banke su kupovale obveznice. Novca je bilo u izobilju.
Sada je okruženje drugačije. Inflacija je nepredvidivija. Geopolitički rizici su veći. Države imaju ogromne potrebe za finansiranjem. Tehnološke kompanije traže milijarde za razvoj veštačke inteligencije.
Istovremeno, investitori ponovo imaju alternativu. Mogu da traže veći prinos.
Zbog toga aktuelni potres na tržištu obveznica možda nije samo kratkotrajna korekcija.
- Šta radi usamljenost? Začarani krug iz kojeg je sve teže izaći
- AI agent probio zaštitu i hakovao drugu kompaniju: OpenAI povukao ručnu kočnicu
- Alarm na svetskim tržištima: Investitori prodaju obveznice, države čeka skupo otrežnjenje
- Tramp privremeno zaustavio carine Kanadi: Tri dana za dogovor koji može promeniti trgovinu Severne Amerike
- Putujte bezbrižno uz 15% popusta na onlajn kupovinu putnog zdravstvenog osiguranja
On može predstavljati povratak discipline koju su vlade tokom ere jeftinog novca gotovo zaboravile.
Kada tržište proceni da je duga previše, ono traži veću cenu. A tu cenu na kraju ne plaćaju samo ministri finansija.
Plaćaju je kompanije kroz skuplji kapital. Građani kroz skuplje kredite. I čitava ekonomija kroz sporije investicije i rast.
