Ugostiteljske usluge u Srbiji nastavile su da poskupljuju, ali jul 2026. doneo je jedan zanimljiv izuzetak. Dok su restorani podigli cene hrane i pića, prenoćišta su bila jeftinija nego godinu ranije.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ugostiteljske usluge u julu bile su za 5,6 odsto skuplje nego u istom mesecu 2025. godine. Hrana je poskupela 7,4 odsto.
Najveći rast zabeležen je kod gotovih jela, čije su cene povećane 10,8 odsto. Variva su skuplja 9,1 odsto, dok je hleb poskupeo 8,4 odsto.
Alkoholna i bezalkoholna pića skuplja su za 6,8 odsto.
Jedina kategorija koja je krenula u suprotnom smeru jesu prenoćišta. Njihove cene bile su 3,4 odsto niže nego u julu prošle godine.
To je prilično važan signal za domaći turizam. Posebno kada se pogleda šta se sa cenama događalo prethodnih nekoliko godina.
Vojvodina znatno iznad proseka Srbije
Još izraženiji rast cena zabeležen je u Vojvodini.
Usluge hotela i restorana u ovoj pokrajini poskupele su 10 odsto u odnosu na jul prošle godine.
Hrana je skuplja čak 11,8 odsto. Alkoholna pića poskupela su 8,6 odsto, a bezalkoholna 9,7 odsto.
Za razliku od republičkog proseka, u Vojvodini nisu pojeftinila ni prenoćišta. Ona su skuplja tri odsto.
Razlika između Vojvodine i republičkog proseka pokazuje da inflacija u turizmu i ugostiteljstvu nije ravnomerno raspoređena.
Ali jul 2026. predstavlja samo poslednji deo mnogo dužeg trenda.
Koliko je zapravo poskupeo turizam u Srbiji?
Pogled nekoliko godina unazad pokazuje koliko se cenovnik srpskog ugostiteljstva promenio.
RZS je izračunao da su ugostiteljske usluge tokom 2022. godine u proseku bile skuplje 12 odsto nego godinu ranije. Hrana je takođe poskupela 12 odsto, dok su prenoćišta bila skuplja 13,2 odsto. Pritisak nije prestao ni 2023.
U prvoj polovini te godine dvocifrena poskupljenja bila su gotovo pravilo. U maju 2023. ugostiteljske usluge bile su 16,7 odsto skuplje nego godinu ranije. Hrana je poskupela 17 odsto, a prenoćišta čak 20,1 odsto.
Ni krajem godine nije bilo velikog popuštanja. U oktobru 2023. ugostiteljske usluge bile su 11,8 odsto skuplje nego godinu ranije. Prenoćišta su tada bila skuplja 13,1 odsto. A onda je stigla 2024.
U 2024. prenoćišta poskupela čak 18 odsto
Prosečne cene ugostiteljskih usluga tokom 2024. porasle su još 11,8 odsto u odnosu na 2023. godinu.
Hrana je bila skuplja 10,1 odsto, bezalkoholna pića 12,5 odsto, a alkoholna 10,5 odsto.
Najveći skok zabeležen je kod prenoćišta.
Ona su u proseku bila skuplja čak 18,1 odsto. U decembru 2024. cena smeštaja bila je čak 20,7 odsto viša nego u decembru prethodne godine, pokazali su podaci RZS-a.
Drugim rečima, turisti su tokom nekoliko uzastopnih godina bili suočeni sa dvocifrenim stopama rasta cena.
Ni 2025. nije prekinula taj trend.
Prosečne cene ugostiteljskih usluga tokom prošle godine povećane su za još 9,5 odsto.
Hrana je poskupela 10,8 odsto, alkoholna pića 11,6 odsto, a bezalkoholna 11,5 odsto.
Kod smeštaja je, međutim, došlo do značajnog usporavanja. Prosečne cene prenoćišta u 2025. bile su samo 1,5 odsto više nego godinu ranije.
Zbog toga pad cena prenoćišta od 3,4 odsto u julu 2026. nije potpuno neočekivan.
Posle nekoliko godina velikih povećanja, tržište smeštaja očigledno više nema isti prostor za rast cena.
Poskupljenja nisu oterala turiste – barem ne odmah
Logično pitanje glasi: ako je Srbija postala toliko skuplja, da li je izgubila goste?
Kada se posmatra period od pet godina, odgovor je – ne. Ali slika nije tako jednostavna.
Pandemijska 2020. predstavlja veoma nisku osnovu za poređenje. Turizam je tada praktično stao širom sveta.
Usledio je snažan oporavak. Srbija je 2022. imala oko 3,87 miliona turističkih dolazaka i više od 12,2 miliona noćenja.
