„Prošla godina je bila vrhunac dugogodišnjeg rada svih lizing kompanija u Srbiji. Taj naš rad i na organizaciji i na raznovrsnosti ponude prema klijentima dao je rezultate – vrednost novozaključenih ugovora davalaca finansijskog lizinga zabeležila je rast od 27 odsto, odnosno iznosila je 981 milion evra, što predstavlja povećanje od 208 miliona evra u odnosu na četvrti kvartal prethodne godine. I u ovoj godini nastavljamo istim tempom“, kaže za „Svet bankarstva i investicija“ Bojan Vračević, predsednik Izvršnog odbora OTP Leasing.
I kada se posmatra svaki segment rast je u 2024. zabeležen i kod putničkih vozila, novih i polovnih, komercijalnih i teretnih, kao i u segmentu mašina i opreme i nekretnina. Kako ukazuje naš sagovornik pokazalo se da je prošle godine lizing bio pravi proizvod za mala i srednja preduzeća, kao i preduzetnike da na najjednostavniji i povoljan način nabave osnovna sredstva bilo da je reč o komercijalnim i teretnim vozilima ili opremi.
„Pre finansijske krize 2008. lizing tržište je bilo dostiglo blizu milijardu evra, beležila se jaka ekspanzija šarenolikog finansiranja, a dve-tri kompanije su pokrile čitavo tržište. Sadašnja situacija je mnogo zdravija, jer smo postupno gradili ovu poziciju. Dva su fokusa lizinga – na finansiranju privrede odnosno MSP sektora i na finansiranje vozila. Prošla godina je pokazna vežba kakav potencijal postoji u lizing industriji i na tržištu i iskreno baš se radujem da u narednom periodu prevaziđemo taj rast. Penetracija lizinga na našem tržištu je još uvek mala. U razvijenijim ekonomijama, čak i u nekom nama bliskom okruženju Sloveniji i Bugarskoj recimo, situacija je drugačija, odnos lizinga i bankarskog sektora je sedam-osam odsto, dok kod nas iznosi 2,6-2,8 odsto. To znači da imamo prostor da dupliramo veličinu portfolija.
Interesantno je posmatrati i broj klijenata koji raste, a i stari korisnici lizinga mu se ponovo vraćaju.
Radili smo analizu u okviru Asocijacija lizing kompanija Srbije i došli smo do podatka da je više od 25.000 kompanija u Srbiji koristilo lizing. Imajući u obzir ukupan broj pravnih lica i preduzetnika to je 11-12 odsto onih koji su koristili lizing, dok je u Evropskoj uniji lizing prvi izbor kod MSP i on pokriva preko 40 odsto potreba za finansiranjem.
Ko su novi klijenti lizing kompanija odnosno šta se promenilo kod predmeta lizing ugovora?
Naglasio bih to da je broj lizing ugovora veoma važan. Imali smo inflaciju prethodnih godina i rast tržišta od 20 odsto u volumenu, međutim to nije do kraja tačna cifra, jer se mora uzeti u obzir i rast finansiranja zbog poskupljenja automobila i opreme. Rast broja ugovora raste i to ohrabruje. Važno je videti i šta se dešava ispod tog broja. Primetili smo da raste prosečan broj ugovora po korisniku, odnosno brže raste broj ugovora nego broj korisnika, što će reći da su klijenti recimo nekad preuzimali nekoliko vozila a sada je taj broj još veći. Zatim, širi se spektar klijenata i dešava se važna promena – raste tražnja za operativnim lizingom i uslugama fleet tj, upravljanjem flotom. To predstavlja lizing sa dodatnim uslugama, kada su uključeni registracija, osiguranje, servis… Raste tražnja kod klijenata što smo primetili mi ali i neke domaće kompanije koje su na finansijski lizing uzet kod nas nadogradile dodatne usluge, pa tako krajnjem korisniku daju čitav paket i finansiranje i dodatne usluge. To je dovelo do rasta broja ugovora, uglavnom automobila. Interesantno je da ako je tržište raslo 20 odsto, ovaj segment fleet kompanija je rastao duplo više. U Srbiju su to prvo donele velike multinacionalne kompanije, onda su to primetile naše kompanije i prihvatile kao dobru praksu spolja, a raduje me da su naša mala i srednja preduzeća vrlo brzo shvatile prednost, tako da sve više imamo klijenata iz tog segmenta. Raste tražnja za tim proizvodima i ovo dešavanje na tržištu je odgovor na tražnju.
