Generali osiguranje je usvojilo novu trogodišnju strategiju poslovanja – Lifetime Partner 27: Driving Excellence. To je ujedno bio povod da Dragana Filipovića, predsednika IO Generali Osiguranje Srbija pitamo koji su ciljevi postavljeni, kakav će Generali biti na kraju 2027, te šta sve planiraju da urade tokom tog perioda.
„Naša strategija je usmerena na izvrsnost u svemu što radimo, sa jasnom vizijom da budemo Lifetime Partner našim klijentima. To znači da ne nudimo samo proizvode, već dugoročno partnerstvo koje donosi vrednost – ekonomsku, finansijsku i društvenu.
Oslanjamo se na snagu naše osnovne delatnosti – osiguranje i upravljanje imovinom – i širimo je kroz snažnu distributivnu mrežu i najnaprednije tehnologije. Ali ono što nas zaista izdvaja je naš ljudski dodir – stručni i posvećeni ljudi, koji uz podršku veštačke inteligencije i podataka, pružaju vrhunsko korisničko iskustvo“, kaže Dragan Filipović na početku razgovora.
Šta su konkretni prioriteti i temelji strategije i kako će Generali izgledati te 2027?
Ključna reč nove trogodišnje strategije Generali Grupe je izvrsnost. Naš prioritet je unapređenje izvrsnosti u tri aspekta: prvi je odnos sa klijentima, kroz relevantna, digitalno podržana rešenje koja će unaprediti korisničko iskustvo; zatim inovacije i tehničke performanse kompanije uz konkurentni rast i na kraju operativni model koji će nam uz ekspertizu koju imamo doneti efikasniju organizaciju i veću produktivnost.
Da bismo ostvarili ovakav plan postavili smo tri strateška temelja. U osnovi svega je snaga ljudi, kontinuirani razvoj njihovih veština, podržavanje znanja, ali i različitosti. Rast će biti vođen razvojem veštačke inteligenije i korišćenja podataka, koji nam daju sasvim nova oruđa u svakoj industriji, pa i u oblasti osiguranja. A sve što radimo biće zasnovano na održivosti, jer želimo da minimalizujemo uticaj na životnu sredinu i da jačamo otpornost različitih zajednica.
Verujemo da dugoročni uspeh dolazi onda kada istovremeno donosite vrednost – za klijente, za društvo i za planetu.
U planu je i investiranje tri milijarde evra u spajanja i akvizicije. Ništa od ovoga ne bi bilo moguće da u prethodnim godinama nismo ispunili i premašili strateški plan za period do 2024. godine i postali vodeća globalna kompanija u oblasti osiguranja i upravljanja imovinom.
CEO Generali Grupe nedavno je izjavio da Grupa nikada nije bila jača nego danas, a ja bih dodao da će biti još jača kada realizujemo aktuelni strateški plan. To je odgovor na pitanje kako će izgledati Generali Srbija u 2027. godini.
Šta vi detektujete kao potencijalno najveće izazove u tom trogodišnjem periodu, globalno i u Srbiji?
Najveći globalni izazov ne samo za industriju osiguranja, već i za celokupnu ekonomiju biće geopolitičke tenzije i potresi, koji se ne smiruju već nekoliko godina. Zapravo pojavljuju se novi rizici. Oni direktno utiču na opreznost i određenu vrstu zatvorenosti kod klijenata, koji tada radije biraju da čuvaju novac kod sebe, zbog neizvesnosti koja ih okružuje, nego da ga troše i investiraju.
Izazov za osiguravajuće kuće su i sve prirodne katastrofe, posebno poplave, zemljotresi i superćelijske oluje, koje su češće i razornije nego ranije, verovatno i zbog čovekovog uticaja na životnu sredinu. U takvoj situaciji biće važno napraviti dobar balans između cene i osiguravajućeg pokrića i rizika koji klijent preuzima.
Naša industrija mora da insistira na tome da upravo osiguranje jača otpornost čitave zajednice u turbulentnim vremenima. Kada su sve jači klimatski, politički i ekonomski rizici osiguranje nije trošak, već najbolji način da zaštitimo poslovni interes, porodicu i sopstveni život.
Osiguravajuća industrija u Srbiji takođe trpi uticaj učestalih prirodnih katastrofa, ali i odsustva svesti o potrebi osiguranja kod velike većine građana naše zemlje. Nažalost Srbija zaostaje za drugim nacionalnim tržištima po ukupnoj premiji osiguranja po glavi stanovnika, posebno u segmentu životnih osiguranja.
