„Bankarski sektor je u prošloj godini poslovao u povoljnim uslovima, koji su oblikovani stabilnom potražnjom za kreditima, visokim referentnim kamatnim stopama i solidnim makroekonomskim okruženjem. U takvom ambijentu i NLB Komercijalna banka je ostvarila veoma dobre rezultate i dodatno ojačala svoju poziciju na tržištu. Ova godina, međutim, ima nešto drugačiju dinamiku. Prvi kvartal pokazao je nastavak stabilnog poslovanja, ali uz više faktora neizvesnosti. Cene kapitala rastu, a geopolitička i društvena zbivanja utiču na investicione odluke i ponašanje tržišta. U takvom kontekstu, važno je ostati dosledan strategiji i prilagođavati se u hodu. Fokusiramo se na održiv rast, upravljanje rizicima i na to da ostanemo pouzdan partner klijentima i zajednici. Da li ćemo ponoviti rezultate iz prethodne godine? Biće izazovno, ali verujemo da uz posvećen tim, dobru pripremu i odgovorno upravljanje – možemo da nastavimo da isporučujemo kvalitetne rezultate i u ovoj godini.“
Ovim rečima Vlastimir Vuković počeo je razgovor za „Svet bankarstva i investicija“, odgovarajući na pitanje koliko će biti teško ponoviti rezultate iz 2024. godine, koja je bila je izuzetna po rastu kreditnog portfolija i depozita, kao i u pogledu njihovog kvaliteta. Ova godina je po društveno-političkim događajima, kao i po geopolitičkim, po mnogo čemu specifična za poslovanje.
Trenutno je 600 milijardi dinara viška u bankarskom sistemu. Kako uposliti tu likvidnost?
Visoka likvidnost jeste pokazatelj stabilnosti, ali i izazov, jer kapital koji miruje nije resurs, nego propuštena prilika. U današnjem kontekstu, banke ne mogu da budu samo finansijeri. One moraju da preuzmu ulogu razvojnih partnera: da prepoznaju gde ulaganja mogu da stvore dugoročnu vrednost.
U NLB Komercijalnoj banci likvidnost posmatramo kao stratešku prednost. Usmeravamo je u nekoliko ključnih pravaca. Prvo, u rast kreditne aktivnosti, naročito prema sektorima sa visokom dodatom vrednošću, kao što su poljoprivreda, energetika i digitalne usluge. Drugo, u razvoj digitalne infrastrukture, kako bi finansijske usluge bile dostupne svima: brzo, jednostavno i sigurno. Treće, u ESG projekte i razvoj tržišta kapitala, jer upravo tu vidimo šansu da podržimo zelenu tranziciju i istovremeno diversifikujemo portfelj.
Pored toga, pred nama je i nova obaveza: prilagođavanje SEPA sistemu, koji će od Srbije zahtevati viši nivo efikasnosti i transparentnosti u platnim transakcijama. To je takođe prostor u kojem će likvidnost dobiti punu funkciju.
Po Vašem mišljenju, šta je veći izazov: privući i zadržati Generaciju Z kao klijente ili stariju populaciju okrenuti ka digitalnim uslugama?
To su dva paralelna izazova – različita po formi, ali slična po suštini: razumevanje ljudi, njihovih navika i očekivanja, kao i načina na koji percipiraju svet finansija.
Negde između poslednje papirne uplatnice i prvog selfija snimljenog telefonom, pojavila se generacija koja novac ne vidi kao cilj, već kao sredstvo. Generacija Z ne dolazi po savet u ekspozituru – oni ga imaju, sa TikToka, Reddita ili iz podkasta. Banka mora da govori njihovim jezikom, ali i da zna kada je vreme da prepusti algoritmu da uradi svoje. Brzina, personalizacija i autentičnost za njih su osnovni zahtev. Ako ih nemate – ne postojite.