Da li se prepoznaje još neki segment gde bi eventualno mogao da bude lizingu doda dodatna vrednost usluge?
Mogućnosti su vrlo široke. Imao sam skoro priliku da putujem u Šangaj i jako me je iznenadila organizacija života i aspekt mobilnosti. Tamo se za sve potrebe od plaćanja do mobilnosti, koriste dve aplikacije, za plaćanje ulaznica, rentiranje automobila… Tako da je veliki broj usluga uvezan i prevazišao je i samo plaćanje, odnosno samu mobilnost. Sa druge strane prisustvovao sam pre dve godine prezentaciji u Italiji gde se veliki automobilski gigant Toyota predstavio sa potpuno promenjenom filozofijom, gde se pomera od proizvođača automobila do toga da je kompletan pružalac usluge mobilnosti. Pokrenuo je čitav novi brend gde nude usluge od iznajmljivanja automobila, do toga da organizuju kretanje raznim prevoznim sredstvima i to sve kroz aplikaciju, iza koje stoji Toyota, koja uvezuje veliki broj partnera i ponaša se kao marketplace. Sam život je postao brz, a klijenti očekuju jednostavnija, kvalitetnija rešenja i što više mogućnosti kroz jedan proizvod i uslugu. Kada pričamo o mobilnosti u lizingu, trend je da se neće ostati na procesu kupovine automobila na lizing već za početak pomeranje ka fleet-u, a potom i ka različitim oblicima deljenja korišćenja automobila (car sharing), uvezivanje različitih oblika transporta i to tako da sve bude jako fleksibilno i prilagođeno maksimalno potrebama korisnika… Stvarno su brojne i uzbudljive mogućnosti pred nama.
Kada posmatramo OTP Leasing da li su trendovi u okviru lizing industrije isti ili slični i kod vas?
OTP grupa je dugo prisutna na srpskom tržištu još od dvehiljaditih, ali je u proteklih šest godina napravila značajan iskorak kupovinom i spajanem nekadašnje NBG Vojvođanske banke i Sosiete General. Pred nama je bio izazov da integrišemo tri lizing kompanije, tri različite kulture pristupa tržištu i različita IT sistema. Poslednjih nekoliko godina smo posvetili tome da se integrišemo. Tokom 2023. i 2024. smo promenili core sistem tako da smo radili na stabilizaciji i unapređenju funkcionisanja, a kako bi krajnja usluga klijentima bila bolja, a mogućnosti za dalji razvoj, automatizaciju i inovacije bile veće. Fokus je bio i na našem timu i ljude sa željom da ove promene uradimo što bolje i kvalitetnije, a da sačuvamo znanje i kvalitet usluge na visokom nivou. Primarni fokus nam nije bio na osvajanju tržišnog udela, ali smo i pored toga uspeli da značajno povećamo obim novog finansiranja, zabeleživši 45 odsto rast posmatrano godina na godinu. Izazov je bio da tri portfolija spojenih u jedan i održimo. Iskoristili smo to što je OTP banka najveći kreditor u Srbiji, skoro da nema klijenta sa kojim razgovaramo ili nudimo lizing a da nije klijent banke. Kada imate snažnu banku značajno lakše plasirati proizvod.
Snaga banke je zapravo i snaga lizing kompanije…
Tako je. S druge strane klijentima banke znači da u čitavoj lepezi proizvoda koji koriste imaju i lizing kao najadekvatniji za finansiranje vozila i opreme. Prošla godina je za nas bila godina stabilizacije core sistema a ujedno smo iskoristili poziciju banke i kvalitetan tim i uspeli da budemo broj dva na tržištu finansijskog lizinga, a ako bismo dodali i operativni rizik, bili smo broj jedan u ukupnom finansiranju. Išla nam je na ruku situacija, bila je povećana tražnja u segmentu komercijalnih vozila, značajan iznos finansiranja autobusa zbog obnove flote privatnih prevoznika u Beogradu. Zajedno sa našim tradicionalnim partnerima iz Renault grupacije (Reno, Dacia i Nissan) i različitim akcijama uspeli smo da iskoristimo rast prodaje putničkih automobila i u tom segmentu uzmemo značajan udeo.
Oglašavate na prodaju ili ponovni lizing polovna vozila i opremu. Ima li interesenata?
Za ono što se kod nas vrati od ugovora koji isteknu od automobila do opreme i mehanizacije ima tražnje. Tržište voli i visoko ceni predmete koji su bili na lizingu. To znači da su bili dobro održavani, osigurani, u garanciji i obično taj broj vozila i opreme koji se vrati lagano se proda i ima tražnju.