Izazov može da predstavlja i inflacija veća od projektovane, ali se nadam da se to neće desiti i da ćemo u narednom periodu imati inflaciju u planiranim okvirima.
Kako je Generali Srbija poslovalo u prošloj godini, da li su postignuti svi zacrtani ciljevi? U čemu ste bili izuzetni, a gde je moglo bolje, iz vašeg ugla?
U 2024. Generali Osiguranje Srbija ostvarilo je najbolje rezultate u prethodne tri godine. Lideri smo na tržištu životnog i zdravstvenog osiguranja, a drugi u neživotnom osiguranju. U zdravstvenom osiguranju, gde smo dugogodišnji lideri, dostigli smo čak 35 odsto tržišnog učešća, istovremeno inovirajući svoju ponudu – u prošloj godini plasirali smo novu AdvanceCare platformu. Rasli smo u osiguranju od autoodgovornosti i osiguranju domaćinstva. Zadovoljni smo načinom na koji smo upravljali imovinom i generisali profit.
Stav kompanije, a i moj lično je da koliko god dobro radiš, uvek nešto može bolje. Očekivali smo bolje rezultate u imovinskom i životnom osiguranju i na tome ćemo raditi u narednom strateškom ciklusu. Prilagođavamo se tržištu, jer u Srbiji tradicionalno dominiraju neživotna osiguranja, za razliku od razvijenih zemalja Zapadne Evrope gde su životna osiguranja odavno preuzela primat.
Od početka godine se vodi polemika o uticaju društveno-političkih okolnosti na biznis. Na izmaku smo petog meseca ove godine. Kakvo je poslovanje Generali Srbija u prvim mesecima?
U prva četiri meseca ove godine imamo odlične poslovne rezultate i nastavili smo trend rasta. Naravno da i mi, kao i celokupna ekonomija, osećamo posledice političke nestabilnosti u kojoj živimo već više od šest meseci. Takvo stanje otežava poslovanje, ali mi se zaista trudimo da u svakodnevnom razgovoru sa klijentima nađemo rešenja koja će im biti od koristi i obezbediti im mirne snove. Što je na kraju dana i najvažnije. Za sada u tome uspevamo – sve zasluge idu timu na čijem se čelu nalazim.
Postoji li nešto što biste označili kao posebno problematično na tržištu u Srbiji?
Najveći problem u našoj industriji već godinama je Zakon o obaveznom osiguranju motornih vozila, koji nije usklađen sa evropskom regulativom i onemogućava da krajnji korisnici polisa dobiju povoljniju cenu osiguranja. Tržiše autoodgovornosti nije dovoljno liberalno i u toj oblasti značajno zaostajemo za razvijenijim zemljama regiona i Evrope.
Tradicionalan problem je i status životnih osiguranja. U mnogim evropskim zemljama uvedeni su poreski podsticaji za osiguranja. Svest građana je na daleko višem nivou, što kao rezultat daje da čak 70 odsto tržišta u Evropi čine životna osiguranja, a neživotna 30. Kod nas je taj odnos obrnut. U Evropi osigurano je oko 80 odsto poljoprivrednog zemljišta, a kod nas svega 20 odsto. Nedovoljno razumevanje šta uopšte znači osiguranje i koliko je značajno i za pojedinca i za nacionalnu ekonomiju veliki je problem industrije osiguranja, ali i prilika za neki budući rast.
Kada govorimo o osiguranju – kako vidite perspektivu osiguranja od odgovornosti, kako opšte tako i menadžerske jer se u poslednje vreme neretko govori o odgovornosti ne samo pojedinaca nego i kompanija?
Osiguranje od odgovornosti je oblast koja ima veliki i stabilan rast, očigledno sa dobrim razlogom. Sve češća je situacija da se na odgovornost pozivaju najrazličitije grupe građana, mogu to biti menadžeri, ali i poslodavci u odnosu prema zaposlenom, profesije poput lekara, advokata i drugih, ali i svaki građanin koji nehotice može naneti štetu drugoj osobi.
Procena je da se na globalnom nivou tržišne osiguranja od odgovornosti približilo granici od 300 milijardi američkih dolara. Sa procenjenim rastom od 5,5 do 6,5 odsto moglo bi ubrzo da dostigne i celih 500 milijardi za manje od jedne decenije.
Postoje li još neke oblasti u kojima vidite perspektivu većeg razvoja osiguranja?
