Kada je trka na polju veštačke inteligencije (AI) ove godine ubrzala do neslućenih visina, nije bilo dileme da će Maskova kompanija SpaceX požuriti sa tajmingom ranije najavljene inicijalne ponude akcija (IPO). Rekordno prikupljanje kapitala, rušenje konvencionalnih berzanskih pravila i enormno bogaćenje njenog osnivača ni u jednom momentu nisu bili upitni
U svega desetak dana američko finansijsko tržište pokazalo je kakvu prednost imaju tamošnje kompanije koje ovu privredu čine globalnim liderom, uprkos sve većim podmetanjima sa političkog terena. Najpre je početkom juna matična kompanija pretraživača Google, Alphabet, najavila da će prikupiti 80 milijardi dolara kako bi finansirala sopstvene AI projekte. Nedelju dana kasnije, kompanija za AI i istraživanje svemira, SpaceX, prikupila je sličnu sumu, što predstavlja najveći IPO u istoriji svetskog tržišta kapitala.
I to je osnovna funkcija berze koja čini suštinsku razliku u odnosu na privredne sisteme gde njegovi učesnici nemaju ovu mogućnost. Efikasno tržište kapitala omogućava biznisima, državi i lokalnoj upravi da finansiraju sopstvene projekte putem emisija kapitala, a ova njegova karakteristika poput magneta mobiliše mlade i perspektivne firme kojima se olakšava razvojni put.
Ništa manje značajna uloga berze ogleda se i u indirektnoj kontroli trošenja ovog novca, pa nijedan upravljač (menadžer) ne može biti ležeran na čelu firme, već fokusiran na isporučivanje rezultata. Ukoliko oni izostanu dolazi do pada cene finansijskih instrumenata i posledično zaokreta u strategiji upravljanja sa nekim novim čelnim ljudima. Time se krug ovih teorijskih podsticaja završava i, uprkos pojedinim slabostima modela u praksi, veoma je teško naći globalni proizvod ili uslugu, a da njegovi nosioci nisu javne kompanije kotirane na nekom od tržišta kapitala.
Od garaže do tržišta
Broj i vrednost godišnjih IPO-ova predstavlja odličnu meru sentimenta na tržištu kapitala, dok se uporedo kvalitet samih tržišta međusobno meri brojem i obimom sprovedenih emisija. Zahvaljujući premium vrednovanju i visokoj likvidnosti, američko tržište kapitala prikupi oko polovine globalnih emisija godišnje, posmatrano po obimu, a sve veća dominacija tehnološkog sektora i AI kompanija očito će voditi povećanju ovog udela.
Prikupljanje kapitala na berzi u velikoj meri zavisi od makroekonomskih okolnosti, u prvom redu od visine kamata, pa ne čudi što su u 2022. godini sa oštrim ciklusom podizanja kamata nastupili prilično nepovoljni uslovi na tržištu emisija hartija od vrednosti. U narednim godinama situacija se postepeno poboljšavala, da bi ubrzani AI trendovi doveli kako do rasta tržišta akcija generalno, tako i do pojačanog interesovanja za nove projekte u čijoj su osnovi mahom stajali novi tehnološki trendovi.
- Evropa dobila najveću pravnu bitku protiv Gugla: Potvrđena kazna od 4,1 milijardu evra
- SpaceX i Maskovi lojalisti
- Dok evropski proizvođači zatvaraju pogone, kineski BYD gradi novu fabriku u EU
- Meta želi da postane novi gigant u klaud industriji
- Veliki koncert Doris Dragović i Borisa Režaka 13. jula u Budvi: veče muzike ispred Starog grada
Za ovu godinu su najavljene emisije akcija koje bi sasvim izvesno podigle vrednost IPO tržišta značajno iznad istorijskog proseka i njegovih najboljih godina. Pored Maskove kompanije SpaceX, na tržištu bi mogao da se pojavi i pionir na AI polju, kompanija OpenAI poznata po svom četbotu ChatGPT, te Anthropic, AI firma koja je sa svojim modelima dovela do ozbiljnih turbulencija u pojedinim privrednim delatnostima sa fokusom na održivost njihovih poslovnih modela.
Cena IPO-a ili koliko je dosta?
Kada osnivači kompanije donesu odluku za njenim javnim finansiranjem na tržištu, ovaj projekat prelazi u ruke investicionih bankara koji postaju glavni donosioci odluka u daljem razvojnom putu. Naročito u bliskoj prošlosti veliki broj ovih emisija pojavljivao se na tržištu sa izuzetno visokim vrednovanjem, pa su ove akcije u godinu dana po njihovom pojavljivanju na berzi uglavnom beležile velike fluktuacije uz prosečan medijalni pad u prvoj godini od 10-ak procenata u odnosu na prvi trgovački dan.
Kakve obrise pomame su dobili IPO-ovi govori i činjenica da se, recimo, Airbnb odlučio za berzanski debi u jeku pandemije, dok je godinu dana kasnije Rivian vrednovan 85 milijardi dolara premda u tom momentu nije ostvarivao nikakve prihode, tačnije tek je sklapao prve stotine svojih e-vozila.
Da će Maskova kompanija imati visoko vrednovanje i izraženu euforiju znalo se još u momentu kada je ovaj najveći preduzetnik današnjice obelodanio svoje berzanske namere. Maskova harizma i vizija formirali su čitavu armiju poklonika koja prati sve njegove projekte, pa tako pojedinačni investitori čine trećinu vlasništva Tesle, što je prilična retkost u korporativnom svetu. Ovome je svakako doprinela i Maskova prisutnost u javnosti koji preko društvene mreže X često testira svoje ideje i nadahnjuje poklonike širom sveta.
