Cena nafte ponovo je pokazala koliko je osetljiva na svaku vest sa Bliskog istoka. Ovoga puta signal je stigao iz diplomatije, a reakcija tržišta bila je brza. Cene sirove nafte pale su više od tri odsto nakon novih znakova da bi tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana mogle da oslabe.
Američka WTI nafta spustila se na oko 82 dolara po barelu, dok je Brent bio na približno 88 dolara. Podaci Trading Economicsa pokazali su pad WTI od 3,27 odsto i Brenta od 4,14 odsto u jednom trenutku trgovanja.
Međutim, kretanja su veoma brza. Reuters je potom zabeležio dodatni pad, pa je WTI bio oko 80,3 dolara, a Brent oko 86,3 dolara po barelu, navodi Rojters.
Za investitore je trenutno važnija poruka koja stoji iza pada nego nekoliko dolara razlike u ceni: tržište ponovo smanjuje premiju za geopolitički rizik.
Diplomate obaraju cenu nafte
Jedan od glavnih razloga za promenu raspoloženja je pojačana diplomatska aktivnost.
Pakistanski načelnik generalštaba Asim Munir otputovao je u Teheran. Cilj posete je podrška naporima za smirivanje regionalne krize.
Rojters je prethodno objavio da je Munir pre odlaska razgovarao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Prema izvorima agencije, Vašington je želeo da Pakistan iskoristi svoj uticaj kako bi Iran vratio za pregovarački sto.
Pakistan tako dobija potencijalno važnu posredničku ulogu.
Tu je i Katar.
Doha nastavlja posredničke aktivnosti između dve strane. Katar je i ranije bio jedan od ključnih kanala komunikacije. Rojters je početkom avgusta izvestio da su posrednici ostvarili napredak u pokušajima da približe Vašington i Teheran.
Svaki takav signal tržište nafte trenutno čita veoma pažljivo.
Zašto je Ormuski moreuz toliko važan?
Ključna reč za cenu nafte ipak nije ni Vašington ni Teheran. To je Ormuz.
Ormuski moreuz jedna je od najvažnijih energetskih arterija na svetu. Svaka ozbiljna pretnja transportu kroz ovaj prolaz automatski povećava rizik za globalno snabdevanje.
Zato je nova vest o razgovorima Irana i Omana dodatno spustila cenu nafte.
Rojters navodi da dve zemlje razgovaraju o privremenom koridoru za plovidbu kroz Ormuski moreuz, kao i o uklanjanju mina.
Saobraćaj je, međutim, i dalje daleko od normalnog nivoa. Prema istom izvoru, samo pet brodova koji prevoze robu prošlo je moreuzom tokom utorka.
To znači da opasnost za tržište nije nestala. Promenila se samo procena verovatnoće najgoreg scenarija.
Američke sankcije blaže od strahovanja tržišta
Drugi važan razlog pada cene nafte dolazi iz Vašingtona.
Američka administracija predstavila je novu rundu ekonomskog pritiska na Iran. Međutim, prve mere nisu bile toliko agresivne koliko su pojedini investitori očekivali.
Američki ministar finansija Skot Besent najavio je pritisak i na države i kompanije koje nastavljaju poslovne odnose sa Iranom.
One bi trebalo da dobiju određeni period za prekid tih veza. U suprotnom bi mogle da budu izložene američkim sekundarnim sankcijama.
Reuters navodi da je američko Ministarstvo finansija sankcionisalo gotovo 60 pojedinaca, kompanija i brodova povezanih sa Iranom. Mere obuhvataju i oblasti poput tehnologije, zlata, avijacije, brodarstva i kriptovaluta.
Na meti su i strukture koje pomažu prodaju iranske nafte. Ipak, izostao je potez koji je deo tržišta smatrao mogućim.
Vašington nije odmah udario na velike finansijske institucije u zemljama koje imaju značajne ekonomske veze sa Iranom. To je ublažilo strah da će iranski izvoz biti naglo i dramatično presečen.
