Kada je Dag Herington 2005. godine stigao u Amazon kao potpredsednik za sektor robe široke potrošnje, kompanija je već imala snažan, gotovo misionarski identitet. Danas izvršni direktor svih Amazon prodavnica, Herington priznaje da je u početku bio skeptičan.
„Imao sam osećaj da sam se pridružio kultu“, rekao je u nedavnoj epizodi Amazonovog podkasta Learn and Be Curious With Doug Herrington. Nije razumeo, kako kaže, zašto su svi toliko posvećeni Bezosovim principima liderstva.
Dve decenije kasnije, taj isti sistem vrednosti vidi kao jedan od ključnih razloga zašto je Amazon iz startapa prerastao u jednu od najvećih kompanija na svetu.
16 principa kao operativni kompas
Osnivač Amazona Džef Bezos razvio je set od 16 principa liderstva koji definišu kako lideri treba da donose odluke, rešavaju probleme i sarađuju. Među njima su „opsesija kupcem“, „sklonost ka akciji“, „zaroniti duboko“ i „imati kičmu“.
Herington priznaje da su mu principi u početku delovali preterano formalizovano. Međutim, vremenom je uvideo njihovu snagu: oni stvaraju zajednički jezik i smanjuju organizacionu frikciju.
„Naučio sam koliko je moćno kada polsovna kultura drži sve u istom pravcu. To smanjuje nesporazume jer svi razumeju iz kog ugla se donose odluke“, istakao je.
Zanimljivo je da principi nisu postojali u formalnom obliku od osnivanja kompanije. Kako navodi Herington, zapisani su tek 2002. godine, gotovo osam godina nakon osnivanja Amazona, kako bi se lakše prenosili novim zaposlenima.
Drugim rečima, nisu „doneti sa planine“, već su evoluirali iz prakse.
Kultura kao konkurentska prednost
Autor knjige The Bezos Letters, Stiv Anderson, ističe da su se isti obrasci ponašanja koji su kasnije formalizovani u principe jasno videli i u Bezosovim pismima akcionarima. Dugoročno razmišljanje, spremnost na proračunati rizik i „rad od kupca, unazad“ postali su deo DNK kompanije.
Anderson smatra da su ti principi omogućili Amazonu da skalira poslovanje bez gubitka fokusa, pretvarajući kulturu u operativni alat.
Današnji izvršni direktor Amazona Endi Džesi dodatno je institucionalizovao principe, uvodeći interne video-serijale koji objašnjavaju njihovu primenu. Ipak, naglašava da oni nisu statični.
„Ljudi se menjaju, tržište se menja, tehnologija se menja. Principi zahtevaju stalni rad“, rekao je Džesi, ističući da njihova snaga leži u doslednoj primeni.
Kritike i izazovi
Kako je Amazon rastao na više od 1,5 miliona zaposlenih širom sveta, principi su postali sastavni deo sistema evaluacije učinka, unapređenja i korporativne politike. To je izazvalo i kritike, jer su pojedini zaposleni smatrali da takva formalizacija kulture može da odvede u rigidnost.
Istovremeno, Džesi je 2024. godine najavio manje komunikacije i odnosa zaposlenih sa menadžerima, nastojeći da smanji birokratiju. „Mrzimo birokratiju“, izjavio je tokom internog sastanka, naglašavajući da kompanija želi da ostane agilna i operativno efikasna.
Pouka za poslovne lidere
Herington danas smatra da su principi liderstva bili presudni za usklađivanje velikog sistema. Oni nisu ideal.
„Nikada nije postojalo zlatno doba u kome smo bili savršeni“, rekao je, ali upravo stalno komuniciranje i učenje tih principa održava poslovnu kulturu živom.
Za poslovne lidere, ključna poruka iz Amazonovog iskustva jeste da kultura ne sme biti prepuštena slučaju. Ona mora biti jasno definisana, komunicirana i operativno primenjivana.
U svetu u kojem kompanije rastu brže nego ikada, zajednički sistem vrednosti može biti jednako važan kao kapital, tehnologija ili tržišni udeo.