S druge strane, imamo stariju generaciju kojoj su papir, potpis i razgovor s bankarom merilo poverenja. Za njih je digitalizacija pre izazov nego rešenje, a osećaj sigurnosti važniji je od tempa inovacija. Ne očekuju da tehnologija zameni čoveka – žele da ga dopuni i osnaži. Njima nećemo prići animacijama, već jasnom rečju, strpljenjem i iskrenim uverenjem da su i dalje dobrodošli, bez obzira na to koriste li aplikaciju ili telefon s tasterima.
Izazov nije da jedna grupa dobije prednost na račun druge, naprotiv. Cilj je da niko ne bude izostavljen ili zaboravljen. Digitalizacija ne sme da ostane samo skup funkcionalnosti – neophodno je da je gradimo na razumevanju različitih potreba. Za nekoga „tap-to-pay“ znači slobodu, a za drugog konfuziju. Upravo u tom rasponu, između dva sveta postoji prostor za banku koja zna da sluša – i može da razume.
Gde je trenutna primena veštačke inteligencije u radu, šta mislite gde je njena uloga precenjena, a gde potcenjena?
U kontekstu svakodnevnog rada, veštačka inteligencija je već postala tiha, ali moćna sila iza mnogih ključnih bankarskih operacija. Njena uloga u ubrzanju obrade kreditnih zahteva, analizi dokumentacije različitog formata, unapređenju odlučivanja u okviru upravljanja rizicima i efikasnijem procesiranju ponavljajućih zadataka – sve to pokazuje konkretan doprinos povećanju produktivnosti. U segmentu korisničkog iskustva, virtuelni asistenti već donose vidljive promene – kroz bolju informisanost klijenata, ali i kroz njihovo osnaživanje da samostalno upravljaju finansijama.
Bezbednost transakcija dodatno je unapređena zahvaljujući AI sistemima za prevenciju prevara, koji omogućavaju ranu detekciju rizika. Ali ono što je možda i najtransformativnije jeste uloga veštačke inteligencije u strategijama rasta. Kroz prediktivnu analitiku, banke prepoznaju ne samo nova tržišta, već i klijente u koje vredi investirati.
Uprkos tome, često se AI-u pripisuje moć koja prevazilazi njegovu prirodu. Primera radi, uverenje da će u potpunosti zameniti ljude je zabluda. S druge strane, potcenjena je uloga veštačke inteligencije u znanju koje već postoji unutar same organizacije. Analiza internih procesa, otkrivanje tačaka zastoja, predikcija kvarova i upravljanje znanjem su oblasti koje tek čekaju punu digitalnu renesansu. Tamo gde je znanje već akumulirano – onboarding novih zaposlenih, svakodnevno rešavanje izazova, povezivanje iskusnih i novih ljudi – tu AI može i mora da igra presudnu ulogu.
Kome budućnost pripada – neobankama ili tradicionalnim bankama? Ili možda i spoju?
Budućnost pripada bankama koje razumeju ljude, predviđaju promene i umeju da ih pretoče u iskustvo koje je istovremeno sigurno, jednostavno i smisleno. Klijente ne zanima forma, zanima ih funkcija – osećaj da su njihove finansije u sigurnim rukama, dostupne kad god i kako god to njima odgovara.
Snaga tradicionalnih banaka je u poverenju, a neobanaka u brzini i jednostavnosti. Budućnost nije izbor između to dvoje, već sinteza. Banke koje istinski razumeju digitalnu transformaciju neće je doživljavati kao projekat, već kao nov način razmišljanja. Agilnost, otvorenost za učenje, sposobnost da se izađe iz sopstvenih okvira, to su temelji banke budućnosti.
A budućnost je već stigla: svet u kome veštačka inteligencija analizira potrebe, ali poverenje i dalje grade ljudi. Svet u kome finansijske institucije postaju neprimetan, ali važan deo svakodnevice. Prednost će imati oni koji ulažu u aplikacije, ali i u odnose – jer tehnološki napredak nije cilj sam po sebi, već sredstvo da se bankarstvo vrati svojoj suštini: ljudima.