Postoji izreka koja kaže da medalja ima dve strane. Tako i u osiguranju, sa jedne strane vidimo slabost u činjenici da mi kao narod nekako živimo od danas do sutra. Nismo skloni da planiramo dugoročno, da ulažemo sa oprezom i da razmišljamo unapred. To ne pogoduje industriji osiguranja. Sa druge strane upravo ova nerazvijena svest krije u sebi veliki potencijal, ako uspemo da probudimo razumevanje i interesovanje građana. Zato postoji veliki prostor za rast u sajber osiguranju, osiguranju poljoprivrede, domaćinstava, imovine pojedinaca, malilh i srednjih preduzeća, kao i životnim osiguranjima i dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Krajem prošle godine je saopšteno da odobravate 10 odsto popusta za osiguranje domaćinstva koja imaju potvrdu o energetskoj efikasnosti. Da li mislite da će osiguravači sve više uzimati u obzir elemente koji pozitivno utiču na smanjenje klimatskih promena?
Zelena agenda nije budućnost, već odavno sadašnjost našeg poslovanja i to važi i za Generali Osiguranje Srbija. Strategija održivog poslovanja cele Generali Grupe je da svoju odgovornost pokazuje u četiri uloge: kao poslodavac, osiguravač, investitor i građanin. Dakle, cilj nije da se samo mi ponašamo odgovorno prema društvu i prirodi, na primer smanjenjem karbonskog otiska, već i da svoje partnere i klijente savetujemo i motivišemo da se ponašaju na isti način. Tako se širi misija smanjenja štetnog uticaja na životnu sredinu.
Siguran sam da će uticaj zelene agende biti sve veći u finansijskom sektoru i da će sve veći broj proizvoda i benefita biti formiran tako da favorizuje odgovornost prema okolini, a da obeshrabruje neodgovoran odnos prema prirodnim resursima.
Generali Srbija uvodi sve više onlajn servisa. Da li su ti servisi i dalje više unapređenje korisničkog iskustva postojećih klijenata ili dolazi vreme kada oni mogu imati uticaj i na sam rast prodaje?
Mi gradimo osiguranje koje u potpunosti odgovara na potrebe klijenata. Potrebe se odnose na proizvode koje im nudimo, ali i na način kako međusobno sarađujemo. U tom smislu nema nikakve dileme da je budućnost u onlajn uslugama, koje su brže, udobnije i jeftinije za naše korisnike.
Sa druge strane digitalizacija otvara neslućen prostor i za nas kao osiguravače. Nekada nam omogućava uštede, ali, što je mnogo važnije, daje nam mogućnost da stvaramo nove proizvode i da na potpuno drugi način komuniciramo sa klijentima. Generali Osiguranje napravilo je ogromne korake u ovom pravcu, osiguranje u poljoprivredi je u potpunosti automatizovano, zdravstveno osiguranje se realizuje preko specijalne platforme. To su temelji koji nam daju pravo da sa velikim optimizmom gledamo na rast i poslovanje u budućnosti.
Jedan od elemenata Vaše strategije jeste „Ljudi kao pokretač“. S jedne strane su digitalizacija i automatizacija koje su takođe jedan od najvažnijih elemenata Generali strategije, s druge strane su ljudi. Ko su pokretači današnjeg poslovanja: ljudi ili roboti? Kako to gledate u vašoj kompaniji?
Ključ našeg uspeha su ljudi. Digitalizacija nam daje ogroman prostor za rad, veštačka inteligencija otvara perspektive o kojima smo mogli samo da sanjamo, ali čovek je onaj koji pravi razliku. Pobediće onaj ko razume potrebu klijenta, ko iskoristi tehnologiju na pravi način.
Zato su ljudi najveća vrednost naše kompanije. Svi mi zajedno smo gradili kompaniju, a nove generacije koje dolaze će imati odličnu bazu na kojoj će graditi buduće uspehe. Ljudi su pokretači svega, naši zaposleni su ogledalo naše kompanije i od nas zavisi percepcija koju će klijenti i javnost imati o nama. Zato je važno da u svakom trenutku pokazujemo ponašanja koja nas krase, a ona su da budemo odgovorni, inovativni, da pokažemo empatiju i razumevanje sagovornika i da težimo jednostavnim rešenjima bez komplikacija, kako u razgovoru tako i u našim procesima. Uz naše vrednosti za koje se zalažemo, da budemo otvoreni, da vrednujemo naše ljude, da ispunjavamo obećanja i da pomažemo nesebično društvenoj zajednici u kojoj živimo, mislim da nema robota koji to može bolje da uradi od nas samih.
