Električni automobil više nije nužno najskuplja opcija u salonu. Cene baterija padaju, konkurencija raste, a kineski proizvođači ubrzano menjaju računicu na svetskom tržištu.
To već počinje da se vidi i u Srbiji.
U prvih šest meseci 2026. godine u Srbiji je prvi put registrovano 535 novih potpuno električnih putničkih automobila. U istom periodu prošle godine bilo ih je samo 161.
To je rast od čak 232,3 odsto za godinu dana. Brojke su i dalje male u poređenju sa Evropom. Ali promena je velika.
Električni automobili su u prvoj polovini ove godine dostigli 2,74 odsto tržišta novih putničkih vozila u Srbiji. Godinu ranije njihov udeo bio je ispod jedan odsto.
Električni automobil prosečno 37.000 dolara
Povod za novu raspravu o cenama dala je analiza kompanije Mobility Global. Prema podacima koje prenosi Kamatica, prosečna globalna cena električnog automobila u 2025. pala je na oko 37.000 dolara.
Prosečna cena hibrida dostigla je oko 39.000 dolara.
Od 2020. godine prosečna cena električnih automobila pala je za oko devet odsto. Hibridi su u istom periodu poskupeli približno 16 odsto. Najvažniji razlog je baterija.
Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), prosečne cene baterija pale su još osam odsto samo tokom 2025. godine. Tome su doprineli efikasnija proizvodnja, nova hemija baterija i oštra konkurencija proizvođača.
Što baterija manje košta, proizvođač ima više prostora da spusti cenu automobila. A upravo se to sada događa.
Ipak, električni automobil nije svuda jeftiniji
Globalni prosek može da zavara. Veliki deo pada cena dolazi iz Kine, najvećeg tržišta električnih automobila na svetu.
IEA procenjuje da je čak skoro 70 odsto električnih automobila prodatih u Kini tokom 2025. bilo jeftinije od odgovarajućih automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, i to pre državnih podsticaja.
Evropa još nije stigla dotle.
IEA navodi da je prosečna cenovna premija potpuno električnog automobila u Evropi tokom 2025. bila oko 20 odsto u odnosu na uporediv automobil sa klasičnim pogonom.
- Električni automobili pojeftinjuju, a Srbija beleži rast od 232%: Da li je počeo veliki preokret?
- Jen jača prema dolaru: Tržišta sve manje veruju u novo povećanje kamata FED-a
- Bonitet upitnik: Bojan Klačar
- U Južnoj Koreji više neće jesti pse: Gasi se kontroverzna industrija psećeg mesa
- Instagram promenio logo posle deset godina: Internet i korisnici već imaju presudu
Kod električnih SUV modela razlika je smanjena na oko deset odsto.
Dakle, tvrdnja da je „električni automobil sada jeftiniji od hibrida“ jeste tačna kada se posmatra određeni globalni prosek, ali ne znači da će kupac u Srbiji ili Nemačkoj automatski platiti manje za svaki električni model.
Pravi trend je drugi. Razlika u cenama se ubrzano topi.
Šta se danas može kupiti u Srbiji
Promena se najbolje vidi na najjeftinijim modelima.
Dacia u Srbiji trenutno nudi električni Spring od 17.990 evra u okviru aktuelne ponude.
To znači da je električni automobil praktično već ušao u cenovni razred u kome kupci tradicionalno traže male benzince.
Još jedan važan primer je BYD Dolphin Surf.
Njegova početna cena u Srbiji je 23.990 evra. Verzija Boost ima bateriju kapaciteta 43,2 kWh i kombinovani WLTP domet od 322 kilometra.
BYD je posebno važan jer pokazuje šta kineska konkurencija radi evropskim proizvođačima.
Dolphin Surf je evropska verzija modela poznatog kao Seagull. Rojters je prilikom evropskog predstavljanja naveo da je njegov kineski pandan bio drugi najprodavaniji automobil na baterije u Kini, sa više od 442.000 registracija tokom 2024. godine.