U 2024. godini bili ste prva banka po odobrenim subvencionisanim kreditima poljoprivrednicima, učestvovali ste sa skoro 35 odsto u ukupnom iznosu i 37 odsto u broju svih isplaćenih subvencionisanih kredita. S druge strane, poljoprivrednici naročito mlađe generacije koje rado prihvataju inovacije imaju potrebu za kreditima koji daju i još jednu dodatnu vrednost (recimo, uz kredit i brojne usluge koje im olakšavaju poslovanje, Izveštaj sa Produktne berze, satelitski snimak parcele i projekcija prinosa, posebni paketi usluga…) Koliko su banke spremne za takvo kreditiranje?
U savremenoj poljoprivredi finansijska podrška više nije dovoljna. Ono što proizvođači danas traže – posebno oni mlađi i okrenuti inovacijama – jeste partner koji razume da je svaka sezona zapravo poslovna odluka. A dobre odluke traže podatke, alate i pravovremene uvide.
Zato se više ne postavlja pitanje da li banke treba da ponude više od kredita, nego koliko su spremne da uđu u srž procesa. Ne kao isplatilac na kraju, već kao saveznik na početku: onaj koji pomaže da se izabere pravi trenutak, sorta, investicija.
U bankarskoj industriji sve više se govori o kreditima koji, osim finansiranja, uključuju i dodatne alate – poput satelitskih snimaka parcela, prognoza prinosa, analiza zemljišta, praćenja tržišnih cena i povezivanja sa stručnjacima i potencijalnim kupcima.
Fokus se pomera sa ulaganja u mehanizaciju ka ulaganju u znanje – jer ono dugoročno donosi veću otpornost i konkurentnost. I mi idemo u tom pravcu u razvoju proizvoda: od podrške u nabavci opreme, ka modelima proizvodnje koji su održiviji, prilagodljiviji i spremni za buduće izazove. Verujemo da će takav pristup uskoro postati standard za očuvanje održive poljoprivrede u vremenu sve većih globalnih pritisaka.
I ove godine tradicionalno je pokrenut NLB Organic konkurs, koji je u toku. Koliko su potrebe za kreditiranjem organskih proizvođača iste, odnosno gde se razlikuju (vrste kredita) u odnosu na one proizvođače koji se bave konvencionalnom poljoprivredom?
U odnosu na konvencionalnu, organska proizvodnja je značajno zahtevnija – kako u pogledu vremena, tako i u pogledu znanja i rizika. U njoj nema prostora za grešku. Zato i zahteva drugačiji pristup kreditiranju: duže grejs-periode, fleksibilnije modele otplate, često i dodatnu edukaciju i savetodavne usluge.
Kroz NLB Organic konkurs, koji već više od decenije prepoznaje i podržava najbolje organske proizvođače u Srbiji, nagrađujemo održivost, ali i iz prve ruke učimo kako izgleda put organskih poljoprivrednika. Upravo ta saznanja pretvaramo u konkretne finansijske proizvode.
U praksi to znači: posebno strukturisani krediti za konverziju zemljišta, ulaganje u sertifikaciju, razvoj tržišnih kanala i uvođenje digitalnih alata, koji omogućavaju veću preciznost i smanjenu upotrebu resursa.
Za nas, proizvođači koji se opredeljuju za organski pristup nisu tržišna niša – oni predvode promene. Pokazuju nam kako može da izgleda budućnost domaće poljoprivrede: efikasna, održiva i usmerena ka kvalitetu, a ne isključivo ka kvantitetu. Podrška koju im pružamo ne završava se kreditima – zasniva se na partnerskom odnosu koji raste zajedno s njima.
Ono što je osobenost u kreditiranju NLB Komercijalne banke jesu i zeleni krediti – stambeni i potrošački. Da li je dovoljno razvijena svest klijenata fizičkih lica o održivosti?
Svest o održivosti među građanima Srbije se primetno razvija poslednjih godina. To se najjasnije vidi kroz sve veće interesovanje za zelene stambene kredite – segment koji postaje jedan od najstabilnijih delova naše ponude.
Sve je više onih koji shvataju da očuvanje životne sredine ne zavisi samo od sistema i institucija. Važnu ulogu imaju i svakodnevne odluke koje donosimo. Zato građani sve češće biraju da ulažu u objekte koji troše manje, traju duže i štede resurse.
