Svetski dug nastavlja da obara rekorde. U prvoj polovini 2026. godine porastao je za više od 10 biliona dolara i premašio 365 biliona dolara. Iza rekordne brojke, međutim, krije se veći problem. Novac više nije jeftin kao nekada. Države zato moraju da izdvajaju sve veće iznose samo da bi servisirale postojeće obaveze. Najnoviji podaci Instituta za međunarodne finansije (IIF) pokazuju da su tržišta u razvoju bila glavni pokretač novog zaduživanja. Njihov dug povećan je za oko 6,5 biliona dolara i premašio 110 biliona dolara. Kina je predvodila rast.
Istovremeno, rast zaduženosti razvijenih ekonomija je usporio.
Ipak, to ne znači da su bogate države izašle iz zone rizika. Naprotiv.
Dug više nije jeftin
Najveća promena u odnosu na prethodnu deceniju nalazi se u ceni novca. Dugoročni prinosi na državne obveznice u brojnim velikim ekonomijama nalaze se na nivoima koji nisu viđeni godinama. OECD navodi da su dugoročni državni prinosi u mnogim razvijenim ekonomijama dostigli najviše nivoe u najmanje 15 godina.
To direktno povećava cenu novog zaduživanja. Ali i refinansiranja starog duga. Problem je posebno izražen u velikim ekonomijama poput SAD, Japana, Francuske i Velike Britanije.
Ovo danas je zastrašujuće: Pulicerov laureat predviđa crni scenario zbog duga SAD i Kine
Razlozi su slični. Visoki budžetski deficiti, rast državne potrošnje, energetski šokovi i slabiji privredni rast povećavaju nervozu investitora.
Uz to dolazi i inflacija, zbog koje centralne banke imaju manje prostora da brzo spuštaju kamatne stope.
Rojters je sredinom septembra ukazao da kombinacija viših cena energije, inflatornih pritisaka i rastućih troškova zaduživanja ponovo otvara pitanje stagflacionih rizika za svetsku ekonomiju.
Razvijene zemlje za kamate dale više od 3 biliona dolara
Veličina problema najbolje se vidi kada se pogledaju troškovi kamata. Prema podacima koje navodi IIF, razvijene ekonomije su tokom prošle godine platile više od 3,3 biliona dolara kamata na međunarodno trgovane državne obveznice.
To više nije sporedna stavka u državnim budžetima.
Svaki dolar ili evro koji odlazi na servisiranje duga smanjuje prostor za infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo, energetiku ili poreska rasterećenja. A pritisci na budžete tek rastu.
Stanovništvo razvijenih država stari. Troškovi penzionih i zdravstvenih sistema rastu. Istovremeno, mnoge vlade povećavaju izdvajanja za odbranu i energetsku sigurnost. Zbog toga rast kamata dolazi u posebno nepovoljnom trenutku.
Problem SAD, Japana, Francuske i Britanije
IIF posebno upozorava na situaciju u četiri velike razvijene ekonomije — SAD, Japanu, Francuskoj i Velikoj Britaniji.
One se suočavaju sa uporno visokim deficitima i rastućim izdacima za kamate. To je važna promena.
Problemi visokog duga i skupog finansiranja decenijama su se prvenstveno povezivali sa državama u razvoju. Danas se slična pitanja sve češće postavljaju i najvećim svetskim ekonomijama.
OECD dodatno upozorava da rast prinosa na državne obveznice pojačava fiskalne pritiske.
Organizacija procenjuje da su prinosi na 30-godišnje državne obveznice na najvišim nivoima u najmanje 15 godina u šest ekonomija G7.
Poruka tržišta postaje sve jasnija: investitori traže veću cenu za dugoročno finansiranje država.
Začarani krug duga i politike
IIF ukazuje i na političku dimenziju problema. Vlade se pred izbore često suočavaju sa pritiskom da povećavaju potrošnju, subvencije ili poreske olakšice. Takve mere mogu doneti kratkoročnu ekonomsku ili političku korist.
Ali račun ostaje. Ako se nova potrošnja finansira zaduživanjem, rastu deficit i dug. Investitori zatim mogu zahtevati više prinose kako bi finansirali državu. Viši prinosi povećavaju troškove kamata i dodatno opterećuju budžet.
Građani i privreda duguju bankama više od 4.700 milijardi dinara: Gotovinski krediti i dalje prednjače
Tako nastaje ono što IIF opisuje kao začarani krug između izbornih ciklusa i kratkoročnih rešenja.
Što je dug veći, prostor za sledeću krizu postaje manji.
OECD šalje sličnu poruku
U najnovijem privremenom ekonomskom izveštaju OECD upozorava da vlade imaju sve ozbiljnije fiskalne izazove. Dug je već visok, dok rast prinosa i troškova njegovog servisiranja dolazi zajedno sa većim rashodima za odbranu, starenje stanovništva i posledice ekstremnih vremenskih događaja.
OECD zato poziva vlade da ograniče i preusmere potrošnju, povećaju efikasnost javnog sektora i ojačaju prihode. Cilj nije samo smanjenje duga.
Države moraju da sačuvaju dovoljno fiskalnog prostora da bi mogle da odgovore na sledeću veliku ekonomsku krizu. To je možda i najvažnija poruka aktuelnih podataka.
365 biliona dolara nije samo rekord
Sam iznos globalnog duga može delovati apstraktno. Mnogo je važnije koliko košta njegovo servisiranje.
Godinama nakon globalne finansijske krize države, kompanije i građani navikli su se na veoma niske kamatne stope. U takvom svetu veliki dug mogao je relativno lako da se refinansira.
Taj svet se promenio. Visoke potrebe država za finansiranjem sada se sudaraju sa skupljim novcem, energetskim pritiscima i velikim investicionim potrebama privatnog sektora.
OECD procenjuje da će globalna ekonomija ove godine porasti 2,9 odsto, a 2027. oko tri odsto.
- Od jutarnjeg trčanja do planinskih staza: kako tehnologija menja način na koji vežbamo na otvorenom
- Mark Tven i iskustva potpune poslovne propasti
- Schneider Electric Belgrade Business Run & Walk: Rekordnih 10.000 učesnika na Adi
- Od Uvca do više od 20 zemalja: kako praćenje beloglavih supova pomaže njihovoj zaštiti
- Meta ograničava mreže na dva sata dnevno: Šta kaže velika analiza?
To nije recesija. Ali nije ni stopa rasta koja će sama rešiti problem rekordnog zaduživanja.
Zbog toga 365 biliona dolara nije samo još jedan istorijski rekord. Važnije pitanje glasi: koliko će svet morati da plati da taj dug zadrži?
Upravo bi odgovor na to pitanje mogao da odredi koliko će vlade u narednim godinama imati novca za sve ostalo.