Da li se ulazi u nove lizing ugovore ili se prodaju za gotovinu?
Volimo da ponovo finansiramo predmet i tim novim potencijalnim kupcima to nudimo. Rokovi budu nešto kraći primereno starosti predmeta i odobravamo adekvatne uslove finansiranja da i sekundarni korisnici iskoriste prednosti lizinga.
Kakva je situacija sa nenaplativim potraživanjima?
Ova godina je nešto izazovnija međutim nema nikakvih naznaka da će biti problema u otplati i krize na tržištu. NPL je na niskom nivou, niži nego u bankarskom sektoru. Predmeti se retko vraćaju, uglavnom gde je to ugovoreno ili takođe retko, kada kompanije imaju problem u poslovanju i bankrotiraju. To su pojedinačni slučajevi i na nivou našeg portfolija iznose ispod jedan odsto. Situacija je dobra i kroz to se može uvideti da nema problema i krize na tržištu.
Sigurno da je značila i mogućnost reprograma koja je postojala od 2022. godine?
Ovih meseci ističe poslednji treći reprogram. Prvi reprogram je bio široko tražen i prihvaćen, a nakon toga samo oni koji su imali velike probleme su ga koristili. Dobro je da većina plasmana se kvalitetno završila i nije došlo do raskida ugovora. Drugi i treći reprogram se odnosio na finansiranje poljoprivrede putem lizinga.
Nedavno je održan 92. Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu, primetno je bilo prusustvo banaka ali ne i lizing kompanija, šta je razlog?
OTP Leasing je apsolutni lider u finansiranju poljoprivredne mehanizacije putem lizinga. Poslednjih nekoliko godina međutim su izazovne, a dva su razloga. Prvo klimatske promene, a drugi sukob Rusija – Ukrajina, što je doveo do poremećaja na tržištu. Naša država je donela niz mera neke od njih su ograničavale izvoz, pa je to uticalo na cene ratarskih kultura da ostanu pod kontrolom a potom i niske. To je uticalo na krajnji rezultat naših poljoprivrednih proizvođača jer je istovremeno bio i rast cena energenata, rada, repromaterijala. Ni malo nije lako poljoprivrednim proizvođačima, stoga pada obim investicija u poljoprivredi i posledično tražnje za finansiranjem putem lizinga, a glavni razlog je konstantna kriza u kojoj se nalaze. Kao najveći finansijer u agraru uviđamo da ima dosta problema u našoj poljoprivredi i nadam se da će ova godina doneti makar stabilizaciju a u budućnosti bolju perspektivu za poljoprivredu proizvodnju. Tako ćemo ponovo doći do više investicija, a lizing je tu da podrži investicije u najmoderniju mehanizaciju i opremu koja nam treba u agraru. Na žalost, lizing tržište poljoprivrednih mašina i opreme nije veliko i trenutno vredi malo više od 20 miliona evra.
A sa druge strane ukupna vrednost finansiranja hibridnih i električnih vozila i opreme na kraju 2024. godine iznosila je 91,5 miliona evra, što predstavlja rast od 73% u poređenju sa 2023. godinom. Najviše se govori o ovom rastu, pa se možda stiče utisak da je to previše akcenta i zbog subvencija. Da li je to nametnuta ponuda ili stvarna tražnja s obzirom na to da infrastruktura ne prati…
Ovde je reč o maloj osnovi. Velika je razlika između čisto električnih vozila svih tipova od hibridnih pogotovu na srpskom tržištu. Pokazalo se na našem tržištu da je Toyota jako dobro prepoznala da će za ovaj period biti potrebno prelazno rešenje i sa hibridnim rešenjima je pokrila tržište. I na našem i na okolnim tržištima se vidi da je Toyota pokupila deo stvarne tražnje onih koji žele da naprave tranziciju ka ekološki prihvatljivijem rešenju za mobilnost. Da li je nametnuto? Pa delom jeste. Velike internacionalne kompanije imaju centrale koje kroz politiku poslovanja šire određene standarde, a koji često zahtevaju da imaju tačno određen procent električnih vozila u flotama. Broj prodatih vozila što električnih što hibridnih će rasti, a to je prirodno pošto se čitav svet kreće ka održivim rešenjima. Međutim, dva su izazova, sa jedne postoji nepoverenje kupaca i problem kod praktične upotrebe, a sa druge nerazvijena infrastruktura odnosno broj punjača nije dovoljan. Sve to ne dozvoljava snažniju ekspanziju. Sa širenjem infrastrukture to će doprineti rastu prodaje električnih vozila, ali postoji i tehnološki izazov. Električna vozila sa ovakvim baterijama i punjenjem nisu takva da pokriva potrebe običnog korisnika a kamoli biznis korisnika. Tražnja će rasti za hibridnim vozilima dok za električnim automobilima biće praćena tehnološkim napretkom kapaciteta baterije i smanjenja vremena punjenja, kao i rastom infrastrukture.