Ipak, prostora za napredak ima. Energetski pasoš, koji za mnoge zgrade već postoji, retko bude spreman na početku procesa. Kod zelenih potrošačkih kredita, klijenti se i dalje često odlučuju za keš varijante, verujući da je procedura jednostavnija – iako su benefiti zaduživanja u okviru zelene linije daleko veći.
Upravo zbog toga, naš zadatak se ne završava ponudom. Aktivno radimo na tome da približimo ova rešenja – kroz jasnije informacije, jednostavnije korake i konkretne savete. Zeleni krediti su za nas više od proizvoda – oni su način da podstaknemo dugoročnu promenu, korak po korak.
Prva ste Family Friendly sertifikovana banka u Srbiji, dobitnik ste i Top Employer sertifikata. Takođe i Srpska asocijacija menadžera je prepoznala vaša stremljenja i za 2024. dodelila prestižno priznanje Poslodavac godine. Koliko je u današnjim uslovima izazovno zadržati kvalitetnog zaposlenog i kako to uspeva NLB Komercijalnoj banci?
Na tržištu rada, koje se menja brže nego ikada, lojalnost se više ne podrazumeva. Ljudi biraju poslodavce koji im pružaju više od pozicije i plate – koji im daju razlog da ostanu.
U NLB Komercijalnoj banci verujemo da istinski rezultati ne nastaju iz procedura. Oni se grade na poverenju, pripadnosti i uzajamnom poštovanju. Zato ulažemo u ljude sistematski, promišljeno i dugoročno.
Stvaramo okruženje u kojem svako može da raste kroz znanje, ali i lični razvoj. Nismo ponosni samo na priznanja koja nosimo, poput Family Friendly sertifikata, Top Employer titule i nagrade za Poslodavca godine, već i na ozbiljne, sistemske promene koje su se dešavale tiho i dosledno, iznutra.
Od beskamatnih pozajmica i slobodnih sati za inovaciju, do stipendija za decu i preventivnih pregleda – osluškujemo potrebe i odgovaramo na njih. Kroz programe za unapređenje mentalnog, fizičkog i emocionalnog zdravlja, podstičemo povezanost, solidarnost i širu društvenu odgovornost.
Na kraju, uspeh merimo jednostavno: po tome koliko su naši ljudi spremni da svakog dana daju najbolje od sebe. Ne zato što moraju, nego zato što žele.„Bankarski sektor je u prošloj godini poslovao u povoljnim uslovima, koji su oblikovani stabilnom potražnjom za kreditima, visokim referentnim kamatnim stopama i solidnim makroekonomskim okruženjem. U takvom ambijentu i NLB Komercijalna banka je ostvarila veoma dobre rezultate i dodatno ojačala svoju poziciju na tržištu. Ova godina, međutim, ima nešto drugačiju dinamiku. Prvi kvartal pokazao je nastavak stabilnog poslovanja, ali uz više faktora neizvesnosti. Cene kapitala rastu, a geopolitička i društvena zbivanja utiču na investicione odluke i ponašanje tržišta. U takvom kontekstu, važno je ostati dosledan strategiji i prilagođavati se u hodu. Fokusiramo se na održiv rast, upravljanje rizicima i na to da ostanemo pouzdan partner klijentima i zajednici. Da li ćemo ponoviti rezultate iz prethodne godine? Biće izazovno, ali verujemo da uz posvećen tim, dobru pripremu i odgovorno upravljanje – možemo da nastavimo da isporučujemo kvalitetne rezultate i u ovoj godini.“
Ovim rečima Vlastimir Vuković počeo je razgovor za „Svet bankarstva i investicija“, odgovarajući na pitanje koliko će biti teško ponoviti rezultate iz 2024. godine, koja je bila je izuzetna po rastu kreditnog portfolija i depozita, kao i u pogledu njihovog kvaliteta. Ova godina je po društveno-političkim događajima, kao i po geopolitičkim, po mnogo čemu specifična za poslovanje.
