Salvador koketira s atomskom energijom, u Peruu kritikuju eksploataciju litijuma. U Brazilu se zeleni vodonik smatra energentom budućnosti, u Čileu su skeptični. Kako se Latinska Amerika nosi s energetskim problemima, pita se Deutsche Welle (DW) u članku koji je posvećen energentima, pogotovo liltijumu.
Satima (ili čak danima) bez struje kao u Ekvadoru ili na Kubi? Nestašice kao u Brazilu? Latinska Amerika proživljava teška vremena po pitanju snabdevanja energijom. Razloga za takvo stanje ima mnogo, a jedan od njih je da je taj region, koji je zapravo pionir po pitanju eksploatacije obnovljivih izvora energije, veoma teško pogođen posledicama klimatskih promena. Višenedeljne suše izazvale su rekordno niske vodostaje reka i akumulacionih jezera, a to su „rezervoari“ vode koji bi trebalo da pokreću hidroelektrane. A u tim hidroelektranama se proizvodi struja koja bi trebalo da stigne iz utičnice – u normalnim okolnostima, piše list.
Zato i dolazi do sukoba oko (pre)raspodele energije.
Kolumbija je tako odlučila da više neće da distribuira struju u Ekvador, kako ne bi ugrozila snabdevanje domaćeg tržišta. Iako se razlozi za nestašicu energije razlikuju od zemlje do zemlje, posledice su svuda iste: racionalizacija ili nestašica struje. I zbog toga se u brojnim zemljama Latinske Amerike vode debate oko toga kako uopšte obezbediti stabilno snabdevanje energijom u budućnosti?
Kako navodi list, razmišlja se o nuklearnoj energiji, u Brazilu vlada euforija za zelenim vodonikom, ali kada je u pitanju litijum, javlja se otpor.
Velilke suše stvaraju nepoverenje
Sastavni deo energetske debate je i diskusija oko litijuma. Prema aktuelnim saznanjima naučnika, taj metal je neizostavna sirovina potrebna za gradnju baterija za električne automobile. Vozila koja ne emitiraju nikakve štetne materije trebalo bi jednog dana u potpunosti da „eliminišu“ automobile s motorima s unutrašnjim sagorevanjem koje pokreću fosilna goriva. Tako se barem planira.
Ali, u mnogim latinoameričkim državama otpor eksploataciji litijuma sve je jači. U vremenima velikih suša znatno je poraslo nepoverenje u eksploataciju litijuma, procesa u kojem se troše velike količine vode. Iz Perua kritikuju jedan projekat visoko u Andima. Tamo naime, u regionu Puno, kompanija Yellowcake, ćerka-firma kanadskog preduzeća American Lithium, planira eksploataciju 9,5 miliona tona litijuma – i to na području glečera Kvelkaja.
Ekološki aktivista Vito Kalderon kritikuje taj projekat i smatra da to ugrožava snabdevanje vodom lokalnog stanovništva.
„Slatka voda s tog područja teče u bazene Inambari, Urubamba i Azangaro, a na kraju završava u jezeru Titikaka“, kaže Kalderon i izražava bojazan da bi ta voda mogla da ude kontaminirana, odnosno da bi, zbog eksploatacije litijuma, mogla biti oduzeta prirodnom eko-sistemu.
