Više
    - Reklama -

    Vakcina će pokrenuti svetsku ekonomiju. A Srbiju?

    Još članaka iz ove rubrike

    Pronalazak vakcine protiv korone uliva nadu da će se privreda i finansijska tržišta uskoro izvući iz depresivne i recesione atmosfere koja već predugo traje. Prema prognozama svetskih analitičara vakcinacija će podstaći privredni rast na globalnom nivou već ove godine.

    Globalna ekonomska prognoza o uticaju vakcine na ekonomiju (Vaccine economics 2021-2022) koju je objavila osiguravajuća kuća „Allianz“ iz Minhena krajem prošle godine, predviđa da će vakcina protiv korone podstaći globalni rast 2021. godine, ali potpuni oporavak može se očekivati jedino 2022. godine.

    Vakcinacija širom sveta doprineće ponovom pokretanju uslužnih delatnosti širom sveta, ali ekonomije sa složenim ili ograničenim pristupom vakcinama, posebno u zemljama u razvoju mogu zaostajati, navodi se u tom istraživanju. Srbija je, međutim, po broju vakcinacija na milion stanovnika, vodeća u Evropi, i do sada je vakcinisano više od pola miliona stanovnika.

    Prema očekivanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), povećana dostupnost vakcina poslužiće kao podsticaj za snažan ekonomski oporavak širom sveta tokom ove godine. MMF je predvideo da će globalna ekonomija zabeležiti rast od 5,5 odsto u 2021. godini, više nego 5,2 odsto koliko je predviđeo u oktobru, u očekivanju da će vakcine pomoći da se obuzda širenje korone. Ali, kako upozoravaju domaći ekonomisti usporeni proces vakcinacije u Evropi, može da odgodi takav scenario.

    Rast po sektorima

    Na globalnom nivou, s obzirom na to da je počela vakcinacija, prema istraživanju kompanije „Allianz“, u realnom sektoru očekuje se snažan rast u energetici, metalskoj i automobilskoj industriji, kao i maloprodaji u prvoj polovini ove godine, dok u uslužnom sektoru, uključujući smeštaj i prevoz očekuje se oporavak od druge polovine ove godine.

    U slučaju da vakcinacija dovede do smirivanja epidemije do leta, mislim da već u drugoj polovini godine možemo očekivati nešto bolje ekonomske performanse u Evropi, što bi za sobom povuklo i ekonomiju Srbije“, smatra ekonomista Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta. 

    Ipak, prema njegovom mišljenju zatvaranje koje su najavile gotovo sve EU zemlje do maja ili juna, te restrikcije za putovanja, kao i spor proces vakcinacije u Evropi, može da odgodi takav scenario.

    „U tom slučaju, može se desiti da i ova godina bude ekonomski nestabilna. Delatnosti poput turizma, ugostiteljstva i prevoza putnika su i dalje veoma ugroženi, pa se ne očekuje njihov oporavak u ovoj godini. Privredne grane poput autoindustrije i proizvodnje kapitalnih dobara, uz sektore koji nisu imali pad poput ICT i hemijske industrije, trebalo bi da budu nosioci rasta u 2021. godini. Mislim da slična situacija očekuje i Srbiju, uz nešto bolje stope rasta od zemalja EU zbog same strukture privrede“, smatra Radosavljević.

    Imajući u vidu sadašnje stanje i tempo vakcinacije u Evropi i SAD, ispostaviće se, prema njegovoj oceni, da su optimistične procene rasta u prvoj polovini 2021. pod velikim rizikom.

    Takav scenario će, kako on misli, biti odložen za najmanje šest meseci. Radosavljević se generalno slaže da će sektori: energetika, metalska i autoindustrija biti nosioci rasta. Inače, te delatnosti su i pretrpele najveći pad u 2020. godini. Ipak, u Srbiji je, kako napominje, situacija nešto drugačija.