Reuters Breakingviews ocenjuje da je najavljena američka kampanja bila slabija od visokih očekivanja koja su joj prethodila.
Za tržište nafte to je veoma važna razlika.
Tržište sada plaća manje za strah
Cena nafte ne zavisi samo od količine barela koji danas stižu na tržište. Ona uključuje i cenu rizika.
Kada trgovci procene da postoji realna mogućnost velikog vojnog sukoba ili prekida transporta kroz Ormuz, ta premija raste. Kada se pojave diplomatski signali, deo te premije nestaje.
Upravo se to sada događa. Ali to ne znači da je energetska kriza završena.
Rojters ocenjuje da se sukob, šest meseci nakon početka, pretvorio u svojevrsni energetski rat iscrpljivanja. Iran i dalje može da utiče na pomorski transport, dok SAD pokušavaju da ekonomski oslabe Teheran bez nove velike vojne eskalacije.
Brent je, uprkos poslednjem padu, i dalje znatno skuplji nego pre početka sukoba.
To je možda najbolji pokazatelj koliko je geopolitičkog rizika još ostalo u ceni barela.
Iran i dalje pronalazi put do kupaca
Još jedan problem za američku strategiju jeste činjenica da sankcije ne znače automatski prestanak trgovine.
Iran godinama koristi mrežu posrednika, tankera i alternativnih finansijskih kanala kako bi svoju naftu doveo do kupaca.
Posebno važnu ulogu ima Kina, najveći kupac iranske nafte. Reuters navodi da su nove američke mere obuhvatile i brokere, finansijske posrednike i pet tankera povezanih sa iranskom takozvanom „flotom iz senke“.
Ipak, iskustvo prethodnih sankcija pokazuje koliko je teško potpuno zaustaviti tok nafte.
To je još jedan razlog zbog kojeg tržište nije reagovalo novim rastom cena nakon objavljivanja američkih mera.
Šta sada može da okrene cenu nafte?
Za kompanije i investitore naredni potezi biće važniji od današnjeg pada.
Ako pregovori preko Pakistana, Katara i Omana daju rezultat, premija za geopolitički rizik mogla bi dodatno da oslabi. Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za normalniji saobraćaj bilo bi posebno snažan signal.
Suprotan scenario je takođe moguć.
Nova vojna eskalacija, napad na tankere ili infrastrukturu, oštrije američke sankcije ili ponovno ozbiljno ograničavanje plovidbe mogli bi veoma brzo da vrate cenu nafte naviše.
Postoji i još jedan faktor.
Prema Rojtersu, američke zalihe sirove nafte porasle su za oko 4,2 miliona barela prema podacima Američkog instituta za naftu. Tržište je očekivalo rast od svega oko 600.000 barela. Veće zalihe dodatno smanjuju pritisak na cenu.
Jeftinija nafta dobra vest za inflaciju
Pad cene nafte nije važan samo trgovcima energentima.
Ako potraje, mogao bi da ublaži troškove goriva, transporta i proizvodnje. Posredno bi mogao da smanji i inflatorne pritiske u velikim ekonomijama.
To bi bilo posebno značajno za centralne banke.
- Cena nafte pala više od tri odsto: Tržište vidi šansu za smirivanje sukoba SAD i Irana
- Kanada uzvraća SAD: Carine na američku robu od 20 milijardi dolara, trgovinski sukob ulazi u novu fazu
- Hobi nije gubljenje vremena: Kako može da bude deo poslovnog uspeha?
- Britanci napravili robotsku ribu koja „jede“ mikroplastiku: Istina je još zanimljivija
- Folksvagen pred najvećim rezovima: Sindikati upozoravaju da je ugroženo do 140.000 radnih mesta
Ali nekoliko dana pada nije dovoljno za promenu šire slike. Sve dok je normalno funkcionisanje Ormuskog moreuza pod znakom pitanja, tržište će u cenu ugrađivati određenu premiju za rizik.
Zato trenutni pad treba posmatrati pre svega kao glasanje tržišta o verovatnoći eskalacije.
Ta verovatnoća je sada nešto manja. Nije nestala.
