Od januara do septembra 2024.godine udeo 100% električnih putničkih automobile u Srbiji iznosi 1% a hibrida 30% od ukupnog broja novo-registrovanih, saopštila je Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova.
“Ako pogledamo ove podatke za 2019-tu godinu, vidimo da je te godine u Srbiji prodato svega nekoliko desetina električnih vozila i nešto više hibridnih, pa se jasno vidi da je, tokom prethodnih pet godina, zahvaljujući aktivnosti uvoznika ali i subvencijama države Srbije povećan broj hibridnih i čisto električnih putničkih automobila i u našoj zemlji, uprkos njihovim relativno malim brojevima u apsolutnom iznosu”, kaže se iz Asocijacije.
Kada je u pitanju region, u avgustu 2024. godine udeo 100% električnih novo-registrovanih automobila dostigao 5% u Sloveniji, 6% u Hrvatskoj, 3% u Bugarskoj, 5% u Rumuniji, 6% u Grčkoj i 6% u Mađarskoj. Što se hibrida tiče – 14% u Sloveniji, 32% u Hrvatskoj, 5% u Bugarskoj, 47% u Rumuniji, 54% u Grčkoj I 56% u Mađarskoj u istom posmatranom periodu.
Nažalost, kada je broj električnih automobila u pitanju tu smo blizu samog dna lestvice, kažu iz Asocijacije, baš kao i kod broja javnih punjača na 100.000 stanovnika što je pokazatelj koji se najčešće koristi za potrebe poređenja. Tako na 100.000 stanovnika Srbija ne može da se podiči brojem od svega 3 (tri) javna punjača. Pominje se primer Norveške sa brojem od čak 538 javna punjača na 100.000 stanovnika.
“To je i razlog zašto Srpska asocijacija uvoznika novih vozila i delova ulaže konstantne napore da ukaže na važnost razvoja i širenja mreže javnih punjača. Saradnja sa sa nadležnim državnim organima i institucijama je dobra, ide u pravom smeru, ali mora biti još snažnija i sveobuhvatnija”, navode.
Ono što zabrinjava ne samo Srpsku asocijaciju uvoznika novih vozila i delova, već i stručnu javnost, ekologe, zdravstvene radnike, nadležne institucije zadužene za bezbednost saobraćaja je uvoz polovnih automobila (koji godinama unazad prelazi više od 130.000) od čega je više od 50% onih sa euro 3 i euro 4 standardima emisije izduvnih gasova, navodi se u saopštenju.
“Uvoz takvih polovnih automobila je obustavljen u svim državama regiona, a u državama EU se primenjuju različite mere koje destimulišu vlasnike tih vozila na dalje korišćenje (skuplje godišnje osiguiranje, visoke ekološke takse, zabrana vožnje kroz centre gradova i sl.). Procenat tih vozila u ukupnom uvozu polovnih putničkih automobila u Srbiji je izuzetno visok, kao što je pomenuto, preko 50% od ukupnog broja uvezenih polovnih automobila godišnje.”
Svi navedeni podaci jasno govore, kažu u Asocijaciji, da uprkos trenutnim oscilacijama u zastoju prodaje ekološki prihvatljivih automobila u Evropi (do kakvih je inače u određenim istorijskim okolnostima dolazilo i kada je reč o benzinskim i dizel motorima) nema govora o odustajanju od pravca koji su definisali EU regulatori i auto-industrija, a to je nulta emisija CO2.
Da li će se taj cilj postizati isključivo električnim pogonom sa baterijom ili i sa alternativama kao što su gorivne ćelije vodonika (FCEV) i drugim – ostaje da se vidi u narednim godinama ili možda čak i decenijama.
“Toj činjenici, moramo na vreme da se prilagodimo i mi u Srbiji, kako regulatori, tako i uvoznici, kupci i svi drugi zainteresovani akteri i da sinhronizovano radimo na transformaciji ka elektro-mobilnosti kao neuputnoj činjenici”, zaključuju iz Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.