Na tržištu Srbije nalazi se i Citroën ë-C3, sa deklarisanim WLTP dometom do 326 kilometara. Citroën je ovaj model od početka razvijao upravo sa idejom da snizi ulaznu cenu električnog automobila.
Tu su i Renault 5 E-Tech electric, sa dometom do 410 kilometara, kao i sve veći broj kineskih modela.
Ponuda, dakle, više nije ograničena na automobile od 40.000, 50.000 ili 60.000 evra. To je velika promena.
Koji električni automobili se najviše prodaju?
Na evropskom tržištu Tesla više nema monopol nad elektrifikacijom.
Tesla Model Y je ipak ostao najprodavaniji pojedinačni električni model u Evropi tokom 2025. godine, sa nešto više od 150.000 registracija prema podacima JATO Dynamics.
Iza njega se snažno probila Škoda Elroq, dok je među vodećim modelima ostao Tesla Model 3.
Mnogo veća promena dogodila se među proizvođačima.
Volkswagen je tokom 2025. prestigao Teslu i postao najprodavaniji brend potpuno električnih automobila u Evropi.
Volkswagen je prodao 274.278 BEV vozila, što je rast od 56 odsto. Tesla je završio godinu sa 236.357 automobila, uz pad prodaje od 27 odsto.
To pokazuje da kupac električnog vozila više nije gotovo automatski kupac Tesle.
Renault, Volkswagen, Škoda, BMW, Hyundai, Kia i kineski proizvođači nude sve više modela. Konkurencija zato pritiska cene naniže.
A onda je stigao BYD
Najveći poremećaj ipak dolazi iz Kine. BYD je tokom 2025. prestigao Teslu i postao najveći svetski prodavac potpuno električnih automobila. Tesla je prošle godine isporučio oko 1,64 miliona vozila, što je bilo 8,6 odsto manje nego 2024.
Kineski proizvođači imaju jednu važnu prednost. Mogu da ponude veliki broj modela u veoma različitim cenovnim kategorijama.
IEA navodi da je mali BYD Seagull još 2024. imao oko 440.000 prodatih primeraka, dok je Tesla Model Y dostigao oko 485.000 prodaja na kineskom tržištu.
Ta cenovna konkurencija sada stiže i u Srbiju. BYD je dobar pokazatelj brzine promene. U prvih šest meseci 2026. ovaj brend je imao 772 registrovana putnička automobila u Srbiji i našao se među deset najprodavanijih marki na tržištu.
Važno je, međutim, napraviti razliku: tih 772 vozila nisu sva potpuno električna, jer BYD u Srbiji prodaje i plug-in hibridne modele.
Javno dostupni zbirni podaci Srpske asocijacije uvoznika ne daju dovoljno preciznu rang-listu prodaje električnih vozila po pojedinačnim modelima.
Srbija je sa 161 stigla na 535 automobila
Najzanimljiviji je tempo promene.
U prvih šest meseci 2024. u Srbiji je registrovano 116 novih potpuno električnih putničkih automobila.
Godinu kasnije bilo ih je 161.
A u prvih šest meseci 2026. već 535.
Za samo dve godine broj novoregistrovanih električnih automobila u prvom polugodištu povećan je više od četiri puta.
Još je upečatljivije poređenje tržišnog udela.
Tokom prvih devet meseci 2024. električni automobili činili su približno jedan odsto novih registracija u Srbiji.
U prvih šest meseci 2026. stigli su do 2,74 odsto.
Srbija zato ima jasan rast prodaje električnih vozila, ali kreće sa veoma niske osnove.
Hibridi su za sada pravi pobednici u Srbiji
Postoji još važniji podatak. Srpski kupac trenutno mnogo brže prelazi na hibrid nego na potpuno električni automobil.
U prvoj polovini 2026. godine prvi put je registrovano 7.245 automobila sa kombinacijom benzina i električnog pogona, kao i 1.266 dizel-hibrida.