Interesantno je da za laka dostavna vozila i gradsku dostavu električni automobil su savršena rešenja pošto je trošak te vožnje mali, a domet koji mogu da ostvare tokom dana velik, pa se iz tog ugla gledano očekuje se da bi tražnja za tim vozilima tek trebala da se ostvaruje. Iznenađujuće je međutim što nema tog proboja pretpostavljam zato što ne postoji svest o upotrebljivosti. Međutim desilo se nešto čudno na sekundarnom tržištu u Evropi, kod nas ga nema uopšte, da su jako velika odstupanja bila kod sekundarne vrednosti vozila. To je izazvalo nesigurnost jer kad ne znate koliko će posle nekoliko godina vredeti dostavno električno vozilo vi ne želite da ga finansirate. Videćemo kako će proizvođači, pa i finansijske kompanije koje finansiraju vozila i osiguravajuće kuće to da reše, jer od toga zavisi kako ćemo da iskoristimo tu šansu sa lakim dostavnim vozilima.
U kojoj su fazi digitalizacije lizing kompanije u Srbiji?
Mi smo se ove godine vratili u punopravno članstvo Lease Europa i mi nimalo ne zaostajemo za drugim zemljama. Lično nisam zadovoljan do kraja, imam veća očekivanja da brže idemo ka tome da čitav proces i iskustvo bude zaista digitalizovano, za sada je ograničeno na neke delove procesa. I dalje su preko 90 odsto ugovora u papiru i dalje se fizički viđamo lično sa klijentima, međutim ne zaostajemo puno za drugim evropskim zemljama. Najvažnije je da klijenti iz meseca u mesec mogu da osete boljitak i neku inovaciju i novu digitalizaciju dela usluge.
ALCS
Članovi Asocijacija lizing kompanija Srbije osim vodećih lizing kompanija su i pridružene članice iz povezanih sektora, kao što su osiguranje, IT i automobilska industrija.
„Kao Asocijacija imamo dosta partnera među kojima su osiguravajuće kuće i IT kompanije, a želeli smo da oni imaju ulogu, kako zbog razmene podataka tako i zbog saradnje i događaja koje organizujemo. Naši partneri doprinose i sarađujemo sa njima na tim poljima. Zajedno smo jači kada je potrebno da predlažemo promene regulative, unapređujemo uslove poslovanja i to kada činimo udruženi. Drugi razlog je bio sam lizing kao proizvod, klijenti žele što više mogućnosti u okviru proizvoda, ne žele pojedinačno da nabavljaju predmet i uslugu, te je stoga najbolji način naša saradnja, da vidimo gde su nam usluge komplementarne i da težimo makar građenju odnosa ako ne i zajedničkom proizvodu.“
Veštačka inteligencija
Gde veštačka inteligencija ima primenu?
„Za sada u finansijskom sektoru u celini to je velika priča sa ograničenim konkretnim koracima. Podeliću moje lično iskustvo, OTP Leasing je deo OTP Grupacije koja je jedna od najvećih regionalnih bankarskih grupa. Proces uvođenja veštačke inteligencije diktira grupa pre svega zbog bezbednosti, dodatno što i mi lokalno moramo da vodimo računa zbog zahteva regulatora najviše zbog bezbednosti podataka. Taj proces primene veštačke inteligencije ide lagano, počeli smo da koristimo Microsoft rešenja pre svega za office alate, aktivno obučavamo zaposlene. Imamo svoje AI rešenje koje koristimo za chat bot rešenje (obuka zaposlenih i servis ka klijentima), a primena će se razvijati i dalje. Za neka naprednija korišćenja veštačke inteligencije, kao na primer u procesu odlučivanja, mislim da će nam trebati još vremena ali siguran sam da će doći do dalekosežnih promena i unapređenja rada. Lizing kao fleksibilan proizvod, blizak klijentima ima dosta potencijala da iskoristi novu tehnologiju.“
