Prema najnovijim analizama koje je objavio The Economist, Evropska unija ubrzano postavlja temelje za novi regulatorni okvir koji bi mogao iz korena da promeni način na koji države i velike korporacije čuvaju svoje najvrednije resurse. Reč je o uvođenju „suverenih cloud rešenja”, strateškog poteza koji preti da američke tehnološke gigante, decenijske neprikosnovene vladare podataka, polako ali sigurno istisne sa tržišta javnih nabavki i kritične infrastrukture.
Evropa želi da povrati kontrolu
Kako pišu analitičari, ako pažljivije ispratite ovaj proces, primetićete da se iza pravnih definicija krije duboka potreba Starog kontinenta da povrati kontrolu nad sopstvenom digitalnom sudbinom. Danas kada cloud više nije samo „udaljeni server“, već centralni nervni sistem svake moderne države, Evropa više ne želi da zavisi od tuđe infrastrukture i stranih jurisdikcija. Novi propisi sugerišu da „podaci građana, poverljivi vojni izveštaji i strateške ekonomske analize moraju boraviti isključivo unutar evropskih granica, pod nadzorom lokalnih kompanija koje garantuju otpornost na spoljne uticaje“.
Ono što Vašington naziva protekcionizmom, Brisel vidi kao jedini način preživljavanja u eri digitalne geopolitike.
Ovaj trend potvrđuje i Financial Times, ističući da se evropske tehnološke kompanije, poput onih okupljenih oko projekta Gaia-X, već pozicioniraju kao alternativa američkim platformama. Dok posmatrate ovaj preokret, postaje jasno da se frontovi više ne otvaraju na fizičkim granicama, već u arhitekturi clouda. Investicioni fondovi pažljivo prate ovaj razvoj događaja, svesni da bi prelazak na suverenu infrastrukturu mogao otvoriti tržište vredno stotine milijardi evra, ali i izazvati duboke tenzije u transatlantskim odnosima.
Strategija novog digitalnog poretka
Međutim, otvara se očekivano pitanje cene ovakvog osamostaljivanja.
Kritičari upozoravaju da bi insistiranje na lokalnim cloud rešenjima moglo da uspori inovacije i poveća troškove poslovanja za evropske firme koje su navikle na globalnu efikasnost američkih servisa. Ipak, za kreatore nove evropske politike, ta cena je mala u poređenju sa rizikom od gubitka kontrole nad veštačkom inteligencijom i podacima koji će definisati moć u decenijama koje dolaze. Više nije reč o tome čija je tehnologija brža, već čija su pravila koja tu tehnologiju uokviruju.
„Svi su zakoračili u vreme u kojem oblaci nad Evropom dobijaju jasne političke granice. Dok prelistavate ove izveštaje, shvatate da se borba za prevlast preselila u sferu gde je svaki bajt informacija postao pitanje nacionalne bezbednosti. U svetu gde cloud prestaje da bude samo tehnička usluga i postaje simbol suvereniteta, jedina izvesnost ostaje saznanje da će digitalna mapa budućnosti biti iscrtana onako kako je Brisel odlučio – sa jasnom namerom da Evropa ostane vlasnik sopstvenog digitalnog odraza, bez obzira na negodovanja sa druge strane okeana“ jedan je od komentara analitičara evropske inicijative.
