(Uvodnik za novi broj „Sveta bankarstva i investicija“)
Kreditna ponuda banaka u Srbiji za poljoprivrednike je, u poslednjim godinama, postala sve povoljnija, ali i dalje postoje određeni izazovi. Ocenjujući trenutnu ponudu, može se reći da su neki pozitivni aspekti:
- Subvencionisani krediti i podsticaji – Banke često nude povoljnije uslove za poljoprivrednike putem subvencija od strane države, kao i putem specijalizovanih programa finansiranja, što omogućava niže kamate i produžene rokove otplate.
- Specijalizovani proizvodi – Postoje krediti koji su prilagođeni specifičnim potrebama poljoprivrednika, kao što su krediti za kupovinu opreme, obrtna sredstva ili za modernizaciju poljoprivrednih gazdinstava.
- Mogućnost fleksibilnih otplata – Neke banke omogućavaju fleksibilne uslove otplate, što je posebno korisno poljoprivrednicima koji imaju sezonski prihod.
Međutim, postoje i izazovi:
- Visoke kamatne stope – Iako postoje subvencije, kamate na poljoprivredne kredite mogu biti i dalje visoke, što predstavlja prepreku za mnoge male poljoprivredne proizvođače, koji nisu u mogućnosti da izdrže takve troškove.
- Složeni zahtevi i administrativne procedure – Iako postoje subvencije i olakšice, proces apliciranja za kredite i prikupljanje potrebne dokumentacije može biti dugotrajan i zahtevan, što može obeshrabriti poljoprivrednike, posebno male proizvođače.
- Nedostatak sigurnosti i garantnih instrumenata – Poljoprivrednici se često suočavaju sa problemom nedostatka odgovarajućih garancija koje bi mogli ponuditi bankama, što može otežati dobijanje kredita.
Da bi se poboljšala kreditna ponuda za poljoprivrednike u Srbiji, trebalo bi razmotriti sledeće mere:
- Smanjenje kamatnih stopa – Uvođenjem dodatnih subvencija i poreskih olakšica, moglo bi doći do smanjenja kamatnih stopa, što bi učinilo kredite dostupnijima.
- Uvođenje garancijskih fondova – Država ili banke mogu uvesti garancijske fondove koji bi olakšali pristup kreditima za manje gazdinstva i one koji nemaju dovoljnu imovinu kao sigurnost.
- Jednostavnija procedura apliciranja – Modernizacija i pojednostavljenje administrativnih procedura bi pomogla poljoprivrednicima da lakše apliciraju za kredite, što bi povećalo pristup finansiranju.
- Povećanje edukacije i saveta za poljoprivrednike – Banke i relevantne institucije mogu ulagati u edukaciju poljoprivrednika o dostupnim kreditima i mogućnostima finansiranja, čime bi se smanjila nesigurnost i povećala šansa za odobrenje kredita.
- Specijalizovani finansijski proizvodi – Razvijanje novih proizvoda koji su specifično prilagođeni potrebama poljoprivrednika (npr. sezonski krediti sa prilagodljivim rokom otplate) bi olakšalo njihov pristup finansijskim sredstvima.
Opšte poboljšanje bankarske ponude prema poljoprivredi bi zahtevalo sveobuhvatan pristup u kojem bi banke, država i poljoprivrednici sarađivali na stvaranju povoljnijeg i stabilnijeg poslovnog okruženja.
Sve prethodno napisano je odgovor veštačke inteligencije, odnosno ChatGPT-a na pitanje kakva je kreditna ponuda poljoprivrednicima i kako bi mogla da se poboljša.
A kad pređemo iz digitalnog u stvarni svet možemo konstatovati da banke odobravaju široku lepezu kredita poljoprivrednicima, uz njih pojedine i servise koji se prepoznaju kao dodatna vrednost – slanje izveštaja Produktne berze, dobijanje satelitskih snimaka sa dve parcele sa uključenim izveštajima o stanju useva… Dogodilo se i to da je prvog dana nedavno održanog 92. Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu, proizvođač krompira koji obrađuje hiljadu hektara, kupio najskuplju izloženu poljoprivrednu mašinu za vađenje krompira čija je cena 770.000 evra bez PDV-a. Stvarnost je i da majske trešnje na pijaci koštaju hiljadu dinara za kilogram, kao i da su se negde u Srbiji prodavale i na komad za deset dinara.
