Autor: Nebojša Nikolić PhD, CFA, FRM, Direktor, Sektor za upravljanje rizicima, Deloitte
Supervizija, aktivni nadzor i analiza poslovanja banaka su glavne poluge koje Centralne banke kao supervizorski entiteti koriste u izvršavanju svojih zakonom definisanih obaveza u postizanju makroprudencijalnih ciljeva. Da bi se obezbedila stabilnost bankarskog sektora, a time i kontrolisan nivo inflacije i održiv rast BDP-a, supervizorski entitet ima zadatak da prilikom kontrole jedne banke sprovede detaljnu analizu različitih rizika, sistema interne kontrole, poslovnog modela i korporativnog upravljanja. Inspekcijski nadzor se vrši u unapred definisanom obimu i roku. Za banke, glavno nadzorno telo u Srbiji čini Narodna Banka Srbije (NBS), kroz direktnu superviziju, kao i Evropska centralna banka (ECB) kroz indirektnu superviziju i to za one Banke u Srbiji čije se matične banke ili supsidijari nalaze na teritoriji EU.
Značajan izvor izazova i usaglašenosti sa regulatornim standardima potiče iz regulative u finansijskoj industriji sastavljene od samo tri slova ESG, tj. životna sredina (eng. Environment), društvo (eng. Social) i upravljanje (eng. Governance). Inicijalno, pojavom ESG koncepta i primenom u bankarstvu nije bilo ni pomisli da bi značaj ESG ukazao na usku povezanost sa ostvarivanjem finansijskih rezultata i potencijalnim poslovnim rizikom. Evidentno je da se, kroz dodatnu kompleksnost i opterećenost regulatornim zahtevima, kao i evidentnim klimatskim promenama, banke suočavaju sa novim problemima. Pogotovo je izazovno za finansijske institucije koje su pod lupom dva regulatora, Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije.
Implementacija ESG koncepta u bankama
Kako bi se ispunili klimatski i energetski ciljevi EU za 2050. godinu, koji proističu iz Evropskog zelenog dogovora (eng. European Green Deal) donetog 2020. godine, od vitalnog je značaja da se investicije i bilansna aktiva finansijskih institucija usmeravaju ka finansiranju ekonomskih aktivnosti koje podržavaju ESG ciljeve. Kako bi se finansijski sektor i formalno obavezao na proces zelene tranzicije, u EU kreiran je kompleksan obavezujući paket ESG regulative. Na ovaj način, uvode se nove obaveze za finansijske institucije. Akcenat je posebno stavljen i na banke u Srbiji koje su članice alijanse „Net Zero Banking“ koja predstavlja grupu vodećih globalnih banaka posvećenih usklađivanju svojih aktivnosti kreditiranja, investicija i tržišta kapitala sa ESG i takozvanom neto nultom emisijom gasova staklene bašte do 2050. godine.
Mnoge banke u Srbiji su već izašle iz početne faze ESG trajektorije. ECB je već izdala očekivanja, smernice i pregled najbolje prakse prilikom prilagođavanja poslovnih procesa ESG kriterijuma, a svakako i Narodna Banka Srbije radi na smernicama i usklađivanju sa ECB regulativom. Zahtev je uvek ugrađivanje novih zelenih kriterijuma u standarde za odobravanje kredita kao i nefinansijsko izveštavanje banke. Kao prvi korak, svaka banka mora da sprovede procenu materijalnosti ESG rizika u svom portfoliu na kratak, srednji i dugi rok, zatim, polazeći od trenutnog stanja da zacrta jasne nivoe ciljanih targeta i KPI po različitim linijama poslovanja kako bi kroz vreme pratila ostvarivanje postavljenih ciljeva. Na primer, emisija GHG gasova i putanja smanjivanja karbonskog otiska su jedni od aktuelnih parametara koje banke postavljaju kao ciljani KPI na putu ka niskom (ili nultom) karbonskom otisku. ECB i propisi EU zahtevaju od banaka da nakon što procene svoje materijalne ESG rizike, iste uračunaju u metrike za upravljanje rizicima i uključe u nivo dodatnih kapitalnih zahteva tj. dovoljno kapitala da apsorbuju očekivane i neočekivane ESG gubitke. Takođe, od banaka se zahteva da procene kako rizici vezani za ESG utiču na njihove bilanse.
Supervizorske kazne i ESG
Kao najnoviji fokus supervizije u poslednje tri godine stavlja se usaglašenost banke sa ESG standardima. Važnost i akcenat na postizanje klimatskih ciljeva u bankarskom sektoru ukazuje i činjenica da je ECB objavila da neke banke nisu ispoštovale dogovorene rokove sa ECB-om za uračunavanje klimatskih rizika u poslovanje i sisteme za upravljanje rizicima. ECB u svojoj objavi i obraćanju bankama ističe da je nekoliko banaka obavešteno da na osnovu ECB procene nisu ispunile planom zacrtane ESG targete u u dogovorenom vremenskom roku (eng. milestone), što znači da se suočavaju sa izgledom da moraju da plate takozvanu regulatornu kaznu (eng. pecuniary penalty).
ECB je najavila da bi mogla da preduzme „korak bez presedana“ u nametanju kazni bankama kroz izdavanje dnevne kazne u iznosu do 5% dnevnog prihoda banke (do šest meseci) dok se izrečena mera upućena banci u vezi sa ESG ne implementira. Takođe je naglašeno da će ECB morati da analizira dokumente koje banke podnose i proceni ukupan broj dana koje su banke možda propustile da ispoštuju/primene odredbe regulative nakon rokova postavljenih za rešavanje problema od strane regulatora. Najavljeno je da će ovo biti osnov za svaku potencijalnu kaznu o kome treba da odluči nadzorni odbor ECB, ali da je to proces koji još nije završen. U celom tom procesu najavljeno je da banke imaju pravo da se prvo obrate ECB-u pre nego što se naplati bilo kakva novčana kazna.
Zaključak
Kako se klimatske promene pogoršavaju bankarski supervizori se sve više fokusiraju na ESG, zacrtane planove tranzicije i njihov monitoring. Ono što je sigurno je da se supervizorski prioriteti okreću ka ispunjenju ciljeva vezanih za klimatske promene. Svedoci smo da više od godinu dana ECB upozorava banke da nisu učinile dovoljno da adekvatno obračunaju klimatski rizik i uključe ga u svoje procese. U obraćanju ECB-a javnosti naglašeno je da „skoro sve banke“ vide klimatske promene kao materijalni rizik i „prilagođavaju svoje upravljanje ESG rizikom korak po korak“. Kao korektivna akcija ECB-a na loše sprovedene implementacije planova i integracije ESG u bankarske procese i sisteme, najavljeno je potencijalno uvođenje drastičnih kazni (dnevne kazne u iznosu do 5% dnevnog prihoda banke) koje mogu imati uticaja na finansijski rezultat banke sve dok se izrečena mera ne implementira u potpunosti. Najave ovako drakonskih kaznenih mera mogu da naslute dalje korake koje bi i nacionalni regulatori u drugim zemljama, a kao primer dobre ECB prakse, mogli da implementiraju.