    „Pad ekonomske aktivnosti je bio nešto manji usled drugačije strukture BDP-a i velikog učešća sektora poput proizvodnje električne energije, poljoprivrede, rudarstva i građevinarstva, te sektora koji proizvode robu široke potrošnje. Ovi sektori su manje bili pogođeni krizom. Zatim, sektor telekomunikacija i finansijski sektor, takođe, nisu osetili značajnu krizu do sada“, navodi Radosavljević

    Brži ili sporiji oporavak?

    Šta se može očekivati nakon leta postepeni ekonomski rast ili brže jačanje privrede?

    Prema oceni Gorana Radosavljevića, postoji rizik da oporavak bude sporiji kako se to desilo i nakon svetske ekonomske krize 2009/10.

    „Ukoliko pak uspemo da nađemo neke nove izvore rasta, na primer ICT, javne investicije u infrastrukturu, mogli bismo čak da smanjimo zaostatak koji imamo za prosekom EU i da krizu iskoristimo kao šansu. Svakako, ovaj scenario je pod velikim znakom pitanja, ali nije nemoguć“, kaže on.

    Finansijska tržišta su najosetljivija na spoljne uticaje i prva odreaguju na važne vesti i dešavanja. Kako na domaće tržište kapitala, na kom ulažu i osiguravajuće kuće deluje početak vakcinacije i hoće li se domaća berza zbog toga na proleće zazeleniti?

    Poznati broker Nenad Gujaničić kaže da se, nažalost, domaće tržište kapitala nalazi u hroničnoj krizi koja je otpočela mnogo pre samog početka pandemije. Sistemske anomalije u čijoj su osnovi neefikasne i slabe institucije doveli su do toga da je tržište akcija uveliko u odumiranju, kako ocenjuje, dok se broj investitora drastično smanjuje iz godine u godinu.

    „U 2020. godini zabeležen je rekordno nizak promet akcija na domaćem tržištu od svega 42,8 miliona evra što najbolje govori kakvo je poverenje investitora i koliko će biti teško napraviti eventualni zaokret u razvoju tržišta. Dakle, izvestan oporavak cena na nelikvidnom tržištu kakvo je Beogradska berza moguće da će biti ostvaren već i ove godine, ali o pravom oporavku i jakom tržištu možemo govoriti tek kada prometi akcija budu na nivou od barem nekoliko stotina miliona evra“, poručuje on.

    Proleće na berzi?

    Domaće tržište akcija palo je prošle godine 6,6 odsto, a ovaj pad se mora posmatrati kroz prizmu, kako kaže, izuzetno nelikvidnog tržišta kakvo je Beogradska berza. Zbog izražene nelikvidnosti akcije na Beogradskoj berzi nisu toliko pale kao što je slučaj sa svetskim i regionalnim pandanima, ali je i oporavak bio tromiji, napominje Gujaničić, i zavisio je od aktivnosti nekolicine najvećih učesnika, poput domaćih penzionih fondova.

    Na međunarodnom finansijskom tržištu, FED i Evropska centralna banka zadržaće još dugo rekordno niske referentne kamatne stope, postoje procene najmanje do druge polovine 2023. što će značiti veoma niske prinose i ubuduće na hartije u koje uglavnom ulažu osiguravajuće kuće.

    Osiguravajuće kompanije, kao i drugi profesionalni investitori, suočeni su sa izuzetno niskim prinosima kada su u pitanju najmanje rizična ulaganja poput depozita i državnih obveznica, kaže Gujaničić.

    „I ovaj trend će izvesno biti nastavljen najmanje i u ovoj godini s obzirom na to da glavne svetske centralne banke neće ubrzo menjati aktuelni kurs monetarne politike. Ovakav poslovni ambijent već donosi i donosiće osiguravajućim kompanijama prinose značajno niže u odnosu na višegodišnji prosek, pa će morati da budu značajno agilnije na polju alternativnih plasmana ukoliko žele da makar ublaže ove nepovoljne uticaje“, napominje on.

