Karijerni savetnici stupaju na scenu mladih uglavnom u vreme studija. Ovi savetnici između ostalog podučavaju studente da počnu sa potragom za poslom nekoliko meseci pre dodele diploma. Međutim, ovo je izgleda stereotip ne tako atraktivan, jer na sve surovijem tržištu rada, neki roditelji planiraju poslovnu budućnost svoje dece godinama unapred.
Dok prosečna školarina na fakultetima, recimo u SAD danas premašuje 38.000 dolara godišnje, anksiozni roditelji su uvereni da će još par hiljada dolara dati njihovoj deci konkurentsku prednost neophodnu za opstanak. Za iznose od 4.200 do čak 15.000 dolara, agencije poput Next Great Step nude deci „odskočnu dasku“ već od druge godine studija.
„Imamo mnogo roditelja koji su veoma zabrinuti i obraćaju nam se rečima: ‘Molim vas, pomozite mom detetu’“, kaže Bet Hendler-Grunt, predsednica kompanije Next Great Step.
Tržište rada teže za diplomce nego za prosečnog radnika
Put do prvog posla danas je pun zamki. Osim izazova procesa prijavljivanja kojim dominira veštačka inteligencija – gde kandidati šalju i po nekoliko hiljada biografija – stopa nezaposlenosti među novim diplomcima sada je viša nego kod opšte populacije radnika, pokazuju podaci istraživanja koje iznosi Fortune magazin.
Na tržištu su se pojavile i agencije kao što su Reverse Recruiting Agency ili Career Agents, koje idu korak dalje: prijavljuju se na oglase za posao u ime svojih klijenata.
Šta košta 15.000 dolara?
Iako većina fakulteta studentima nudi karijerne centre sa osnovnim uslugama poput pisanja CV-ja, privatne agencije nude mnogo više. Tako se najtraženije agencije hvale sledećim uslugama:
- Mentorstvo „jedan na jedan“: Individualni rad i grupne koučing sesije.
- Dubinska analiza: Detaljno istraživanje industrija i konkretnih kompanija.
- Networking podrška: Pomoć u istraživanju ključnih ljudi i uspostavljanju kontakata.
- Mir u kući: „Mi zapravo preuzimamo teret sa roditelja“, kaže Hendler-Grunt. „Oni osećaju olakšanje jer potraga za poslom često postaje tačka sukoba između roditelja i njihove dece.“
Cilj šestomesečnog programa je da studenti obezbede prestižne letnje prakse koje ih približavaju poslovima iz snova.
AI veštine postaju „obavezan pribor“
Zanimljivo je da ove agencije uče studente kako da ovladaju veštačkom inteligencijom. Treneri ih podučavaju kako da grade sopstvene AI agente ili kako da koriste platforme poput Claude i Perplexity za analizu informacija.
Prema studiji kompanije Anthropic, AI je već sada teoretski sposobna da obavlja većinu zadataka u inženjeringu, pravu, biznisu i finansijama. Dok mnogi profesori na fakultetima i dalje zabranjuju AI u učionicama, čak 77% izvršnih direktora izjavilo je da zaposleni koji odbijaju da postanu vešti u radu sa AI neće biti uzeti u obzir za unapređenja ili liderske uloge.
Povratak „luksuznim“ veštinama
I pored dominacije tehnologije, Hendler-Grunt naglašava važnost onoga što naziva „luksuznim veštinama“, a to je kritičko razmišljanje i komunikacija.
„Najvažniji deo uspeha u dobijanju posla je izgradnja odnosa,“ zaključuje. „Zato što ljudi zapošljavaju ljude, a ne tehnologiju.“
Činjenica da roditelji plaćaju petocifrene iznose za karijerne trenere pre nego što dete uopšte završi studije govori o dubokom nepoverenju u tradicionalni obrazovni sistem. To može biti jedan od razloga dok se drugi pak mogu svrstati u pomodarstvo i atmosferu „trke“ koju su nametnuli mediji i društvene mreže. Svakako, ovakvi potezi roditelja mogu se posmatrati iz više uglova i zanimljivi su za analizu. Jedno je sigurno – „prvi posao“ postaje luksuz koji se planira godinama unapred.
