Rokfeler, knjigovođa koji se držao boga i života bez alkohola

Rokfeler, prvi od Rokfelera koji je napravio imperiju i prezime Rokfeler upisao u istoriju kao sinonim za bogatstvo, bio je zanimljiva poslovna pojava, za neke istoričare pohlepna.

Pored želje da živi 100 godina i da zaradi 100 hiljada dolara, Džon D. Rokfeler je imao i želju da mu Vinston Čerčil napiše biografiju. Ovo je bila i želja porodice da jedan pisac, kakav je bio Čerčil, ispiše život glave porodice. Ali, budući Nobelovac nije bio potpisan na željenoj biografiji jer je tražio honorar od 250 hiljada dolara. Čak je i za Rokfelere ovo bila velika suma, pa je istoričar Alan Nevis prionuo na pisanje knjige o velikom biznismenu.

Slavlje na dan kada je dobio posao

Svedoci i istoričari pišu da je Džon D. Rokfeler svake godine proslavljao dan kada je sa 16 dobio prvi posao. Bio je to 26. septembar, dan kada je ušao u poslovni svet i to kao asistent knjigovođe. „Zadrhtim kad samo pomislim šta bi se desilo da tada nisam dobio posao?“ više puta je izjavljivao Džon D. Rokfeler u poznim godinama.

Od oca bigamiste koji je živeo dvostruki život i predstavljao se kao lekar za oči i uši, ali i kao gluvonemi trgovac zmijskim uljem i prirodnimm lekovima, kako pišu istoričari, Rokfeler je morao da radi od malena. Gajio je ćurke sa majkom, ali je ipak upisao školu za knjigovodstvo. Prvi posao ga je naučio da pregovara, računa troškove, preprodaje. Ali, ključna je bila vizija da je nafta izvor zarade i budućnost. Biznis je počeo sa kapitalom od četiri hiljade dolara sa partnerom, a prvu rafineriju je sagradio samo četiri godine kasnije.

Bilo je više vlasnika te rafinerije – od njegovog prvog partnera i njegovog brata, do hemičara Endrjuza.

Rokfeler je 1865. pozajmio novac kako bi otkupio deo svojih partnera i preuzeo kontrolu nad rafinerijom, koja je postala najveća u Klivlendu. Narednih nekoliko godina sticao je nove partnere i proširivao svoje poslovne interese u rastućoj naftnoj industriji. U to vreme, kerozin, dobijen iz nafte i korišćen u lampama za rasvetu, postajao je ekonomska ’osnova’.

Ključna godina je bila 1870. kada je Džon. D. Rokfeler je osnovao Standard Oil Company of Ohio, zajedno sa svojim mlađim bratom Vilijamom, Henri Flaglerom i još nekoliko drugih biznismena. Džon Rokfeler je bio njen predsednik i najveći akcionar.

Rokfeler – simbol pohlepe

Standard Oil je stekao monopol u naftnoj industriji kupovinom konkurentskih rafinerija i razvojem kompanija za distribuciju i marketing svojih proizvoda širom sveta. Godine 1882, ove različite kompanije su spojene u Standard Oil Trust, koji je kontrolisao oko 90 odsto rafinerija i naftovoda u zemlji. Standard Oil je radio sve – od izgradnje sopstvenih buradi za naftu do zapošljavanja naučnika kako bi otkrili nove načine korišćenja derivata nafte.

Rokfelerovo ogromno bogatstvo i uspeh učinili su ga metom medija i novinara koji su se bavili razotkrivanjem skandala i reformskih političara. Rokfelera su smatrali simbolom korporativne pohlepe i kritikovali načine na koje je izgradio svoje carstvo. Ovako je pisao The New York Times 1937. godine:

„Optužen je za gušenje konkurencije, bogaćenje na osnovu popusta od železnica, podmićivanje ljudi koji su špijunirali konkurentske kompanije, sklapanje tajnih sporazuma, primoravanje konkurenata da se pridruže kompaniji Standard Oil pod pretnjom izbacivanja iz posla, stvaranje ogromnih bogatstava na ruševinama drugih ljudi…“

Rokfeler postaje enormno bogat

Američki kongres je 1890. usvojio Šermanov antimonopolski zakon, prvi savezni propis koji zabranjuje trustove i udruživanja koje ograničavaju trgovinu. Dve godine kasnije, Vrhovni sud Ohaja je rasformisao Standard Oil Trust. Međutim, poslovi unutar trusta ubrzo su postali deo Standard Oil of New Jersey, koji je funkcionisao kao holding kompanija. Deset godina nakon više sudskih sporova, Vrhovni sud SAD-a je presudio da je Standard Oil of New Jersey prekršio antimonopolske zakone i prisilio ga na raspuštanje. Raspao se na 34 pojedinačne kompanije.

Ono što je usledilo je bilo bogaćenje na delu Džona D. Rokfelera. Deonice tih kompanija postale su vrednije od Standard Oil-a, čime je Rokfeler postao enormno bogat (čak ne ni izuzetno).

Monopol je raspoređen u odvojene entitete koji su uključivali kompanije koje će postati ExxonMobil, Conoco, Chevron i Amoco. Sudska odluka se pokazala kao finansijski dobitak za Rokfelera, koji je i dalje posedovao četvrtinu akcija Standard Oil-a nakon penzije. Pojedinačni delovi kompanije bili su vredniji od cele i kako su akcije pojedinačnih kompanija udvostručile i utrostručile svoju vrednost u ranim godinama, Rokfeler je postao prvi milijarder u zemlji.

Koliko je bio bogat Džon D. Rokfeler?

Godinu pred početak Prvog svetskog rata on sam je bio vredan oko dva odsto celokupnog BDP-a SAD-a, što je po analitičarima oko 400 milijardi dolara, prilagođeno inflaciji današnjice.

Pripisivao je svoj uspeh radnoj etici, veri u Boga i suzdržavanju od alkohola. Oko četrdesete je oboleo od alopecije, tako da je nosio perike različitih dužina kako bi drugi stekli utisak da mu kosa raste. Već od polovine života nije imao ni jednu dlaku na telu, ali ga nije napuštala ambicija da živi 100 godina. Preminuo je u 97 i zbog ovako dugog života od osiguranja je naplatio pet miliona dolara kada je na punio 96. na ime svoje životne polise.

Pod velikim uticajem Karnegija, kralja čelika, koji je dao čitavo bogatstvo u dobrotvorne svhe, Rokfeler je zvanično donirao pola milijarde dolara u obrazovne, naučne i religijske institucije i fondacije. Danas su iza njega ostale fondacije, instituti, naučni centri, nekretnine.