    Povratak…

    „Svetska finansijska tržišta su se uveliko oporavila usled snažnih fiskalnih i monetarnih stimulansa i očekivanja da će imunizacija na globalnom nivou biti efikasna“, kaže Nenad Gujaničić.

    „Stoga, trenutno je globalno tržište akcija značajno ispred okolnosti u kojima se nalazi svetska privreda i ti nivoi mogu imati smisla samo ukoliko se globalni privredni oporavak ostvari na očekivani način, odnosno ako najjače privrede sveta uspeju da dostignu pretpandemijski nivo već krajem 2021. odnosno početkom 2022. godine. Na Beogradskoj berzi, nažalost, trendovi će se teško promeniti sa pandemijom ili bez nje“, zaključuje Gujaničić.

    Sudeći prema trenutnim kretanjima u svetu, ekonomista Goran Radosavljević, očekuje da će se profitabilnost privrede Srbije vratiti na nivo iz 2019. tek 2022. godine. I to je verovatno, kako kaže, optimistična prognoza. Naravno, neki sektori su bili profitabilni i u 2020. godini.

    Rast prometa ostvaren je u maloprodaji (osim naftnih derivata) od oko pet odsto, zatim veliki rast u sektoru građevinarstva i nekretnina, kaže on.

    „Sa druge strane, sektor turizma i ugostiteljstva, te prevoz putnika, teško da će uspeti da se vrate na nivo iz 2019. do 2023. Pitanje je da li će se neki sektori ikada vratiti. Svaka kriza ima svoje pobednike i gubitnike. Pobednik je ovog puta ICT sektor“, ocenjuje on.

    I dok se od vakcina očekuju da pomognu u ekonomskom oporavku, MMF je takođe upozorio da će ekonomijama širom sveta biti neophodna pomoć vlada, kako bi se nadomestila šteta koju je prouzrokovala pandemija. U ovoj instituciji upozoravaju da bi mutacije koronavirusa mogle da uspore ekonomski rast.

    ________________________________________________________

    NBS: Pretkrizni nivo dostižemo za pola godine

    „Svakako, uzimajući u obzir uticaj krize na pojedine privredne oblasti prisutne su razlike u brzini i stepenu njihovog oporavka“, kažu u NBS-u.

    Dok su se industrija, trgovina na malo i robni izvoz gotovo potpuno oporavili od posledica pandemije i vratili svoju aktivnost na pretkrizni nivo, aktivnost u pojedinim sektorima poput turizma, ugostiteljstva i saobraćaja je i dalje manja u poređenju sa stanjem pre krize, ali kako ukazuju u NBS-u, i u ovim sektorima započet je oporavak.

    „Sama vakcinacija je i kod nas i u svetu trenutno glavna tema o kojoj se govori i svakako da će napredak na tom polju omogućiti popuštanje restriktivnih mera socijalnog distanciranja i omogućiti da se i sektori koji su najteže pogođeni pandemijom, brže oporave“, kažu u Centralnoj banci.

    U NBS-u očekuju da već tokom prve polovine ove godine ukupna ekonomska aktivnost dostigne pretkrizni nivo, odnosno onaj iz prvog tromesečja 2020. čemu će doprineti i novi najavljeni paket fiskalnih mera, čiji je i jedan od glavnih ciljeva pružanje podrške privredi.

    Odluku o dodatnom smanjenju referentne kamatne stope u decembru za 0,25 procentnih poena na nivo od jedan odsto (što predstavlja ukupno smanjenje za 1,25 procentnih poena od izbijanja pandemije), NBS je donela imajući u vidu da niski inflatorni pritisci omogućavaju dodatnu podršku privredi u uslovima širenja novog talasa virusa, navode u toj instituciji.

    - Reklama -spot_img

    Preporučujemo