Hibridi su zajedno zauzeli 43,62 odsto tržišta novih putničkih automobila.
Benzinci su pali na 41,85 odsto.
Potpuno električni automobili drže 2,74 odsto.
To možda najbolje opisuje fazu kroz koju Srbija trenutno prolazi.
Kupci jesu spremni za elektrifikaciju.
Ali još nisu svi spremni da potpuno odustanu od benzinske pumpe.
Država daje do 5.000 evra
Cena bi mogla dodatno da pogura potražnju. Za subvencionisanje električnih vozila u Srbiji je za 2026. godinu izdvojeno 170 miliona dinara.
Podrška se kreće od 250 do 5.000 evra, u zavisnosti od kategorije vozila. Za program se zahtevi tokom 2026. podnose elektronski preko portala eUprave.
Kod automobila iz jeftinijeg segmenta subvencija od nekoliko hiljada evra više nije mala stavka.
Na vozilu od oko 20.000 do 25.000 evra ona može značajno da promeni računicu kupca.
Posebno kada se uračunaju niži troškovi energije i jednostavnije održavanje električnog pogona.
Evropa ubrzava još brže
Srbija ipak ostaje daleko iza proseka Evropske unije.
Tokom 2025. u EU je registrovano 1,88 miliona potpuno električnih automobila. Njihov tržišni udeo dostigao je 17,4 odsto.
U prvom kvartalu 2026. udeo je već porastao na 19,4 odsto.
Prema podacima koje je Rojters objavio u julu, u 17 evropskih tržišta tokom prve polovine 2026. registrovano je više od 1,24 miliona baterijskih električnih automobila, čak 33,7 odsto više nego godinu ranije.
Srbija je sa 2,74 odsto još daleko od tih nivoa. Ali pravac je isti.
Šta pad cena znači za Srbiju?
Do sada je najveća prepreka električnom automobilu u Srbiji bila njegova početna cena.
Ako se ona približi ceni benzinca ili hibrida, pitanje kupovine se menja.
Kupac više ne razmišlja: „Koliko više moram da platim da bih vozio električni automobil?“
Počinje da računa: „Koji automobil mi je jeftiniji tokom pet ili sedam godina korišćenja?“
To je mnogo opasnija računica za klasične automobile.
Dodatni pritisak stizaće iz još jednog pravca.
Polovni električni automobili koji su prethodnih godina prodavani u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Norveškoj i drugim evropskim državama postepeno ulaze na sekundarno tržište.
IEA navodi da je samo na velikim tržištima Kine, SAD i pet vodećih evropskih zemalja tokom 2025. prodato više od tri miliona polovnih električnih automobila, 35 odsto više nego godinu ranije.
Za Srbiju, gde polovni automobili tradicionalno čine ogroman deo tržišta, upravo bi taj talas mogao da bude presudan.
Električni automobil više nije egzotika
Još 2019. godine u Srbiji se godišnje prodavalo svega nekoliko desetina potpuno električnih automobila.
Danas se za šest meseci registruje više od 500.
I dalje je to mali broj u zemlji u kojoj dominiraju polovnjaci, benzinci, dizelaši i sada sve više hibridi.
Ali kombinacija tri stvari menja tržište. Baterije su jeftinije. Ponuda modela je mnogo veća.
A proizvođači iz Kine spustili su cenu ulaska u svet električnih automobila.
Dacia Spring od manje od 18.000 evra i BYD Dolphin Surf od oko 24.000 evra pokazuju da se ta promena već može videti i u cenovnicima u Srbiji.
Zato možda najvažnija vest nije da je prosečan električni automobil na svetu postao jeftiniji od prosečnog hibrida.
Mnogo važnije je što električni automobil polako prestaje da bude luksuzna kupovina.
Kada se to dogodi i na tržištima poput Srbije, rast sa nekoliko stotina vozila godišnje može veoma brzo da preraste u nekoliko hiljada.
A podaci iz prve polovine 2026. pokazuju da je taj proces već počeo.