Kao lider kompanije, uz naravno naše klijente, najradije se posvećujem radu sa zaposlenima. Pokretač uspeha je tim, skup pojedinaca koji misle slobodno i nemaju strah da svoje mišljenje izgovore. Tako se rađaju kreativne ideje. Ali kada donesemo odluku, onda tim mora da diše kao jedan i da svi veslaju u istom ritmu i ka istom cilju. To je ono što nas vuče napred i to je suština moje menadžerske filozofije.
Upotreba robota kod nas će uvek biti isključivo pomoć u radu i olakšavanje u obavljanju određenih poslova, a nikako zamena za naše zaposlene.
Osim toga, naša industrija se razvijala na bazi poverenja i ljudskog pristupa i kao takva će uvek ostati za određenu grupu klijenata. Mlađe generacije preferiraju brzinu i jednostavnost i mi smo spremni i za njih uz maksimalnu upotrebu digitalnih rešenja i robotizacije.
Osiguravači jedan deo svoje zarade ostvaruju i kroz ulaganje, u Srbiji pre svega, u državne obveznice. Srpsko finansijsko tržište je i dalje prilično plitko – ne nudi mnogo opcija za institucionalne investitore. Koliko Vam to na neki način „vezuje ruke“?
Čini mi se da su, barem na rečima, svi u Srbiji svesni da našoj ekonomiji nedostaju nove mogućnosti za investiranje. Ubedljiva većina štednje je u bankama, berza je nerazvijena što potvrđuju i njeni čelnici, dakle prostora za investiranje je veoma malo. A bez novih mogućnosti za ulaganje nemoguć je brži rast Srbije, koji bi omogućio da kao zemlja smanjimo zaostatak za razvijenijim državama i postanemo ekonomski ravnopravan član evropskog i globalnog društva.
Fokus osiguravajućih kompanija jeste na ulaganju u državne obveznice, prvenstveno zbog regulatornih ograničenja, ali i zato što nose manji nivo rizika u odnosu na druge vrste imovine. Svaka investicija mora da se odmeri u odnosu na rizik koji se preuzima i obaveze koje kompanija ima prema svojim klijentima. U tom smislu, veće mogućnosti za investiranje bi omogućile veći nivo diversifikacije ulaganja i kvalitetnije upravljanje rizikom celog portfolija. Do toga može doći sa daljim razvojem finansijskog tržišta u zemlji i većom ponudom instrumenata, ali i izmenom regulatornog okvira tako da se omogući veći nivo ulaganja u inostranstvu.
Da li su Generali Srbija interesantna ulaganja u alternativne investicione fondove, što je sada omogućeno u određenom procentu?
Kao veliki institucionalni investitor, aktivno pratimo tržište i analiziramo svaku mogućnost za investiranje i dalju diversifikaciju sredstava. Postoje značajna regulatorna ograničenja koja se primenjuju na investicije osiguranja u fondove, a dodatni izazov predstavlja što je to relativno nov segment tržišta na kom posluje svega nekoliko fondova. Ipak, nastavićemo da pratimo razvoj i poslovanje fondova, kao i da prilagođavamo naš investicioni portfolio.
Generali Srbija je prešao i u novi prostor – da li je to i na neki način najava za inovacije u bliskoj budućnosti? Šta klijenti mogu da očekuju u narednom priodu?
Najlepša vest u vezi sa našim novim poslovnim prostorom su veoma pozitivni utisci zaposlenih. Želimo da radno mesto, ne samo kao fizički prostor već kao celokupno okruženje, bude podsticajno za kreativan i kvalitetan rad. I čini mi se da smo to dobili. Nalazimo se u zgradi koja je prva u Srbiji dobila BREEAM sertifikat, što će zajedno sa standardima za sistem menadžmenta životnom sredinom i standardom za menadžment energijom, koje mi imamo, omogućiti da unapredimo poslovanje u ovim oblastima kako iz ugla merenja i kontrole, tako i novih aktivnosti u delu zaštite životne sredine.
Poslovni prostor u kojem se sada nalazimo u potpunosti ispunjava zahteve Generali grupe i ima mnogo dodatnih sadržaja za naše ljude, restorane, kafeterije, fitness centar, zelene površine (bašta), itd.
Kancelarije smo opremili i dizajnirali tako da podstiču saradnju i otvorenost i čak 33% od zakupljenog kancelarijskog prostora je predviđen za saradnju i druženje. Na svakom spratu imamo moderne kuhinje, zone za druženje sa različitim sadržajima, kao što su pikado, stoni tenis, stoni fudbal i play station. Zaposleni se okupljaju kako zbog takmičenja, druženja tako i zbog kulinarskih izazova koje redovno organizuju. Prostor je prilagođen uslovima savremenog hibridnog rada sa postojanjem tihih zona u kojima ljudi mogu da se izdvoje.