Bilion po bilion…
I u sprovedenom IPO-u SpaceX-a Mask je nastavio da neguje imidž velikog gurua pred milionima sledbenika. Oko 30 procenata emisije akcija bilo je namenjeno pojedinačnim investitorima, da bi se njihov konačni udeo, usled tražnje koja je bila 3-4 puta veća od ponude, sveo na petinu vlasništva. Inače, u prosečnim emisijama obično oko 5-7 odsto emitovanih akcija dospe u ruke pojedinačnih investitora.
IPO SpaceX-a sproveden je na ceni od 135 dolara po akciji što vrednuje kompaniju 1,8 hiljada milijardi dolara u odnosu na njen operativni gubitak u 2025. godini od skoro pet milijardi i skroman prihod od 18,7 milijardi dolara. I premda se na berzi trguje očekivanjima, ostaje veliko pitanje da li je uopšte moguće izmeriti ova poslovna očekivanja koja su gurnuta u daleku budućnost. Investicione banke koje su sprovodile IPO očekuju prihode u 2028. godini od oko 160 milijardi dolara odnosno 330-470 milijardi dolara u 2030. godini. Jedan od potpisnika emisije nije se libio ni da proceni prihode kompanije u 2040. godini na 3,4 hiljade milijardi dolara.
I dok će na poslovnom polju sve zavisiti od realizacije Maskove vizije i trajektorije u razvoju AI buma, berzanska industrija nije sedela skrštenih ruku da podstakne uspeh ovog projekta. Nasdaq je odmah naveo da će ovaj indeks skratiti period u kojem će uvrstiti SpaceX, što će akcijama veoma brzo dati snažnu potporu sa strane investicionih i penzionih fondova koji prate ovu korpu akcija. S druge strane, kreator indeksa S&P 500, S&P Global, saopštio je prošle sedmice da neće menjati kriterijume za ulazak u ovu indeksnu korpu, svrstavši se u redak krug učesnika na tržištu koji sopstvenu metodologiju i principe nije stavio ispod sveprisutne komercijalizacije.
Prvi dan trgovanja doneo je akcijama SpaceX-a rast od skoro 20 procenata čime je berzanska istorija nepovratno ispisana. Za nastavak ove trajektorije biće potrebno mnogo konkretnijih dokaza uspešnosti ove priče naročito u susret isticanju zabrane prodaje akcija postojećih akcionara.
- Vremeplov SpaceX-a:
- Mart 2002. – Mask osniva SpaceX koristeći kapital stečen prodajom kompanije PayPal.
- Mart 2006. – SpaceX lansira svoju prvu raketu Falcon 1, ali misija završava neuspehom.
- Septembar 2008. – Falcon 1 uspešno lansiran i postaje prva privatno razvijena raketa na tečno gorivo koja je dostigla Zemljinu orbitu.
- Maj 2012. – Kapsula Dragon, lansirana pomoću rakete Falcon 9, uspešno se spaja sa Međunarodnom svemirskom stanicom.
- Decembar 2015. – Izvedeno prvo uspešno vertikalno sletanje rakete Falcon 9, što predstavlja prvo kontrolisano vraćanje rakete velike nosivosti nakon isporuke korisnog tereta u orbitu.
- Februar 2018. – Prvo lansiranje rakete Falcon Heavy, koja u svemir odnosi Maskov Tesla Roadster sa lutkom Starman na mestu vozača.
- Maj 2019. – SpaceX započinje lansiranje Starlink satelita, dizajniranog za distribuciju signala za brzi internet komercijalnim korisnicima širom sveta.
- Oktobar 2020. – SpaceX uspešno realizuje stoti let rakete iz porodice Falcon.
- Novembar 2020. – Misija SpaceX Crew-1, prva operativna misija realizovana u okviru NASA programa komercijalnih posada.
- April 2021. – NASA dodeljuje kompaniji SpaceX ugovor za razvoj prvog komercijalnog sistema za sletanje ljudi na Mesec u sklopu programa Artemis.
- Septembar 2021. – SpaceX lansira prvu potpuno civilnu posadu koja je uspešno obletela Zemlju.
- Septembar 2024. – U okviru misije SpaceX Polaris Dawn uspešno je izvedena prva privatno organizovana i vođena svemirska šetnja.
- Januar 2025. – Raketa Starship kompanije SpaceX raspada se u svemiru nekoliko minuta nakon lansiranja iz Teksasa.
- Jun 2025. – Starship eksplodira tokom testiranja na zemlji.
- Februar 2026. – SpaceX preuzima Maskov AI startap xAI u rekordnoj transakciji vrednoj 250 milijardi dolara, čime su objedinjene Maskove svemirske i AI ambicije.
- Februar 2026. – SpaceX pomera svoj fokus sa Marsa na izgradnju „samoodrživog, rastućeg grada“ na Mesecu.
- April 2026. – SpaceX podnosi poverljivu IPO prijavu za potencijalno najveći izlazak na berzu u istoriji finansijskih tržišta.
- Maj 2026. – SpaceX javno objavljuje i podnosi dokumentaciju za IPO.
- Jun 2026. – SpaceX utvrđuje cenu akcije u okviru IPO-a na 135 dolara, sa ciljem da prikupi rekordnih 75 milijardi dolara kapitala.
