Pregovori o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza ponovo su zapeli. Ovoga puta problem nije samo u uslovima koje postavlja Iran. Sjedinjene Američke Države odgovorile su sopstvenim zahtevima.
Američki predsednik Donald Tramp zatražio je da Iran plati odštetu za žrtve ratova, napada i protesta. Time je dodatno zakomplikovana diplomatska igra oko jednog od najvažnijih energetskih koridora na svetu.
Za tržišta je, međutim, pitanje mnogo jednostavnije. Kada će Hormuz biti otvoren i koliko će nafta do tada koštati?
Iran ne želi da se odrekne najjače karte
Iran tvrdi da je blizu sporazuma sa Omanom o novim pravilima plovidbe kroz Ormuski moreuz. Međutim, Teheran ne namerava da potpuno otvori ovaj pomorski pravac bez ustupaka Vašingtona.
Prema Rojtersovom izveštaju, među iranskim zahtevima nalaze se ukidanje sankcija, prekid vojnih pretnji i plaćanje ratne odštete.
Ti zahtevi u velikoj meri prate elemente preliminarnog mirovnog sporazuma iz juna, koji je u međuvremenu doživeo ozbiljan zastoj.
Problem je što je Vašington sada uzvratio gotovo istom logikom.
Tramp smatra da bi Iran trebalo da plati odštetu za štetu i ljudske žrtve koje SAD pripisuju politici Teherana tokom prethodnih decenija.
Tako su pregovori o slobodi plovidbe praktično postali i pregovori o tome ko je kome dužan novac.
To značajno otežava mogućnost brzog kompromisa.
Zašto je Ormuz toliko važan?
Geografija objašnjava gotovo sve.
Ormuski moreuz povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i dalje sa Arapskim morem. Kroz ovaj relativno uzak prolaz izvozi se ogroman deo nafte proizvedene u zemljama Zaliva.
Podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA) pokazuju da je tokom 2025. kroz Hormuz prolazilo gotovo 20 miliona barela nafte dnevno.
To je približno četvrtina svetske pomorske trgovine naftom.
Oko 80 odsto tih količina odlazilo je u Aziju. Kina i Indija zajedno su primale 44 odsto sirove nafte transportovane ovim putem.
Još je važniji jedan drugi podatak.
Alternativni naftovodi mogu da preuzmu samo deo tog transporta. IEA procenjuje raspoloživi kapacitet alternativnih pravaca na približno 3,5 do 5,5 miliona barela dnevno.
Drugim rečima, Ormuz nije moguće jednostavno zaobići.
Tržište je već poslalo poruku
Investitori ne čekaju konačan ishod pregovora.
Reaguju na svaku naznaku da bi dogovor mogao da propadne.
Reuters je izvestio da je cena nafte u ponedeljak završila trgovanje oko pet odsto više nakon što su novi zahtevi umanjili očekivanja da će dogovor o Hormuzu biti brzo postignut.
I Al Jazeera pisala je o rastu cene Brent nafte, uz ocenu tržišnih analitičara da neizvesnost oko sporazuma održava geopolitičku premiju u ceni.
To je možda i najvažnija ekonomska posledica sadašnje situacije.
Nafta ne mora potpuno da nestane sa tržišta da bi poskupela.
Dovoljno je da trgovci procene da postoji ozbiljna mogućnost novog poremećaja snabdevanja.
Najveći energetski šok poslednjih decenija
Razmere problema najbolje pokazuju podaci IEA.
Agencija je još u martu ocenila da je rat na Bliskom istoku izazvao najveći poremećaj snabdevanja u istoriji globalnog tržišta nafte. Tokovi sirove nafte i derivata kroz Hormuz pali su sa oko 20 miliona barela dnevno na tek mali deo ranijeg nivoa.
Posledice su ubrzo postale vidljive.
U aprilu je globalna ponuda nafte pala na 95,1 milion barela dnevno. Gubici u proizvodnji od februara dostigli su 12,8 miliona barela dnevno, prema majskom izveštaju IEA.
- Iran postavio uslove za otvaranje Ormuza: Cena nafte odmah reagovala
- Veliki udar za Metu, Google i TikTok: Više od 3.000 tužbi ide dalje
- Turizam u Srbiji sve skuplji: Cene rasle godinama, a da li je više i gostiju?
- Duvanski gigant sprema velika otpuštanja: Hiljade radnih mesta pod znakom pitanja
- Zadovoljni klijenti potvrđuju značaj osiguranja vikendica na Kopaoniku, Goču i Goliji
Situacija se potom delimično popravila.
U junu je svetska ponuda porasla za 4,1 milion barela dnevno. Tome je pomoglo delimično obnavljanje transporta kroz Hormuz.
Ipak, proizvodnja je i dalje bila oko 9,4 miliona barela dnevno ispod nivoa pre rata, navodi IEA u julskom izveštaju o tržištu nafte.
To pokazuje koliko je globalno tržište energije postalo zavisno od političkih pregovora između Vašingtona i Teherana.
Problem nije samo benzin
Kada nafta poskupi, posledice se šire mnogo dalje od benzinskih pumpi.
Skuplji su transport i logistika. Rastu troškovi avio-kompanija i industrije. Povećavaju se troškovi proizvodnje robe koja mora da pređe hiljade kilometara do krajnjeg kupca.
Posebno su osetljive ekonomije koje zavise od uvoza energije.
Američka Energy Information Administration (EIA) upozorila je da su visoke cene goriva i smanjena dostupnost energenata već uticale na globalnu potrošnju nafte.
Takav energetski šok na kraju može da se prelije i na inflaciju.
A viša inflacija ponovo otvara pitanje kamata.
Zbog toga pregovori o Hormuzu nisu samo spoljnopolitička tema. Njih prate centralne banke, investitori, kompanije i vlade širom sveta.
Ormuz je postao ekonomsko oružje
Iran dobro zna koliki značaj ovaj prolaz ima za svetsku ekonomiju.
U tome leži njegova najveća pregovaračka prednost.
Potpuno zatvaranje Ormuza nanosi ogromnu ekonomsku štetu i samom Iranu. Ali mogućnost ograničavanja prolaza stvara pritisak koji daleko prevazilazi ekonomsku snagu same zemlje.
To je klasičan primer geopolitičke poluge.
Kontrola kritične tačke globalne trgovine može maloj grupi aktera dati nesrazmerno veliki uticaj na svetsku ekonomiju.
Zbog toga pitanje više nije samo da li će Iran i SAD postići sporazum.
Važno je i kakav će presedan taj sporazum napraviti.
Ako kontrola prolaza kroz Ormuz postane sredstvo za dobijanje političkih, finansijskih ili bezbednosnih ustupaka, posledice mogu trajati mnogo duže od sadašnje krize.
Ko na kraju plaća cenu?
Na prvi pogled, pregovori se vode između Vašingtona i Teherana.
U stvarnosti, njihov rezultat plaća mnogo širi krug.
Plaćaju ga države koje uvoze energiju. Plaćaju ga kompanije kroz skuplji transport i proizvodnju.
A na kraju ga plaćaju i potrošači kroz cenu goriva, robe i usluga.
Zato svaki novi zahtev koji udaljava sporazum ima ekonomsku cenu. Tržište nafte je već pokazalo da tu cenu ume da obračuna veoma brzo.