Moje i kancelarije članova Izvršnog odbora su na raspolaganju zaposlenima za lično korišćenje i sastanke.
Inovacije se za nas podrazumevaju. Kao što smo i do sada često prvi donosili novosti na tržište, tako želimo da nastavimo i ubuduće. Planiramo dodatne inovacije u oblasti zdravstvenog osiguranja kroz AdvanceCare platformu, Sales Force, Risking, inovacije u osiguranju poljoprivrede, komunikaciju sa klijentima kroz digitalna rešenja koja će koristiti prednosti veštačke inteligencije i ubrzati procese kako prilikom ugovaranja osiguranja, tako i prilikom prijave odštetnih zahteva i naknada. Imamo mnogo ideja i projekata koji su u toku ili koje planiramo.
Aktivni ste lično u različitim organizacijama i kao predavač, prepoznati ste kao jedan od najboljih menadžera u zemlji što dokazuju i brojne nagrade prethodnih godina. Šta je danas, u eri razvoja tehnologija koje imaju i pozitivan i negativan uticaj na zaposlene, velikih društvenih turbulencija, najvažnije da bi jedan menadžer uspešno vodio kompaniju?
Ponosan sam na sve nagrade koje smo dobili prethodnih godina, kompanija i ja lično. Raduje me, jer one potvrđuju da se zalaganje, pravičnost i iskrenost prepoznaju, a i nagrađuju. Saradnicima često kažem da je ogromna razlika između lidera i menadžera i da u glavi sebi razjasne šta žele da budu. Lider poziva „za mnom“, a menadžer kaže „napred“. Deluje isto, ali nije. Ako lider kaže „za mnom“, a kada se okrene shvati da je ostao sam i niko ne želi da ga prati, onda sam treba i da odstupi sa pozicije. Ako vidi da ga ljudi prate to znači da je kredibilnošću, ljudskošću, pravičnošću zaslužio da mu ljudi veruju i da zajedno sa njim krenu u svaku bitku. Kada to postigneš, onda si uspeo.
Svoju ulogu lidera u kompaniji vidim kao ulogu dirigenta, koji predvodi grupu odličnih umetnika – individualaca. Cilj dirigenta je da im pomogne da odsviraju vrhunsku melodiju. A preduslov za to je da mu muzičari veruju.
Tako nastaje melodija od koje publici zastaje dah. Ili posao koji obara sve rekorde.
The Human Safety Net
Aktivni ste u zajednici i kroz program The Human Safety Net – kakvi su rezultati tog programa u Srbiji?
The Human Safety Net je globalna inicijativa Generali Grupe koja se realizuje u 26 zemalja sveta sa ciljem da oslobodi potencijal porodica sa decom i izbeglica.
Odlučili smo se da strateški fokus u društvenoj odgovornosti usmerimo na program za jačanje porodica. I to radimo već sedam godina. Misija THSN u Srbiji je da oslobodi potencijal porodica sa decom uzrasta do šest godina pomažući im da unaprede roditeljske veštine kroz program „Podrška, ne perfekcija“ koji sprovodimo u saradnji sa Fondacijom Novak Đoković. Do sada smo program sproveli u 24 grada i uticali na preko 12.800 dece i roditelja. Otvorili smo i 15 centara za roditelje i sproveli mnoge druge aktivnosti za prikupljanje sredstava i širenje inicijative kroz angažovanje našeg menadžmenta, volontera, ambasadora, agenata i kompanija sa kojima sarađujemo. Pored zadovoljstva roditelja koji su pohađali radionice i istraživanja koje je pokazalo da program pozitivno utiče na promenu ponašanja roditelja, ponosni smo i na nagrade koje smo dobili od različitih institucija i medija.
Ove godine započeli smo saradnju i sa Centrom za interaktivnu pedagogiju podržavajući njihov program „Snažni od početka“. Ova saradnja će nam omogućiti da podržimo još oko 1.200 roditelja godišnje, u deset novih gradova.
Zahvalan sam svim koleginicama i kolegama, parterima, klijentima i roditeljima koji veruju u našu inicijativu, jer snaga zajednice menja sve.
Ključ našeg uspeha su ljudi. Digitalizacija nam daje ogroman prostor za rad, veštačka inteligencija otvara perspektive o kojima smo mogli samo da sanjamo, ali čovek je onaj koji pravi razliku. Pobediće onaj ko razume potrebu klijenta, ko iskoristi tehnologiju na pravi način