Već 2023. broj dolazaka povećan je na oko 4,2 miliona, uz 12,4 miliona noćenja.
To je bilo skoro dvostruko više dolazaka nego deset godina ranije. Posebno je značajno što je broj stranih gostiju prvi put premašio broj domaćih turista.
Turizam je istovremeno postajao sve važniji izvor deviza.
Devizni priliv od turizma u 2023. dostigao je oko 2,55 milijardi evra. U prvih sedam meseci 2024. priliv je već bio blizu 1,6 milijardi evra, odnosno 16 odsto veći nego u istom periodu prethodne godine.
Posle rekorda stiglo prvo upozorenje
Tokom 2024. nastavljen je rast turističkog prometa, a broj dolazaka premašio je 4,4 miliona.
Međutim, 2025. je pokazala da rast ne može da se podrazumeva.
U prvih 11 meseci prošle godine u Srbiji je registrovano 4.013.614 turista. To je bilo dva odsto manje nego u istom periodu 2024.
Broj noćenja pao je tri odsto.
Domaćih gostiju bilo je tri odsto manje, dok je broj stranih turista smanjen dva odsto.
Kada se tome dodaju decembarska 333.077 dolaska, Srbija je 2025. završila sa oko 4,35 miliona turističkih dolazaka.
Dakle, posle višegodišnjeg snažnog oporavka, tržište je praktično ušlo u fazu stagnacije.
To ne znači da su visoke cene jedini razlog.
Na turistički promet utiču ekonomska situacija u zemljama iz kojih gosti dolaze, avio-povezanost, političke okolnosti, veliki događaji, kursne razlike i konkurencija drugih destinacija.
Ali cena svakako postaje sve važniji deo jednačine.
Pet godina kasnije – gostiju jeste više
Kada se napravi šira slika, Srbija danas ipak ima znatno više turista nego početkom ove decenije.
Pandemijska 2020. nije dobra standardna godina za poređenje, ali dobro pokazuje razmere oporavka. Broj turističkih dolazaka od tada se više nego udvostručio.
Ipak, kod dugoročnog poređenja potreban je oprez.
Sam RZS upozorava da rezultati do decembra 2021. i podaci od januara 2022. nisu na svim nivoima potpuno uporedivi. Razlog je promena izvora podataka i prelazak na administrativni sistem eTurista.
Mnogo relevantnija poruka zato dolazi iz perioda posle pandemije.
Srbija je od 3,87 miliona dolazaka 2022. stigla do više od 4,4 miliona u 2024. godini. Zatim je 2025. usledila blaga korekcija.
To znači da je turistička tražnja rasla uprkos snažnom povećanju cena.
Ali taj odnos sada počinje da se menja.
Da li je dostignuta granica cena?
Najzanimljiviji podatak iz jula 2026. možda zato nije rast cena hrane od 7,4 odsto.
Mnogo zanimljiviji je pad cena prenoćišta od 3,4 odsto.
Smeštaj je prethodnih godina bio jedan od predvodnika poskupljenja. Samo u 2024. prosečne cene prenoćišta skočile su 18,1 odsto. Godinu kasnije rast je usporio na svega 1,5 odsto. Sada je na godišnjem nivou zabeležen pad.
To može biti prvi pokazatelj da ponuda i tražnja počinju da postavljaju granicu daljem povećanju cena.
Istovremeno, prvi podaci za 2026. pokazuju da tražnja nije nestala.
U prvih pet meseci ove godine registrovano je 1,715 miliona turističkih dolazaka. To je 7,9 odsto više nego u istom periodu 2025. Broj stranih turista povećan je 6,6 odsto, a domaćih 9,1 odsto.
- Iran postavio uslove za otvaranje Ormuza: Cena nafte odmah reagovala
- Veliki udar za Metu, Google i TikTok: Više od 3.000 tužbi ide dalje
- Turizam u Srbiji sve skuplji: Cene rasle godinama, a da li je više i gostiju?
- Duvanski gigant sprema velika otpuštanja: Hiljade radnih mesta pod znakom pitanja
- Zadovoljni klijenti potvrđuju značaj osiguranja vikendica na Kopaoniku, Goču i Goliji
Srbija tako trenutno ima zanimljivu kombinaciju.
Turista ponovo ima više. Restorani nastavljaju da podižu cene. Ali smeštaj više ne uspeva da prati tempo poskupljenja iz prethodnih godina.
To bi moglo da bude važno za narednu fazu razvoja domaćeg turizma.
Jer posle godina u kojima je pitanje bilo koliko brzo mogu da rastu i broj gostiju i cene, novo pitanje moglo bi da glasi: koliko su turisti još spremni da plate?
